Rekonstrukcija pruge Bar-Beograd, koja bi između ostalog trebalo da omogući crnogorskim, srpskim i italijanskim preduzećima baziranim u Rumuniji jeftiniji transport robe preko Luke Bar, je izvjesna samo na dijelu pruge od Bara do granice sa Srbijom. Sa druge strane granice - zakomplikovala se situacija oko finansiranja projekta, koji je u međuvremenu, zbog sanacije posledica od poplava, poskupio na - 300 miliona eura.
Rekonstrukcija pruge na crnogorskoj teritoriji je počela prije 10 godina i u poodmakloj je fazi iako se sprovodi "puževim korakom", tako da se - ukoliko ne bude vanrednih okolnosti - može očekivati da bude završena tek naredne decenije, i to bez zatvaranja saobraćaja. U Srbiji, međutim, remont pruge još nije počeo i projekat je trenutno u fazi pripreme neophodne tehničke dokumentacije."Obnova pruge počela je na crnogorskoj teritoriji 2004. godine i sprovodi se postupno, po studiji italijanske projektantske kuće Italfer, kojom je procjenjeno da će koštati ukupno 139 miliona eura", izjavio je Portalu Analitika direktor Direkcije za željeznice Nebojša Obradović.
Iz nadležne direkcije su ranije saopštili podatak da je u rekonstrukciju pruge od Bara do granice sa Srbijom od 2007. uloženo oko 20 miliona eura, dok bivši predsjednik odbora direktora Željezničke infrastukture Zarija Franović tvrdi da je u tom periodu u remont pruge investirano duplo više novca.
Na srpskom dijelu pruge rekonstrukcija još nije počela jer nijesu operativna sredstva ruskog kredita od 800 miliona eura, od čega bi dio bio namjenski utrošen za obnovu pruge. Nedavno je srpska Vlada smijenila čelnike državne firme Železnice Srbije pošto za rekonstrukciju pruge nije pripremljena projektna dokumentacija, niti je formirana nadležna radna grupa, što je bio zahtjev kreditora.
Ukoliko Vlada Aleksandra Vučića ne bude povučen novac od ruskog kredita, obnova pruge od Beograda do granice sa Crnom Gorom biće dovedena u pitanje jer se Srbija ne može zaduživati za ovaj infrastrukturni projekat kod komercijalnih banaka, imajući u vidu da se “opasno” približila gornjoj granici javnog duga koja se toleriše Mastrihtskim kriterijumima od 70 odsto BDP-a (trenutno 69 odsto). Ruski kredit je Srbiji odobren po povlašćenim uslovima, po sličnom aranžmanu po kojem je kineska Eksim banka odobrila Crnoj Gori zajam za gradnju prioritetne dionice autoputa Bar- Boljare.Rekonstrukciju pruge Bar-Beograd podržava i Evropska Unija, a naglašeno je interesovanje Italije pošto bi prugu, kako je ranije najavljeno, koristilo nekoliko hiljada italijanskih preduzeća koja posluju u Rumuniji. Povezivanje sa Lukom Bar se već isplaćuje automobilskom gigantu Fiatu, koji vozila iz Kragujevca izvozi preko naše luke. Generalno, prevoz robe i tereta prugom je jeftiniji od bilo kog drugog vida transporta, što utiče i na povećanje konkurentnosti proizvoda.
Remont pruge iz IPA fondova i EIB I EBRD kredita: Direktor Direkcije za željeznice Crne Gore Nebojša Obradović izjavio je Portalu Analitika da je, na osnovu ranije urađene tehničke dokumentacije, od 2004. godine završen remont pruge od granice sa Srbijom do Kolašina, sanirano šest kosina, urađene tri galerije, sanirano pet tunela i tri klizišta.
-Za realizaciju projekta neophodno je obezbjediti kreditnu podršku međunarodnih finansijskih institucija- sredstva EIB banke i EBRD banke, uz donatorska sredstva IPA fondova. U sadašnjoj ekonomskoj situaciji, uslovljenoj krizom, nemoguće je očekivati obezbjeđenje novčanih sredstava koja bi se u kratkom roku mogla realizovati. Dosadašnja iskustva pokazuju da se godišnje može obezbjediti iznos od pet do deset miliona eura koji je moguće realizovati u periodu od dvije do tri godine.uzimajući u obzir složene tenderske procedure, kao i činjenicu da se prugom odvija saobraćaj i da nema alternativnog pravca- rekao je Obradović.
Pojasnio je da tehnička dokumentacija obuhvata izradu projektne dokumentacije rekonstrukcije pruge-remonta gornjeg i donjeg stroja, sanaciju tunela, mostova, kosina, elektrovučnih postrojenja, signalno-sigurnosnih uređaja i stanično-poslovnih objekata.
-Za navedene objekte na kojima su uočena oštećenja, koja su uzrok smanjenja brzina, radi se potrebna tehnička dokumentacija. Za remont gornjeg stroja koji obuhvata cjelokupnu zamjenu pragova, šina, skretnica i tucanika, urađena projektna dokumentacija može da posluži bez izmjena za period od 10 do 15 godina, u zavisnosti od mogućnosti obezbjeđenja finansijskih sredstava. Kad je riječ o oštećenjima betonskih konstrukcija kao što su tuneli i betonski mostovi, gdje tokom vremena može doći do promjena količina definisanih predmjerom radova usled dejstva mraza i kiše, projektna dokumentacija se obično radi za period do pet godina kada se očekuje da će biti izvršeni radovi. Imajući u vidu da se pruga Beograd – Bar eksploatiše, kao i činjenicu da izrada dokumentacije predstavlja tri do pet odsto investicije, iluzorno bi bilo očekivati da se za složenu infrastrukturnu građevinu kao što je pruga Bar-Beograd uradi cjelokupna projektna dokumentacija za njenu rehabilitaciju, a da prethodno nijesu obezbjeđena cjelokupna sredstva- rekao je Obradović.Podsjetio je da je na osnovu odobrenih i očekivanih sredstava međunarodnih finansijskih institucija i predpristupnih fondova 2011. urađena projektna dokumentacija remonta gornjeg stroja za dionicu Kolašin-Bar, sanaciju pet tunela, kao i za kompletnu zamjenu elektrovučnog postrojenja Trebešica.
-U toku je izrada projekata sanacije 16 čeličnih mostova i 12 kosina. Obezbjeđena su sredstva za izradu projektne dokumentacije za sanaciju 18 tunela, zamjenu signalno-sigurnosnog sistema u stanici Podgorica, te sanaciju 91 betonskog mosta. Svi navedeni radovi spadaju u rekonstrukciju pruge. U toku je postupak tenderske procedure za izbor najpovoljnijeg ponuđača za sanaciju pet tunela i priprema se tenderska dokumentacija za remont pruge Kolašin-Kos –Trebešica. Svi do sada izvedeni radovi definisani su studijom Italfera- istakao je Obradović, napominjući da je remont kompletne pruge direktno povezan sa radom Luke Bar.
-Bez remonta pruge nema ni povećanja obima rada Luke Bar, niti rada privrednih subjekata u Crnoj Gori i Srbiji koji svoju aktivnost baziraju, ili planiraju na masovnom prevozu tereta u gravitacionom području pruge- konstatovao je Obradović.
Povezati firme na sjeveru sa Lukom Bar: Bivši predsjednik Odbora direktora Željezničke infrastrukture Crne Gore (ŽICG) Zarija Franović istakao je u izjavi Portalu Analitika da je rekonstrukcija pruge Bar- Beograd prioritetni projekat, od kojeg ne treba odustati i u slučaju da se obnova srpskog dijela pruge ne bude odvijala istom dinamikom.
-Mi svakako moramo da završimo svoj dio posla. Važno je da radimo na pravcu Pljevlja- Bijelo Polje- Bar, kako bismo privrednicima omogućili povezivanje sa Lukom Bar, tim prije ukoliko se u Pljevljima izgradi cementara. Srbija će definitivno morati da uloži mnogo više novca, jer je stanje na srpskom dijelu pruge katastrofalno. Nije zamjenjen nijedan prag na dionici Prijepolje- Priboj- granica sa Crnom Gorom, a na pruzi na crnogorskoj teritoriji je zamjenjeno 23.000 pragova- precizirao je Franović.
On je naglasio da je od 2007. godine u sanaciju pruge od Bara do granice sa Srbijom uloženo najmanje 40 miliona eura.
-Pročitao sam negdje da je od aktuelnog rukovodstva željezničkih kompanija saopšteno da je od sticanja nezavisnosti u obnovu pruge uloženo 20 miliona eura, što nije tačno. U ovom periodu su uložena sredstva od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 15 miliona, dva kredita Evropske investicione banke (EIB) od po sedam miliona, kao i 10 miliona eura iz IPA fondova, a u sanaciju pruge su opredjeljivana i sredstva iz budžeta. Čuo sam razne priče otkad sam napuštio ŽICG, da je Zarija Franović radio ovo ili ono… Nadam se da ovaj pokušaj minimiziranja ulaganja nije motivisan željom da se nipodaštava moj uloženi rad i trud- kazao je Franović.
On je ponovio da nije ubijeđen da bi rekonstrukcija pruge na crnogorskoj trebalo da košta 139 miliona eura, koliko su izračunali u Italferu.
- Svi projektanti većom cijenom žele sebe da zaštite, što pokazuju i dosadašnja iskustva sa obnovom pruge Podgorica- Nikšić, kao i remont dionice Mojkovac- Mijatovo Kolo- naveo je Franović.
Prioritetni projekat za Srbiju: Iz srpskog Ministarstva saobraćaja su poručili da je rekonstrukcija pruge Beograd-Bar jedan od najvažnijih projekata za Srbiju i kompaniju Železnice Srbije.
"Rekonstrukcija ove pruge predviđena je Aneksom 4 ruskog robnog kredita i trenutno se nalazi u fazi pripreme neophodne projektne dokumentacije. Saobraćajni institut CIP je o tome sa ruskim partnerom RŽD International potpisao ugovor vredan milion evra. Procenjena vrednost radova na rekonstrukciji ove pruge iznosi oko 300 miliona evra", stoji u odgovoru Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, dostavljenom Portalu Analitika.
Na našu opasku da je u julu 2010. godine Miodrag Poledica, tadašnji načelnik u ovom ministarstvu, rekao da je za rekonstrukciju cele pruge od Beograda do Bara potrebno 337 miliona evra, od čega Srbija treba da obezbedi 198 miliona evra, a Crna Gora 139 miliona (računica Italfera), u srpskom ministarstvu sada kažu da cifra od 300 miliona evra važi za deo koji finansira Srbija, dakle - samo do granice sa Crnom Gorom. Poledica je to izjavio nakon sastanka u Podgorici kojem su prisustvovali predstavnici Crne Gore, Italije i Srbije.
Zanimljivo je da su nedavno u Železnicama Srbije smenjena dva direktora pod obrazloženjem da nisu izrađeni projekti za ovu prugu. Zbog nedostatka tih projekata Srbija ne može da povuče deo ruskog kredita od 800 miliona evra od čega je deo namenjen za rekonstrukciju pruge Beograd – Bar.
Priča o rekonstrukciji ove pruge počela je još 2007. godine i ona se vezivala za kupovinu luke Bar, odnosno transport robe prema Italiji i drugim zemljama Zapadne Evrope. Te godine se Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, zalagao da Srbija kroz deobu imovine sa Crnom Gorom dobije i deo luke Bar. Taj predlog nije prošao, pa je avgusta 2009. godine tadašnji ministar za saobraćaj i infrastrukturu Milutin Mrkonjić u priču o kupovinu luke uključio i krupne srpske privrednike sa idejom da naprave konzorcijum i kupe luku, što bi značilo da bi se zbog transporta njihove robe pruga Beograd-Bar obnovila. Međutim, privrednici iz YU Pointa, koji je deo Ist Pointa i Impol Seval iz Sevojna, kao i Delte, nisu bili zainteresovani za tu ideju, jer su tada najveći deo svojih proizvoda izvozili preko drugih luka.Kao razloge za nezainteresovanost, Delta je tada navela "izuzetno visoku cenu železničkog transporta na pruzi Beograd – Bar", u Impolu su tvrdili da prugu sporadično koriste i da su "orijentisani na drumski saobraćaj", dok su iz YU Pointa poručili da "mesečno Dunavom prevoze 100.000 tona robe, a železnicom do Bara i preko luke Bar deset puta manje".
Zatim je priča o rekonstrukciji pruge zamrla, a počela je priča o izgradnji autoputa Srbija–Crna Gora.
Siniša GORANOVIĆ / Violeta CVEJIĆ
