Maraš je na konferenciji za novinare kazala da su u preduzeću zadovoljni poslovnim rezultatom jer su, pored ostvarene dobiti, prihodi bili jedan odsto veći, a troškovi deset odsto manji u odnosu na 2013.
“Ostvarena dobit se ove godine neće raspoređivati. To je stav većinskog vlasnika, države, odnosno takav je predlog Upravnog odbora Skupštini akcionara da dobit ostaje u bilansima neraspoređena. Neće biti dividende do daljnjeg”, rekla je Maraš.
Kompanija je u prošloj godini ostvarila 27,64 miliona eura prihoda, što je jedan odsto više u odnosu na 2013.
“U vremenu krize, za posljednjih sedam godina, ukupan prihod iznosi 226 miliona eura, odnosno prosječno godišnje 32,3 miliona eura”, navela je Maraš.
Ona je ocijenila da su Plantaže ostvarile dobar rezultat, iako je prošla godina bila još jedna krizna, posebno na svjetskom i regionalnom tržištu vina.
“Nažalost, klimatske promjene koje sa sobom nose vremenske neprilike, odnosno neuobičajeno visok nivo padavina od juna do septembra prošle godine, dovele su do drastičnog pada proizvodnje vinskog grožđa za skoro 40 odsto”, saopštila je Maraš.
Kada je u pitanju region, situacija na tržištu, kako je dodala, pokazuje da nedostaju ozbiljne količine vina, što znači da su najveći proizvođači pretrpjeli ogromne štete za više od 50 odsto ukupne proizvodnje.
“Upravo se u takvim situacijama pokazala ispravnom strateška odluka naše kompanije da već više od 25 godina ne prodaje rinfuz vino, iako se njegova prodaja u svijetu, samo u periodu od 2005. do prošle godine povećala više od 65 odsto”, objasnila je Maraš.
Plantaže su, prema njenim riječima, u prošloj godini proizvele 13,7 miliona kilogama vinskog i stonog grožđa, što je 35 odsto manje od ostvarene proizvodnje u 2013.
“Za posljednjih sedam godina proizveli smo 130 miliona kilograma vinskog i 15,3 miliona kilograma stonog grožđa”, rekla je Maraš.
Ona je dodala da je prošle godine proizveden 1,1 milion kilograma breskve, što je 21 odsto manje od ostvarene proizvodnje u 2013.
Maraš je kazala da je u prošloj godini proizvedeno 192,53 hiljade komada loznih kalemova i 64,63 hiljade kilograma ribe i riblje mlađi.
“Proizvedeno je i 14,29 miliona flaša vina i prirodnih rakija, što je tri odsto više od ostvarene proizvodnje u 2013. Za posljednjih sedam godina proizvedeno je 107 miliona flaširanih proizvoda vina i 2,6 miliona flaša prirodnih rakija”, rekla je Maraš.
Posmatrano po tržištima, na tržištu Crne Gore realizovano je 43 odsto flaširanih proizvoda vina i rakije, a na izvoznim tržištima 57 odsto.
“Ako tu dodamo činjenicu da više od 50 odsto prodaje na domaćem tržištu čini prodaja u vrijeme turističke sezone, kada kroz 'tihi izvoz' ili 'izvoz na kućnom pragu', prodajemo naša vina strancima, onda dolazimo do podatka da Plantaže izvoze preko 80 odsto ukupne godišnje prodaje”, kazala je Maraš.
Ona je podsjetila da je tradicionalno, već godinama, vino Plantaža jedini poljoprivredni proizvod kod kojeg država Crna Gora ima suficit u robnoj razmjeni sa inostranstvom u iznosu od 12 do 16 miliona eura na godišnjem nivou.
To za period od 2008. godine do danas predstavlja suficit u iznosu većem od 100 miliona eura.
“Snagu našeg brenda potvrđuje i činjenica da se naša vina mogu naći u preko 35 zemalja svijeta. U prošloj godini naši proizvodi našli su se na četiri nova tržišta - Španija, Rumunija, Panama i Nova Kaledonija. Prodaja se na pojedinim tržištima duplirala, kao što je Japan i Kina, dok je u Australiji indeks dva puta veći u odnosu na 2013”, dodala je Maraš.
Kompanija je, kako je dodala, u periodu krize ostvarila dobit od 21,8 miliona eura, što prosječno godišnje iznosi 3,1 milion eura.
Kada je riječ o investicijama, vrijednost tih ulaganja u periodu od 2008. do prošle godine prelazi 25,6 miliona eura, što prosječno godišnje iznosi 3,7 miliona eura, što predstavlja 12 do 15 odsto ukupnog godišnjeg prihoda.
“Kompanija je u periodu od 2008. do prošle godine u vinogradarsko-voćarsku proizvodnju uložila 10,8 miliona eura. Za taj period podignuto je ukupno 540 hektara vinograda i voćnjaka sa kompletnim zalivnim sistemima. U opremu i građevinske radove, u tom periodu, uloženo je ukupno 14,8 miliona eura”, kazala je Maraš.
Prosječna neto zarada u Plantažama u prošloj godini iznosila je 601,21 eura.
Govoreći o sezonskim poslovima, Maraš je napomnula da od 2009. godine raste broj domaće radne snage.
“U 2009. godini bilo je 345 radnika iz Crne Gore, a u prošloj 784 radnika”, precizirala je Maraš.
Prema njenim riječima, to je s jedne strane jako dobro, dok s druge strane pokazuje da je kriza duboka i da ljudi traže dopunsku zaradu, bilo da su to penzioneri ili mladi ljudi, studenti.
„Prema obračunu od prošlog mjeseca na plantažama je radilo ukupno 406 sezonaca. Kada govorimo o zaposlenima iz Crne Gore tu je bilo solidnih plata, od 500, 600, 700 eura, što je zaista dobro“, kazala je Maraš.
Ona je dodala da stranci tradicionalno dolaze da rade godinama i da je njihov broj ove godine, do današnjeg dana, oko 243, za period kada su došli u prvom kvartalu, kad još nije stupio na snagu Zakon o zapošljavanju stranaca.
„Nakon 1. aprila, dobili smo nekih 87 dozvola za rad stranaca. Nastojaćemo da završimo najveći dio poslova sa domaćom radnom snagom. U vrijeme berbe biće potrebno sigurno još radnika“, rekla je Maraš.
Ona je kazala da će 15. jula vjerovatno početi berba stonog grožđa, pa će zaposliti novih 100 do 150 radnika.
„U ovom momentu obim poslova je smanjen iako ovih dana ima interesovanja za zapošljavanje. Mi zainteresovane upućujemo da se jave za desetak dana, kada ćemo ponovo krenuti sa zapošljavanjem, što dinamički znači da će ta cifra od 150 samo da raste“, kazala je Maraš.
Prema njenim riječima, 10. avgusta će otprilike početi berba vinskog grožđa, prvo bijelih sorti, a kasnije, od 20. do 25. avgusta i crnih sorti.
“Dnevno će, pored ljudi koji su na tim poslovima stalno zaposleni, raditi između 700 i 800, možda i do hiljadu radnika, zavisno od dinamike berbe”, objasnila je Maraš.
U Plantažama, kako je rekla, postoji i mehanizovani način berbe, ali se insistira na ručnom radu, zato što je kvalitet proizvoda potpuno drugačiji kad se berba vinskog grožđa odradi ručno, a drugačiji kad se to radi mašinama za berbu.
Maraš je saopštila da kompanija ni u godinama krize nije zanemarila ulogu društveno i socijalno odgovorne kompanije.
“Socijalna odgovornost kompanije je jedna od naših već afirmisanih i prepoznatljivih korporativnih osobina na koju smo jako ponosni. Izdvojena sredstva za ove namjene u prošloj godini iznose 110 hiljada eura, a za posljednjih pet godina iznos od 1,9 miliona eura”, precizirala je Maraš.
Ona je podsjetila da je vinski podrum Šipčanik značajan turistički lokalitet ne samo Plantaža, već i cijele države.
“To potvrđuje i činjenica da je u prošloj godini u podrumu boravilo 7,5 hiljada turista iz više od 30 zemalja svijeta”, zaključila je Maraš. (Mina-business)
