Prema radu objavljenom u novom broju časopisa Nature, u analizama podataka prikupljenih tokom 2011. i 2012. godine, u detektorima CMS i LHCb otkriven je novi, ekstremno rijedak raspad Bs čestice - teške čestice koja se sastoji od dubinskog antikvarka i stranog kvarka - u dva miona. Teoretičari su predviđali da bi ovakav raspad mogao da se dogoditi oko četiri puta u milijardu pokušaja, a eksperimenti su to sada potvrdili.
- Zapanjujuće je vidjeti da su teorijska predviđanja toliko tačna, a još više zadivljuje činjenica da to uopšte možemo da vidimo. To je veliki trijumf za LHC i za oba eksperimenta - rekao je Šeldon Stoun, profesor na Univerzitetu Sirakuza.
CMS i LHCb istražuju svojstva elementarnih čestica u nadi da će otkriti neke pukotine u tzv. standardnom modelu koji za sada najbolje opisuje ponašanje vidljive materije u svemiru. Naime, problem je u tome što standardni model ne uspijeva da da zadovoljavajuće odgovore na pitanja zašto u svemiru prevladava materija, a ne antimaterija, niti zašto u njemu postoji tamna materija i to u mnogo većim količinama od vidljive. Stoga bi svako odstupanje od nje moglo da bude putokaz prema nekoj novoj fizici.
Prema postojećim teorijama, u Velikom prasku trebalo bi da nastanu jednake količine materije i antimaterije, a one bi trebalo međusobno da se poništite ili da nastavi da istovremeno postoje u međusobno udaljenim područjima. Ali, danas živimo u svemiru kojim dominira materija, dok se čestice antimaterije stvaraju relativno rijetko u nekim radioaktivnim raspadima ili u sudaračima poput LHC-a. Zašto i kako je nastala ova asimetrija, do danas nije potpuno razjašnjeno.
Izvor: T portal
Foto: tportal.hr
