(Iz Beograda za Portal Analitika)
Želju Srbije da bude spona između Rusije i EU – koja se tako jasno očitovala i tokom nedavne posete Vladimira Putina Beogradu – neće biti tako lako sprovesti u praksi. Ekonomski gledano, zemlje EU su kroz direktne strane investicije od 2000. godine do 2013. godine uložile 16 milijardi eura i zato se ne može očekivati da se srpska spoljna politika kosi sa politikom Unije i snažno okrene ka Rusiji.
Bez obira na to što je Srbija srdačno ugostila predsednika Rusije Vladimira Putina na njegovom putu za Italiju i zbog te posete pomerila proslavu Dana oslobođenja Beograda -iz Moskve ne dolazi ekonomska potpora u onoj meri u kojoj su to učinile zemlje EU.
Prema podacima NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) Nemačka je pojedinačno najviše investirala u Srbiju – čak 1,6 milijardu evra kroz 400 svojih firmi; slede investicije Austrije, Italija; tek onda Rusija pa SAD.....
Izdržljivost ideje: Ipak, želja Srbije da bude pomiritelj između Istoka i Zapada otvara pitanja: koliko je to realno da se ostvari i da li je moguće duže vreme sedeti na dve stolice?
"Budimo direktni. Zaista nema razloga da Srbija bude most preko kojeg treba da pređje više slonova nego što most može da izdrži", ocenio je Dušan Janjić, politički analitičar u razgovoru za Portal Analitika govoreći o želji Srbije da bude most između Rusije i EU.
Napominjući da je želja o političko-ekonomskom mostu moguća - ali samo na nivou teorije – Janjić konstatuje da bi to za Srbiju bilo jako opasno jer „svet više nije podeljen na dva bloka“. Prema njegovoj proceni, kada se Srbija malo više približi EU suočiće se sa istim problemom kao Gruzija i Ukrajina – pitanjem članstva u NATO, jer nijedna zemlja nije postala članica EU a da prvo nije pristupila NATO.
"Da se ne lažemo, Rusija će pokušati sa pozicijom Srbije da trguje sa NATO", kaže sagovornik Portala Analitika, podsećajući da je Putin vrlo jasno rekao da podržavaju put u EU i da će pratiti politiku Srbije po pitanju Kosova.
"Ključna reč je - pratiti. Srbija mora da odlučuje i rizikuje, dok će Rusija pratiti svaku odluku sve do momenta - dok se ne dogovore sa Amerikancima. Imam jedan dokaz za to: Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova i nema ambasadu na Kosovu ali ima kancelariju, što znači da znači jako je važno da gradimo odnose i sa Kosovom", rekao je Janjić.
Da je Evropskoj uniji sada najvažnije da se sprovede Sporazum iz Brisela i normalizuju odnosi sa Kosovom, mišljenja je Aleksandar Popov, kopredsedavajući Igmanske inicijative i direktor novosadskog Centra za regionalizam. On je u izjavi za Portal Analitika istakao da se Srbiji - zbog implementacije briselskog Sporazuma - sada gleda kroz prste i da se EU izričito ne protivi ideji da Srbija bude most izmedju EU i Rusije.
Političke akrobacije: Kako smatra Popov, Evropska unija će - do jedne mere, jednog nivoa - tolerisati neusklađenost spoljne politike Srbije sa spoljnom poliitkom EU u odnosu na Rusiju. Međutim, Srbija se može naći u velikoj nevolji zato što će biti raspolućena između dva veoma važna cilja: jedan koji je predstavljen kao apsolutni prioritet - put ka članstvu i članstvo u EU i drugog koji se ogleda velikoj, političkoj i ekonomskoj, zavisnosti od Rusije.
"Mi smo ušli u jednu veliku zamku sa prodajom NIS-a za male pare Rusima, zavisimo od njihovog gasa. Ako bi im prodali ei lektrosisitem - onda bi praktično bili njihova kolonija", upozorava Popov.
On podseća da je Rusija imala snažan uticaj prilikom formiranja Vučićevog kabineta; da je svojevremeno Aleksandru Vučiću bio bliži Boris Tadić kao koalicioni partner ali da je – prevashodno zahvaljujući Rusiji – politički partner postao SPS Ivice Dačića, te da je upravo na zahtev Rusije ministarka energetike Zorana Mihajlović premeštena na drugo ministarsko mesto, sada je ministar saobraćaja.
"Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se zbog nje jednom prilikom čak izvinjavao Putinu", podsetio je Popov. Podetimo, ministarka Mihajlović je imala ideju da se revidira ugovor sa Rusijom oko rudne rente i bila je na ivici da podrži ideje da se revidira ugovor sa Rusima oko prodaje NIS-a.
"Srbija se nalazi u lošoj poziciji i - ako bude morala da bira - taj izbor će biti jako težak. Teško je odustati od EU, kako onda opravdati što je do sada učinjeno? Opet, ako se Srbija potpuno usaglasi sa EU i eventualno uvede sankcije Rusiji, mislim da će to naići na velike posledice i imati ogroman otpor javnog mnjenja. Ne znam kako bi Srbija izvela tu akrobaciju" , istakao je Popov.
Kazne: S obzirom na podatke o direktnim stranim investicijama, Srbija bi mogla očekivati zahtev za neku vrstu blažih sankcija od onih EU od pre nekoliko meseci. Zvaničnici iz Brisela su pozvali zemlje kandidate i treće zemlje da ne koriste ruski embargo protiv evropskih proizvođača.
Drugim rečima: to znači da EU neće blagonaklono gledati na to da Srbija zauzme deo ruskog tržišta koje je neka zemlja EU imala pre nego što je Rusija uvela sankcije EU.
Međutim, Janjić smatra da, za sada, ne možemo očekivati neke kazne iz EU prema Srbiji zbog najava zvaničnog Beograda o proširenju ekonomkse saradnje. "Srbija bi mogla da napravi jedan most za probijanje sankcija EU, da organizuje da se u nju investira, poveća proizvodnja, reeksportuju robe drugog porekla. Međutim, ne vidim da Srbija za to ima kapacitet i da to sme da uradi", podseća Janjić uz napomenu da je Srbija na početku kandidatskog statusa i da je sada prioritet – pitanje Kosova i usaglašavanje spoljne politike. Tek kada se to poglavlje zatvori, Srbija će biti obavezna da dosledno sledi evropsku politiku.
Sa druge strane, Srbija sledeće godine počinje predsedavanje OEBS-om što značajno pojačava njenu ulogu na međunarodnom planu. Zato se i počelo sa tvrdnjama da se zbog toga Rusija i EU na neki način udvaraju Srbiji.
Domaća megalomanija: "Ma, ne, to je naša megalomanija. Srbija sebe uvek doživljava kao da se ceo svet vrti oko nas. I EU i Rusija imaju preča posla", objašnjava Popov.
Sagledavajući interese EU i Rusije, Popov ocenjuje da se EU jako približila ruskim granicama i preduhitrila Rusiju da širi svoj uticaj tako što su Rumunija i Bugarska brzo postale članice unije.
"Rusija želi da ima rezervne varijante. Oni kažu Srbiji - mi nismo protiv vašeg u EU ali želimo da budete čuvar interesa u našoj interesnoj sferi. Rusija pokušava da ima svog eksponenta među zemljama koje su na putu ka EU", zaključio je Popov i dodao da se ciljevi Rusije mogu posmatrati sa imperijalnog stanovišta, jednako kao i planovi Turske koja takođe pokazuje interes da više bude prisutna na području Srbije.
Ipak, sve međunarodne političke priče se, na kraju, svode na - ekonomiju. Malo je verovatno da se investitori iz EU sada povuku iz Srbije, jer - pored jeftine radne snage - oni dobijaju i subvencije od države za otvaranje novih radnih mesta.
Priča o srpskom mostu sa početka teksta došla je iz EU; nju je u julu ove godine prvi pomenuo Franko Fratini nekadašnji ministar spoljnih poslova Italije, a sada specijalni savetnik premijera Srbije. On je tvrdio da se tim mostom Srbiji otvara mogućnost da objasni Moskvi šta bi još bilo neophodno uraditi kako bi se smanjila napetost i obnovili odnosi sa EU.
U ovoj Fratinijevoj nameri samo je prenebregnuta jedna stvar: da li bi Rusija zaista poslušala Srbiju?
Violeta CVEJIĆ
