Društvo

Manje studenata na UCG, veći promet u ,,prodavnicama diploma“ u regionu

Prorektor za nastavu na Univerzitetu Crne Gore, prof. dr Predrag Stanišić kaže za Pobjedu da nije upisna politika na Univerzitetu Crne Gore glavni problem obrazovnog sistema, niti da će se intervencijama samo na tom polju išta postići. Potrebne su, kaže, mnogo obuhvatnije mjere koje se tiču podizanja kvaliteta rada i učenja na UCG i drugim ustanovama, kao i revidiranje postupka nostrifikacije inostranih diploma, stroži postupak akreditacije i kontrole rada ustanova i, što je možda najteže, iskorjenjivanje naših negativnih mentalitetskih navika.
Manje studenata na UCG, veći promet u ,,prodavnicama diploma“ u regionu
Ana Popović
Ana PopovićAutorka
Portal AnalitikaIzvor

- Ako mi drastično smanjimo broj studenata koji upisujemo, oni će otići na privatne ustanove, otići će u neku prodavnicu diploma, kojih u regionu ima na desetine i šta smo postigli? Da li će tamo dobiti bolje obrazovanje od ovoga koje stiču kod nas? Ukratko, bilo kakve redukcije u broju studenata moraju biti pažljivo odmjerene i sinhronizovane sa drugim mjerama. Za ovu godinu ne bih intervenisao u pravcu redukcije na više od par najdrastičnijih i opštepoznatih mjesta - kaže dr Stanišić za Pobjedu.

On dalje navodi da studijski program nije lako napraviti, ali ni ukinuti.

- Zbog prirode samog procesa zaustavni hod traje nekoliko godina. Postavlja se pitanje što raditi sa profesorima u tim situacijama. Gubljenje skupo plaćenog i dugo izgrađivanog kadra, a valjani profesori na univerzitetu to zasigurno jesu, nije racionalno - mišljenja je Stanišić.

On smatra da univerzitet ima mnogo širu i važniju ulogu u društvu od pukog servisanja tržišta rada.

- I da nema nikakvog tržišta rada, valjda je nesporno da ljudi nešto moraju da uče i da znaju, i da se mora podizati opšti nivo znanja i kulture - kazao je Stanišić i dodao:

- Prema tome, smatram da Univerzitet Crne Gore, odnosno Crna Gora treba da ima stručnjake za sve magistralne pravce nauka i umjetnosti. Čak i ako privremeno nema studenata. Naravno, sve to treba svesti na prihvatljivu i realnu mjeru. Korisno je vršiti modifikacije studijskih programa u novim pravcima. Ako je trenutno smanjeno interesovanje privrede za metalurgiju, možda postoji za nauku o materijalima, ili nešto drugo. Ono što je aktuelno sada ne mora da bude aktuelno za nekoliko godina i obrnuto. Ne zaboravimo i da zbog tehnološkog napretka neke djelatnosti nestaju, a neke nove nastaju. Obrazovani ljudi sami prave tržište rada, sami pokreću svoje biznise. Ne treba niko da kaže koliko treba da ih ima - podvukao je on.

Stanišić kaže i da nije oduševljen određenim razmišljanjima o vaučerizaciji i konceptu ‘finansira se student, a ne ustanova’.

- Svojevremeno je bila napravljena jedna međuresorna radna grupa sa zadatkom da analizira koncepte finansiranja visokog obrazovanja. Umjesto zaključaka članova te grupe, Savjetu za unapređenje poslovnog ambijenta, regulatornih i strukturnih reformi je, odlukom Ministarstva, kao radni materijal poslat izvještaj jednog, kako je navedeno, stranog eksperta koji govori o vaučerima. Javni univerzitet ima fundamentalno drugačiju misiju od privatnog, profitno orijentisanog, i to nijesu stvari koje treba miješati. Crna Gora ne bi smjela biti poligon za eksperimente i uvoditi stvari koje ne postoje ni u kakvoj realnoj uporednoj praksi - zaključio je Stanišić

foto: dan.co.me

Portal Analitika