On je kazao da nova klasa „kapitalista“ koja je nastala pljačkaškom privatizacijom "postala vlasnik privatizovanih preduzeća, sa kojima nijesu znali da upravljaju".
- Birani po kriterijumu lojalnosti šefu režima, uglavnom po preporuci DB, prvi kapital su stekli kroZ švercerske operacije za vrijeme sankcija koje su obavljali pod kontrolom vrha režima i uz direktno učešće DB. Tako je Djukanović, čitavo vrijeme imao potpuni uvid u količine novca koje se obrću u švrecu, ali i u iznose novca koje su ovi tajkuni „zaradjivali“ kroz nelegalne krijumčarske operacije tokom 90-tih. Nova „kapitalistička“ klasa nastala na švercu, kršenju zakona, saradnji sa DB, pod političkom kapom DPS i zaštitom kontrolisanih institucija sistema, nije bila u stanju da "u regularnim uslovima tržišne konkurencije, upravlja sa imovinom stečenom privatizacionom pljačkom" – saopštio je Medojević.
Tako su, kako navodi, novi vlasnici naših preduzeća, postali ljudi veoma skromnih znanja o savremenom korporativnom upravljanju, restrukturiranju preduzeća, novim tehnologijama, savremenom marketingu, upravjanju kadrovima i sl i nastavili su da upravljaju sada ogromnom imovinom, na jedini način, koji im je bio poznat- oslanjaujući se na DPS režim i DB.
- U najvećem broju slučajeva novi „kapitalisti“ su odmah ulagali vrijedne komade privatizacione imovine za dobijanje kredita kod banaka, koje uglavnom nijesu vraćali, što je privatizovane firme dovodilo do bankrota, a nove vlasnike dodatno obogatilo. Radnici novoprivatizovanih firmi su masovno ostajali bez posla, a za otpremnine su se morali boriti štrajkovima. Radnici u bivšim privatizovanim preduzećima, koja su u stečaju godinama, teško naplaćuju svoja potraživanja jer su se, preduzeća već prije ulaska u stečaj, zadužila kod banaka i banke imaju pravo prvenstva u naplati svojih potraživanja iz stečajne mase. Vlasnik je uzeo novac od kredita, kao garanciju dao imovinu ili zalihe preduzeća, poslao ga u stečaj i ostavio radnike i bez zaradjenih, a nenaplaćenih zarada.
Paralelno sa uništavanjem industrije kao jezgra svake razvijene privrede, režim i službe bezbjednosti su razorile i Sindikat koji je postao ključna karika režima za smirivanje radničkog nezadovoljstva i partner u rapidnom smanjivanju stečenih radničkih prava. Lideri Sindikata su postali sastavni dio mehanizma pljačkaške privatizacije i sticali ogromna bogastva , pa i sami postajali ozbiljni kapitalisti i poslodavci – stpji u sdaopštenju.
Režim je, kako dodaje, uspio da umrtvi snagu radničkog nezadovoljstva kupovinom sindikalnih lidera, a radnici su ostajali bez posla.
- Oni koji su zadržali posao kod privatnih poslodavaca, vremenom su izgubili stečena prava za koje se sindikat borio decenijama, tako da, danas, u privatnim firmama skoro da i ne postoje sindikati, niti pojedinačni kolektivni ugovori, pa su prava radnika svedena na golu primjenu Zakona o radu. Režim je od prelska na neoliberalni ekonomski model 2000. godine, stalno mijenjao Zakon o radu, isključivo po diktatu krupnog kapitala koji je postajao sve više zakon o zaštiti interesa krupnog kaitala i poslodavaca, a sve manje zakon koji štiti neka osnovna prava radnika. Radnici u privatnim firmama su izloženi brutalnoj eksploataciji. Ne poštuje se zakonska odredba o dužini radnog vremena, sistematizacija radnih mjesta, školska sprema, neradni dani, prekovremeno angažovanje i rad subotom i nedeljom se ne plaća po uvećanoj vrijednosti boda, zarade kasne i po više mjeseci, a nerijetko se se isplaćuju bez plaćenih poreza i doprinosa. Disciplinskih postupaka skoro i da nema, već se nepoželjnim radnicima jednostavno odmah daje otkaz
Posebno teška situacija je kod radnika u trgovinama, gdje poslodavci nameću nehumane uslove rada. Posebno jer tamo rade uglavnom žene, koje moraju da rade i teške fizičke poslove, kao što je utovar i istovar robe, moraju čitavo radno vrijeme da provedu na nogama, nemaju slobodne dane u skladu sa zakonom i rade za mizerne plate koje se kreću od 200-300 EUR, na koje vrlo često nijesu plaćeni porezi i doprinosi. U najvećim trgovačkim kompanijama ne postoje sindikati, a već vise od deceniju ne postoji granski kolektivni ugovor, pa su radnici u trgovini pod svakodnevnim pritiskom otkaza, bez ikakve zaštite Sindikata- navodi Medojević.
Pravi haos po pitanju zapošljavanja, radnog statusa i prava, vlada u gradjevinarstvu.
On je poručio da se „vidimo na ulici a da vam slobodu niko neće pokloniti na tacni“.
