U narednom srednjoročnom periodu, imajudi u vidu realizaciju najavljenih infrastrukturnih projekata, državni dug će se povećati i nominalno, a povećaće se i njegovo učešde u BDP-u. Najveći uticaj na povedanje duga ima finansiranje izgradnje autoputa Bar-Boljare prioritetne dionice Smokovac–Uvač – Mateševo. S tim u vezi, a u cilju obezbjeđenja nesmetanog funkcionisanja javnih finansija, potrebno je obezbijediti sredstva za potrebe otplate duga. Za otplatu duga, u 2015. godini, predviđeno je zaduživanje u iznosu od oko 400 miliona eura, a za 2016. godinu oko 380 miliona eura. Kako se potreba za zaduživanjem kontinuirano smanjuje, u 2017. i 2018. godini biće potrebno obezbijediti sredstva u iznosu od 190 miliona eura, odnosno 90 miliona eura, navodi se u dokumentu.
Tako će, prema tabeli koju objavljuje Portal Analitika, ukupan dug 2018.godine iznositi 2,7 milijardi eura ili 65,7 odsto BDP-a što je iznad mastrihtskih kriterijuma.Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti definiše da državni dug, pored duga centralne Vlade, uključuje i dug državnih preduzeća. Prema ovom zakonu podaci o državnom dugu se objavljuje kvartalno. Ministarstvo finansija upravlja državnim dugom i vodi evidenciju o stanju duga države. Državni dug na kraju I kvartala 2015.godine, uključujući iznos državnih depozita, iznosio je 1,938 milijardi eura ili 56,6 odsto BDP-a.
Državni dug u 2014. godini bio je u granicama definisanim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, tako da nije postojala zakonska obaveza preduzimanja mjera i pripreme plana za njegovu sanaciju.
“Međutim, kako će u narednom periodu javni dug biti iznad zakonskog limita, proaktivnim pristupom Vlade Crne Gore, utvrđuju se mjere kojima će se smanjiti, odnosno eliminisati rizik koji može proizvesti visoko učešće javnog duga u ekonomiji Crne Gore”, zaključuje e u dokumentu
P.Z.
