Predsjednik Radne grupe EU za kulturne i kreativne industrije Ragnar Sil, ocijenio je u intervjuu za Portal Analitika da je prekogranična saradnja najbolji način za povlačenje novca iz evropskih fondova.
-Finansiranje iz EU fondova najčešće zahtijeva zajedničke projekte. Ne samo da Crna Gora aplicira - već je potrebna prekogranična saradnja zemalja regiona. Glavna pitanja su kako ste povezani, da li ste umreženi i da li imate klastere... Učestvovao sam u mnogo evropskih projekata i znam da Crna Gora ima potencijal. Potrebno je da podržite vaše ljude da više sarađuju na internacionalnom nivou, upravo zato što ste mala država. Tek nakon toga ćete povući više novca iz EU fondova – ističe Sil.
On dalje napominje da se EU neće opredijeliti da finansira projekte koji se odnose isključivo na kulturu, ali dodaje da je obuhvatanjem više sektora u okviru jednog projekta lakše dobiti novac.
-EU neće finansirati samo kulturu, ali eurofondovi daju milijarde eura za regionalnu saradnju, nauku, itd. Ukoliko pokažemo da kultura igra bitnu ulogu u svim oblastima, onda ona ima mnogo veće šanse da privuče novac – naglašava Sil.
Razgovor sa predsjednikom Radne grupe EU za kulturne i kreativne industrije vođen je prošle nedjelje u hotelu „Maestral“ u Budvi, gdje je on bio gost Miločerskog razvojnog foruma.
ANALITIKA: Na koji način Crna Gora može povući više novca iz EU fondova?SIL: Kada govorimo o povlačenju novca iz EU fondova, treba da imamo na umu dvije stvari. Prvo, moramo da uzmemo u obzir vladu koja operiše novcem iz fondova i drugo, organizacije i ljude koji apliciraju za dobijanje novca. Gledano sa strane vlade, potrebno je da imate dobro napisane programe, da smanjinte nivo birokratije što je više moguće i da prije svega edukujete ljude. S druge strane, organizacije koje apliciraju za pomoć moraju da budu jake. Glavni problem u malim državama poput Crne Gore je to što su prosječne organizacije veoma male, što znači da nemaju dovoljno ljudi i kapaciteta. Vlada mora da podrži organizacije, a one moraju više da sarađuju. Finansiranje iz EU fondova najčešće zahtijeva zajedničke projekte. Ne samo da Crna Gora aplicira, već je potrebna prekogranična saradnja zemalja regiona. Glavno pitanje je kako ste povezani, da li ste umreženi i da li imate klastere. Učestvovao sam u mnogo evropskih projekata i znam da Crna Gora ima potencijal. Potrebno je da podržite vaše ljude da više sarađuju na internacionalnom nivou, upravo zato što ste mala država. Tek nakon toga ćete povući više novca iz EU fondova.
ANALITIKA: Koje projekte po Vašem mišljenju EU rado finansira?
SIL: Postoje tri bitne stvari koje opredjeljuju EU da finansira određene projekte. Kao prvo, potrebno je da projekat obuhvati više oblasti i više sektora. Na primjer, EU ne želi samo da finansira nešto vezano za kulturu. Međutim, ako kultura pokaže svoju vezu sa obrazovanjem, turizmom, regionalnim razvojem, onda je za EU to veoma atraktivno. Drugo se tiče pitanja održivosti. Niko ne želi da vidi projekat koji je aktuelan samo u trenutku kada je tu novac iz EU, a kada on ode projekat je okončan. Morate da mislite na to kako će evropski novac da vam pomogne da postanete održivi. Treće, ukoliko pročitate osnivački akt EU vidjećete da ona najčešće finansira projekte koji imaju tzv. evropske vrijednosti. Upravo iz tog razloga je umrežavanje izuzetno bitno.
ANALITIKA: Koji administrativni kapaciteti su potrebni da bi Crna Gora privukla više novca?
SIL: Osim edukacije aplikanata za projekte, smanjenja administrativnih barijera i umrežavanja, najvažnija je finansijska podrška. Veoma je teško kada aplikant iz svojih sredstava treba da plati 50 odsto za finansiranje projekta. U tom slučaju morate obezbijediti kofinansiranje. Ne kažem da je to slučaj u Crnoj Gori, ali često vlade mnogih evropskih država to ne razumiju. Vi pošaljete zahtjev za kofinansiranje, a oni vam kažu da je na primjer 20.000 eura previše. Vlade ne razumiju da ulaganjem od 20.000 eura kasnije mogu dobiti 70-80.000 eura od EU.
ANALITIKA: Posebnu pažnju na današnjoj prezentaciji posvetili ste kulturi. Koja je veza između kulture i ekonomije?
SIL: Kada pomenete kulturu često se susrećete sa stereotipima. Međutim, ekonomski gledano kultura ima mnogo šta da ponudi. Ona zapošljava više od 8,5 miliona ljudi širom Evrope. Pored toga što je bitna za identitet i društvene vrijednosti, takođe je bitna iz mnogo praktičnih razloga. Što se tiče finansiranja projekata iz kulture od strane EU fondova, ponavljam da ukoliko se projekat odnosi samo i isključivo na kulturu, onda se EU neće opredijeliti da finansira taj projekat. Dakle, EU neće finansirati samo kulturu, ali eurofondovi daju milijarde eura za regionalnu saradnju, nauku, itd. Ukoliko pokažemo da kultura igra bitnu ulogu u svim oblastima, onda ona ima mnogo veće šanse da privuče novac.
ANALITIKA: Kako doći do olakšanog pristupa finansijama za projekte iz oblasti kulture?
SIL: Ukoliko se bavite poslom vezanim za kulturu, postavlja se pitanje odakle da dobijete novac. Možete da dobijete od vlade, roditelja, prijatelja... Da bi bili uspješni u kulturnoj industriju moramo da posjedujemo raznovrsne izvore finansiranja. Ipak, kultura je tu veoma ograničena. Ukoliko se bavite izgradnjom objekata produkt vašeg rada možete da osjetite, možete da ga prodate. Međutim, ono što stičete kulturom je intelektualni kapital. Ne možete da ga dodirnete, niti da ponesete u banku da bi vam na osnovu toga dodijelili zajam. Banke nemaju model da izračunaju vrijednost intelektualnog kapitala u novcu. Tema je veoma komplikovana, ali je poruka jasna - da bi kulturna industrija bila uspješna ona mora da ima raznovrsne izvore finansiranja.
ANALITIKA: Na kraju, koliko je zapravo važno da država na pravi način iskoristi evropske fondove prije stupanja u EU?
SIL: Prije svega mislim da je za Crnu Goru, ali i za ostale zemlje Zapadnog Balkana članstvo u EU prirodan izbor. Moja zemlja Estonija je članstvom u EU doživjela veliki preporod. Mislim da je veoma važno da ovaj pretpristupni period iskoristite na najbolji način i maksimalno realizujete njegove benefite. Fondovi EU su veoma bitni, jer mogu da vam pomognu da ojačate ekonomiju. Estonija može poslužiti Crnoj Gori kao veoma dobar primjer po tom pitanju.
Nikola DRAGAŠ
