„Narodni bunt je legitiman i logičan odgovor na nepodnošljivu degradaciju života crnogorskih građana. I taj bunt će se neminovno jednog dana dogoditi“, kaže Lekić.
On je odbacio spekulacije da prelazi u Građanski pokret.
„Već sam to jasno i javno rekao, ali ako treba ponoviću. Ne prelazim u Građanski pokret“, rekao je on.
Na pitanje kako komentarišete što je jedan od lidera Građanskog pokreta Dritan Abazović bio na večeri sa Hašimom Tačijem, i da li opozicioni subjekti zaista treba da sarađuju sa ljudima koji su prijatelji Mila Đukanovića i uz to optuženi za najteže zločine Lekić je odgovorio da njemu nije poznato da je poslanik Abazović saradnik Tačija, a dobro mu je poznato, kao uostalom ukupnoj crnogorskoj javnosti, „da je Dritan Abazović jedan od vodećih, ozbiljnih i argumentovanih kritičara crnogorske vlasti i nesumnjivi borac za demokratski preobražaj Crne Gore.“
„Uostalom, svi mi preuzimamo javnu odgovornost za javne poteze i izbore koje činimo, pa to važi i za gospodina Abazovića. Što se tiče posjete gosta sa Kosova koje je crnogorska vlada priznala kao državu, vidim primarno crnogorskog premijera kao režisera nastalog zapleta, odnosno posjete. I to ne da bi se rešavali problemi iz dvije sredine jer do sada osim javnih fraza ništa nije konkretno rešavano, naročito ne na životnom planu mnogih izbjeglica, u smislu njihovog povratka kućama odakle su došli u Crnu Goru“, naglasio je Lekić u intervjuu za "Dan".
Lekić je odgovarajući na pitanje ima li BiH legitimno pravo da kroz međunarodnu arbitražu traži od Crne Gore Sutorinu? rekao da ta iznenadna inicijativa iz krugova u BiH, koja ipak nije zvanično i državno institucionalizovana, nosi mnoge bizarnosti,
„Od pravno istorijske neutemeljenosti, pa do potencijalne kontraproduktivnosti za samu „BiH. Siguran sam da i na međunarodnom planu vlada neprijatno iznenađenje da je zemlja koja je iskustveno doživjela mnoge pretenzije sa strane na svoju teritoriju, zemlja koja ima ogromne probleme, pa i one elementarne u svom unutrašnjem funkcionisanju, odjednom i bez valjanih argumenata proklamuje, ništa manje nego teritorijalne pretenzije prema drugoj državi, dakle Crnoj Gori. Zato je za očekivati da se krugovi koji su pokrenuli ovu inicijativu što prije povuku u interesu same Bosne i Hercegovine“, dodao je on.
Prema njegovim riječima nije isključeno da neko sada temu Sutorine raznim analogijama i pravnim prividima pokuša iskoristiti za navodnu argumentaciju u kontekstu drugih spornih granica.
„Ipak, glavna opasnost za nepovoljno rješavanje po Crnu Goru drugih pitanja leži u inertnosti, nekompetentnosti, propagandnom obmanjivanju domaće javnosti od strane crnogorske vlasti. Na tim pitanjima nema privatizacije, novčane prodaje i transakcija, tendera, zakupa, već treba ozbiljno i javno raditi da bi se došlo do rezultata, Možda i u tome treba tražiti razloge domaće vlasti za ignorisanje otvorenih problema sa strahovitim kašnjenjima koja mogu opredijeliti negativan krajnji ishod za Crnu Goru, kao što se po svemu sudeći, dešava u pitanju Prevlake“, zaključio je Lekić.
