(Iz Beograda za Portal Analitika)
Niko se iz medija nije osvrnuo na reči premijera Srbije Aleksandra Vučića koji je novinarima TV Prva i TV B92 rekao da im je isti vlasnik i da bi prethodno trebalo da se dogovore šta da pitaju!? Ovo se desilo protekle sedmice na konferenciji za novinare kada su se novinari ovih televizija, jedan iza drugog, javili da postave pitanje Vučiću.
Za predstavnike RRA ovo nije istina jer oni kažu da su ranije ispitivali ovaj slučaj i da isti čovek nije vlasnik ove dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Ovom rečenicom i porukom da RRA nije glavni urednik, u vezi sa ukidanjem emisije "Utisak nedelje", oni valjda smatraju da su svoj posao završili.
(Samo)kontrola medija: Međutim, nejasni i nerešeni vlasnički odnosi u srpskim medijima jedan su od ključnih problema zbog kojih su mediji izloženi i ekonomskim i političkim pritiscima pa su vesti na svim televizijama skoro identične i najčešće počinju „osnovnom“ informacijom - šta je premijer radio toga dana.
Tako je poslovica "u strahu su velike oči" u nekim televizijama poput Studija B zaživela u punom značenju. Ova gradska televizija prvo direktno prenosi Vučićeve konferencije za novinare, a onda ih - i reprizira; kao najava za reprizu uvek u vrhu ekrana ide kajron.
Nekoliko meseci nakon izbora za Skupštinu grada Beograda promenjeno je kompletno rukovodstvo ove televizije, koje je odmah ukinulo tri emisije koje su bili svojevrsni znak prepoznavanja Studija B. Manje je važno da li su i koliki uticaj imale te emisije, ali činjenica da su prekinute zbog letnje pauze i da ih u jesenjoj šemi više nema što ukazuje da mediji još dugo neće moći da se otrgnu političkim pritiscima.
Nažalost, sve ovo se dešava jer se politika ove televizije zasniva na tome da ne treba kritikovati gradsku vlast bilo ko da je na njenom čelu. Ovaj problem potiče otuda što je skupština grada vlasnik Studija B, pa je ova stanica primer za to kako je država loš gazda medija. Gde god država ima vlasnički udeo u medijima nakon parlamentarnih izbora postavljaju se novi glavni urednici.
Novi zakoni-stara praksa: Potpuni izlazak države i vlasništva u medijima predviđen je do 1. jula 2015. godine po novom Zakonu o javnom informisanju koji je stupio na snagu u avgustu. On predviđa i da vlasništvo u medijima bude potpuno javno ali on donosi i novi problem.
Kako je nedavno objasnio Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka, ovaj zakon predviđa da jedan vlasnik ne može da ima elektronske medije čiji ukupni udeo u publici inosi više od 35 odsto.
Veljanovski kaže da sada teorijski isti vlasnik može da bude i TV Prva i TV B92, što ranije nije bilo moguće.
-On može da bude vlasnik i svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom ukoliko njihov ukupni udeo u gledanosti ne prelazi 35 odsto. Problematično je pitanje ko će da utvrđuje to kada je neko dostigao taj procenat od 35 odsto, ko će obavljati istraživanja o gledanosti, ti mehanizmi u zakonu nisu baš najbolje razrađeni", naveo je Veljanovski.
Baš nakon primene tog zakona desilo se ukidanje emisije "Utisak nedelje", koja je trajala 24 godine, za koju autorka Olja Bećković kaže da je zabranio Vučić kao i da je od raznih direktora TV B92 dobijala upozorenja zbog kritičkih tonova prema vlasti koje su iznosili učesnici ove emisije.
Zbog nejasnog vlasništva i izlaska države iz vlasništva u medijima oko 80 medijskih kuća naći će se na prodaji, a među njima su i dnevni listovi Politika i Večernje novosti. Iako je svojevremeno potvrdjeno da je Milan Beko većinski vlasnik Novosti, a država ima vlasništvo od 30 odsto, ipak država ima apsolutna upravljačka prava.
Država će prodati i 50 odsto vlasništva u Politici, ali problem je što je, u vreme vladavine Tadićevog DS-a WAC svoj deo prodao firmi iza koje stoji biznismen Miroslav Bogićević koji je bio blizak sa potpredsednikom DS-a Dušanom Petrovićem. WAC i dalje potražuje novac od Bogićevića i pitanje je kako će zbog tog duga ići prodaja Politike. Bogićević je nakon dolaska SNS-a na vlast priznao da je Politiku kupio zbog političkih pritisaka Tadićevog DS-a, međutim, sada ga najverniji saveznici SNS-a, tabloidi teško kritikuju zbog toga što su mu firme otišle u stečaj i da je državi dužan za porez.
Branitelji i „branitelji“: U situaciji kada vladajuća partija ima i dalje više od 50 odsto podrške prema ispitivanjima javnog mnjenja i skoro dve trećine poslanika u parlamentu, opoziciono delovanje se svelo na odbranu medijskih sloboda pozivanjem na proteste.
Da je vreme protesta prošlo najbolje govori slika ispred TV B92 kada se 28. septembra okupila nekolicina ljudi zbog zabrane Utiska nedelje sa programa ali među njima nije bila i autorka emisije koja je rekla da misli da joj tamo nije bilo mesto.
Gde je kome mesto u medijima odavno su počeli da odredjuju političari i SNS nije izmislio ništa novo kada se radi o uredjivanju medija. Politički pritisci na medije se naravno teško mogu dokazati ali oni se jasno pokazuju kroz TV program i objavljene tekstove.
Neku vrstu građanskog otpora prema rastućoj državnoj kontroli u medijima zagovara i Jovanka Matić, jedna od najcenjenijih eksperata za medije i javno mnenje. Njen apel javnosti da građanskim pritiskom pokuša da natera vlasnike medija da se odupru političkom pritisku zvuči danas kao prilično očajnički vapaj za odbranu javnog prostora od političkog jednoumlja.
Evropa i Srbija: Donoseći ovog leta Zakon o javnom informisanju, vlasti su pobrale pozitivne poene kod evropskih institucija, ali i kod najvećeg broja domaćih aktera. Primedbe na zakon bile su malobrojne, a pohvala mnoštvo, što je otvorilo nade da se medijski prostor nakon decenija haosa konačno može urediti po civilizovanim pravilima. Važnu ulogu u višegodišnjem kreiranju ovog zakona imala je Evropska unija, koja je preopoznala da u neuređenoj medijskoj sceni u Srbiji leži krivac za sporu demokratizaciju društva.
Međutim, odmah po donošenju kvalitetnog zakona usledile su epizode sa skidanjem popularnih političkih emisija sa TV-programa i to ponovo postavlja uticajne međunarodne faktore pred test – da li se uplitati u arbitriranje na uzavreloj medijskoj sceni ili stajati po strani.
Nezvanični glasovi kažu da, što se tiče EU, "neće proći lako" vladina ofanziva protiv kritički nastrojenih medijskih programa. Sa druge strane, vlada apatično uverenje da je pitanje medijskih sloboda u Srbiji za Evropu drugorazredno i da je tu Vučiću prepušten "slobodan lov", sve dok on ispunjava kapitalna evropska očekivanja, pre svega u vezi sa Kosovom.
Dosadašnje iskustvo daje za pravo i jednom i drugom gledištu, a koje će prevladati zavisi od procene EU gde je granica na kojoj Srbija može da isklizne iz demokratskih okvira i sposobnosti Vučića i njegove vlade da shvate ozbiljno tu evropsku zabrinutost.
Violeta CVEJIĆ
