- Poziv za vožnju iz Dodoša dobio sam preko dispečerskog centra. Bio je vidno pijan, ili drogiran. Ne znam. Nije mogao da stoji na nogama. Tražio je da ga vozim u Bandiće. Usput je nešto pričao, nepovezano, pola ga nijesam razumio. Pitao me u jednom trenutku: “Pušiš li travu”. Rekao sam mu: “Ne”. Ničim nije pokazivao što planira. Nedaleko od kuće ispred koje smo se parkirali osjetio sam da je nešto izvadio iz džepa. Po zvuku sam shvatio da je metal, jer je tim udario u plastiku vrata. Pomislio sam da je nož, nijesam ni slutio što mi se sprema - ispričao je juče, još u šoku, za “Blic Crna Gora” taksista Z. V.
Taksista je čuo kako Vukadinović nečim, kako kaže, klikće, ali nije ni pomislio da on repetira pištolj. Pomislio je da je nož “skakavac”.
- Kada smo stali ispred te kuće, čini mi se najudaljenije u selu, u vrh brda, krenuo sam da isključim taksimetar. Nijesam stigao. Prislonio mi je cijev pištolja na sljepoočnicu. Mahinalno sam izmakao glavu i rekao: “Nemoj, molim te”. On je kazao: “Šta nemoj. Daj mi 20 eura”. Pare su mi bile između sjedišta. Dohvatio sam svježanj i dao mu ga, na šta je on uzvratio: “Samo ovo para imaš”. Ponudio sam mu i mobilni telefon, ali je on odbio. Zahtijevao je da mu dam ključeve od kola, što sma i učinio. Samo sam razmišljao kako da izađem iz kola - priča Z. V.
Kada je dobio ključeve Vukadinović je naredio taksisti da izađe iz automobila. Pitao ga je da li ima baterijsku lampu, jer još nije bilo svanulo.
- Bila je mrkla noć. Naredio mi je da idem ospred nejga. Sve vrijeme je držao uperen pištolj u mene. Kada smo došli ispred kuće počeo je da lupa na vrata, a onda i na prozor. Vikao je: “Gazda, jesi li kući”. Naredio je i meni da lupam u vrata - prisjeća se Z. V.
I spasio ga je gazda kojeg su probudili nezvani gosti. Dok se Vukadinovioć raspravljao sa njim jer nije htio da mu otvori vrata Z. V. je uspio da pobjegne, uzme mobilni telefon iz kola i pozove pomoć. Bježao je pješke nekoliko kilometara do prvih kuća.
Z. V. je priliku za bijeg dobio kada je čovjek kojeg su probudili počeo da viče na Vukadinovića da ga ostavi na miru, da mu se ne primiče kući, a ovaj ga ubjeđivao da mu otvori.
Ubrzo po pozivu u Bandiće je stigla policija, ali i kolege Z. V. Vukadinović je nađen nedaleko od kuće, a pištolj je bio sakrio u žbunju. Ispred kuće je bio i automobil.
Vukadinović je na suđenju za ubistvo prijatelja tvrdio da je vazdušna puška slučajno opalila i da nije htio da ga ubije.
