U poređenju sa drugim zemljama u regionu, Gligorov smatra da je Crna Gora u boljem stanju. Povoljna okolnost je što se stvari u evropskoj privredi poboljšavaju, pa bi to moglo da pomogne i Crnoj Gori.
-Jedna rđava stvar sa Grčkom je ta što je ova dodatna kriza izbila u nevrijeme, naime kada se stvari konačno kreću nabolje u Evropskoj uniji, pa i u susjedstvu - kaže u intervjuu Pobjedi Vladimir Gligorov. Ističe da će za Crnu Goru posljedice grčke krize biti stroža interpretacija kopenhaških kriterija, u ovom slučaju onih koji govore o održivosti privredne konkurentnosti Crne Gore kao članice zajedničkog tržišta, kaže Gigorov za Pobjedu.
Na pitanje da li izlazak Grčke iz eurozone može uticati na Crnu Goru, koja u pregovaračkom postupku ima euro kao valutu, Gligorov odgovara da je referendum prije svega o povjerenju grčkoj vladi, te da, ukoliko rezultat bude tijesan, bez obzira na kojoj strani će biti većina, vjerovatno će doći do prijevremenih izbora.
-U međuvremenu, Grčka će biti u stanju moritorijuma na strane dugove, uz nestašice novca, uvozne robe i sa teškoćama u isplati plata i penzija. Poslije, sve zavisi od nove vlade. Uticaj na druge zemlje članice monetarne unije ne bi trebalo da bude peviše veliki posebno zato što će Evropska centralna banka intervenisati, ako je potrebno, i preko onoga što čini sada sa takozvanim kvantitativnim olakšanjima. Svakako će bar tehničkim savjetima pomagati i zemljama koje nijesu članice monetarne unije ali koriste euro kao rezervni novac ili kao novac, što je slučaj u Crnoj Gori. Dugoročnije posmatrano, biće svakako otežani uslovi za pristupanje monetarnoj uniji jer će se poći od grčkog iskustva koje potvrđuje stavove onih koji smatraju da Grčka nije ni trebalo da bude primljena za članicu novčane unije. Kako većina Grka ne podržava napuštanje novčane unije, ono što se može dogoviti jeste da Grčka ostane u monetarnoj uniji ali otprilike u istom položaju kao i Crna Gora – dakle da koristi euro, ali ne i usluge Evropske centralne banke, smatra Gligorov.
Što se tiče ostanka u Evropskoj uniji, kaže, to nije predmet odlučivanja na referendumu i svakako bi bio potreban novi referendum sa tim pitanjem, a odgovor je unapijed poznat.
-Jedino Grčka može odlučiti da napusti Evropsku uniju, mada je moguće da do toga dođe de facto ako se uvedu mjere koje znače ograničavanje zajedničkog tržišta. Posljedice za Crnu Goru su i u tom slučaju naprosto stroža interpretacija kopenhaških kriterija, u ovom slučaju onih koji govore o održivosti privredne konkurentnosti Crne Gore kao članice zajedničkog tržišta, dodaje on.
EU ne uspijeva da riješi krizu u sopstvenim redovima. Na pitanje da li je to signal Crnoj Gori u kojoj građani smatraju da će ulaskom u EU problemi biti riješeni, profesor Gligorov kaže da bi trebalo biti unaprijed načisto šta su prednosti članstva, a šta uslovi da bi se one ostvarile.
-Prednost je recimo trajno niži troškovi kreditiranja, ali je uslov da se ne dozvoli ni privatna niti javna prezaduženost. Da bi se ostvarila povećana dostupnost evropskim finansijama, potrebna je makroekonomska i industrijska politika, gdje obije treba da obezbijede da strani dugovi budu održivi, što podrazumijeva trajno vođenje računa o konkurentnosti izvoznog sektora. Naravno, tu su i transferi iz evropskog budžeta i sva evropska tržišta. Konačno, Crna Gora je u boljem položaju od Grčke jer je njena privreda održiva sa specijalizacijom u uslugama, jer je riječ o veoma maloj zemlji. Što se rješavanja problema tiče, njih zemlje članice Evropske unije moraju da rješavaju same, samo okolnosti bi trebalo da budu povoljnije, ocijenio je Gligorov.
