On je podsjetio da je svaki zakon dobar ukoliko je jasan, konkretan i, prije svega, potreban društvu.
„Teško je odgovoriti potvrdno na ove osnovne premise kada je riječ o ovom 'specijalnom' zakonu, koji je to po mnogo čemu. Prvo, mi nismo često pribjegavali ovoj vrsti pravnih stvari, no to je poznata praksa u pravu i tu nije ništa sporno. Da li je ovaj zakon jasan, posebno je pitanje, i mislim da tu nikako ne može dati potvrdan odgovor. Evo i zašto. Svaki komercijalni ugovor, a ovim Zakonom se uređuje upravo ugovor između dvije ugovorne strane o nekom predmetu ugovaranja, mora sadržati predmet, cijenu i ostale elemente. Prva premisa je predmet ugovora. Čak i u predmetu, ne može se govoriti da je jasan naslov zakona“, objašnjava sagovornik Portala Analitika.
Lekić podsjeća da je predmet ugovoranja dionica auto puta Smokovac-Mateševo, koja se sada zove „auto-put Bar-Boljari“, i dodaje da se radi samo o dijelu puta, ali da Zakon vjerovatno treba da se odnosi na cijelu trasu.
„Druga premisa je cijena, kao bitan element svakog ugovora. I kod ove činjenice imamo više cijena koje se pominju ovim kapitalnim projektom. Počelo se sa cijenom od 809 miliona eura, s tim da se cijena odmah može korigovati za deset odsto. Da li je to sada cijena koštanja ovog projekta? Pa, naravno da nije; ona nije tako jasno i eksplicitno data, jer sada nastupaju troškovi vezani za kamatu, koja, usput rečeno, nije u procentualnom iznosu velika – dva odsto. Ali, kada se saberu sve kamate za period otplate, dolazimo do cifre od blizu ili više od milijardu eura“, smatra ekonomski analitičar.
Sagovornik Portala Analitika dodaje da je sve ugovoreno u dolarima, a da smo vezani za euro, te da je nepoznato koji će kurs biti u momentu vraćanja kredita.
„Naravno da može biti i nepovoljan po nas, pa sve to povećava cijenu koštanja. Iz ovoga možemo zaključiti da ovaj ugovor nije 'konkretan' i da se cijena može mnogo pomjerati, vjerovatno naviše“, smatra Lekić.
Njega posebno brine činjenica da imamo samo idejni projekat za auto-put, te da glavni projekat može biti daleko od idejnog, pa zaključuje da „opet nije jasno koliko će sve to da košta“.
„U Zakonu su predviđene mnoge 'olakšice' za izvođača radova. Prvo - oslobađanje od PDV-a. Mnogi će reći to je dobro za državu. Mislim da prebrzo zaključuju i da to i nije baš tako. Jeste da bi se sa PDV-om povećala cijena koju mi na kraju plaćamo, ali mi bi taj PDV naplatili od izvođača, pa nas, u suštini, i ne bi koštao, a na ovaj način stvaraju se mnoge pretpostavke za moguće malverzacije oko obračuna, odnosno osobađanja tog PDV-a, objašnjava sagovornik Portala Analitika.
Lekić smatra da bi, s obzirom na to da već dobijamo kredit od Exim banke za investiciju, dobili i dio koji se odnosi za PDV, koji bi sada koštao samo dva odsto, i to sa grejs periodom.
„Mi istovremeno za pokriće svog deficita uzimamo mnoge kredite po daleko nepovoljnijoj kamati, tako da bi ovaj dio nazovi kredita za PDV samo dobro došao svima nama, i to po povoljnoj stopi od dva odsto“, tvrdi ekonomski analitičar.
Navodi da je teško dati odgovor na pitanje da li je ovaj projekat potreban (čitaj: isplativ, prim.a.) u ekonomskom pogledu.„Studije izvodljivosti i opravdanosti su teško dostupne javnosti, iako su uredno plaćene raznim stranim konsultanskim firmama. Očito je odgovor u ovom trenutku nepovoljan, pa nije popularno sada to i da se iznosi u javnost. Priča Vlade da će se sve pokrenuti ovom investicijom je na dosta klimavim nogama. Naime, naša privreda je dovoljno u problemima, tako da problemi oko vraćanja kredita mogu još više usložiti deficit našeg budžeta“, potcrtava Lekić.
On dodaje da „pitanje kako smo založili državu u slučaju nevraćanja kredita samo govori da smo pristali na sve što su tražili.
„Za ugovaranje eventualnih sporova, ugovorena arbitraža u Pekingu, što je jasan znak da u ovaj projekat ulazimo sa velikom nepoznanicom i sa dosta išćekivanja kako će se sve to završiti. Šta reći našim pokoljenjima: da li je to bilo opravdano i zbog čega smo toliko zaduženi, kada nismo imali realne podloge da se toliko zadužimo? I ono što posebno brine: kolika je vjerovatnoća da će se put nastaviti graditi poslije Mateševa? Bojim se da to niko za sada ne može sa sigurnošću reći. Mnogi već ovaj projekat nazivaju iz 'N… u N….', a ja bih samo rekao: 'Živi bili, pa vidjeli. A ko preživi - neka priča'“, zaključuje sagovornik Portala Analitika.
Podsjećamo, u Skupštini je 8. decembra usvojen Zakon o autoputu Bar-Boljare, kojim je predviđeno da kineske kompanije CCCC i CRBC, angažovane na izgradnji prioritetne dionice od Smokovca do Mateševa, ne plaćaju poreze. Usvajanje zakona podržala su 44 poslanika vladajuće koalicije DPS-SDP, 22 poslanika su glasala protiv, uz dva uzdržana glasa.
Rasprava u Skupštini o Zakonu o autoputu završena je krajem prošlog mjeseca i trajala je četiri dana. Poslanici opozicionih partija su tokom rasprave ocijenili da se predlogom zakona otvara mogućnost za sadejstvo organizovanog kriminala i korupcije, dok su iz vladajuće koalicije kazali da je projekat autoputa važan sa stanovišta bezbjednosti, da neće ugroziti makroekonomsku stabilnost države i da je njegova realizacija ugovorena na najbolji mogući način.
Vlada je u julu prošle godine prihvatila ponudu Kineske kompanije za telekomunikacije i infrastrukturu (CCCC) i njene kćerke firme China Road and Bridge Corporation (CRBC) za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare, od Smokovca do Mateševa. Te kompanije su ponudile da prioritetnu dionicu autoputa od Smokovca do Mateševa izgrade za 809,58 miliona eura.
Kineska Exim banka je u septembru odobrila Crnoj Gori kredit od oko 687 miliona eura za gradnju dionice autoputa od Smokovca do Mateševa, što je 85 odsto neophodnog iznosa. Preostalih 120 miliona, od ukupno 809,58 miliona eura na koliko je procijenjen projekat, obezbijediće država.
Iz kineskih građevinskih kompanija su ranije poručili da pripremni radovi i gradnja prioritetne dionice autoputa mogu početi čim se Zakon o autoputu usvoji u parlamentu.
K.Ć.
