Kako smo došli do toga da je nekako nekorektno nazvati naše ljude imenom nacije?
Pa tako što hulje i nitkovi godinama hotimično prisvajaju i podređuju sebi neke reči, čime ih i nehotice izvrgavaju ruglu. Što logično dovodi do zbrke. A zbrka sa rečima uvek proizvodi zbrku u mislima. Što mnogima savršeno odgovara.
Kidnapovali su i isprofanisali neke do tada neupitne reči kao što su: patriota, rodoljublje, domovina… Toliko su izbrukali reči: Srbi i Srbijanci da imamo utisak da je nepristojno uputiti ih nekome, a tek bi bio skandal nazvati Srbijancima – što bi bio ispravan naziv nacije – one koji jesu državljani, ali ne i pripadnici srpskog naroda. Situacija je toliko komplikovana da nam je možda jedini izlaz da smislimo potpuno novo ime države, a da ovo eventualno iznajmimo Makedoniji. Em bismo rešili svoj problem, em bi Makedonija rešila svoj spor sa Grčkom i mirna Bačka. (I eto ti nove zbrke sa ovim ”mirna Bačka” i rasprave da je Vojvodina u stvari SremBanatBačka i nije autonomija.)
Ali, nemamo mi zbrku samo sa krupnim rečima. Nama su zbrkane i one sitnije, svakodnevne, gotovo obične. Gospodin, na primer, ili gospođa i gospođica.
Dok su u nekim državama usvojene pisane skraćenice koje brišu razliku između ”gospođa” i ”gospođica” ili smišljene potpuno nove, rodno neutralne zamenice za treće lice, ne bi li se smanjila diskriminacija, mi, naprotiv, tendenciozno koristimo ovu vrstu oslovljavanja baš da bismo diskriminisali, po mogućnosti i uvredili. Na primer, više puta izgovoreno ”gospođo ili gospođice” u jednom TV duelu nije bilo pitanje kako bi ta ženska osoba volela da bude oslovljavana, već sugestija gledaocima da nešto nije u redu sa njenim statusom (nije udata – aha, niko je neće! možda je razvedena – aha, znamo mi raspuštenice! fali joj muško – aha, zato tako priča! more, da nije lezbejka – aha! Ha!).
Ali ni sa gospodinima nisu čista posla. Gospodin, ta u svetu inače neutralna reč, kod nas se obično koristila u značenju ”gospodin čovek” sve dok premijer nije i tu uveo zbrku. ”Gospodin” ispred imena on nekada koristi kao izraz navodnog strahopoštovanja prema uvaženom gostu iz inostranstva, ponekad kao izraz zastrašivanja manje uvaženog novinara, a ponekad i kao izraz distanciranja, kao kod nekada uvaženog i strahopoštovanog predsednika Srpske radikalne stranke. (Samo još fali da ovaj manir titulisanja usvoje i premijerovi najbliži saradnici pa da nekog kulturno oslove sa ”gospodin ustaša” umesto neotesano samo sa ”ustaša”.)
No, nije to i poslednja zbrka sa rečima koju su nam napravili. U celoj ovoj ujdurmi sa padom vojnog helikoptera izgovoreno je toliko namerno zbrkanih reči samo da se ne sazna ko se poneo kao gospodin, a ko kao hohštapler, pa se sad ne zna ni ko pije ni ko plaća. Odnosno, ispada da pije onaj ko nije smeo da pije, a da ne plaća onaj ko bi morao da plati. (Umesto da neko kaže ovima opijenim od vlasti: gospodo pijanci, fajront!)
Peščanik.net
