Nesporna prijestonica proizvodnje šafrana je Iran, gdje je tradicija stara više od 3.000 godina. Iran proizvodi više od 90 odsto količine od 250 tona, koliko se godišnje proizvede u svijetu, za šta su svakako zaslužni jedinstveni ekološki uslovi, koji pogoduju aromatičnoj biljci, od koje se dobija glavni sastojak lokalne kuhinje, kozmetike i tradicionalne medicine.
Posljednjih godina, trgovina šafranom je u krizi. Međunarodne sankcije, nametnute zbog nuklearnog programa, blokirale su pristup nekada unosnim tržištima u Evropi, SAD i Kanadi. Iranska preduzeća i banke isključeni su iz globalnog finansijskog sistema.
U takvoj situaciji, proizvođači šafrana moraju da se snalaze.
“Ne možemo da idemo preko banaka. Moramo da koristimo privatne kurire, koji su skupi. Prinuđeni smo da poslujemo direktno s kupcima i da se nadamo da će nam platiti. Događa se i da nas prevare”, kaže Mehrdad Rovhani, generalni direktor kompanije “Šafran Rovhani” u provinciji Horosan, koja proizvodi više od 70 odsto šafrana u zemlji.
Druge kompanije su prešle na takozvane barter poslove da bi zaobišle banke, pri čemu kineski i indijski partneri često plaćaju robu kroz isporuku hrane i robe široke potrošnje.
Uprkos teškoćama, Rovhani i dalje izvozi 50 kilograma šafrana mjesečno, jer se preorijentisao na nova tržišta u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku. Prema podacima Iranskog Nacionalnog saveta za šafran, ukupan izvoz u Iranu porastao je za 36 odsto u 2014. godini, a cijena po kilogramu je porasla na 2.000 dolara po kilogramu.
“Trgovci su veoma mudri i kada se zatvore vrata, izađu kroz prozor”, kaže Ali Šeik. “Uspijevaju da prodaju svoje tradicionalne proizvode (pistaći i šafran). Potražnja je veća od ponude.” (Blic)
