Institut za ekonomska istraživanja iz Halea izveštava: „U poslednjih nekoliko godina, uvek kada su stizale loše vesti o Grčkoj, na finansijskim tržištima su padale kamate na nemačke državne obveznice“. Ušteda Nemačke od 2010. je 100 milijardi evra. Čak i kada bi Grčka obustavila otplatu dugova, Nemačka bi nastavila da zarađuje na grčkoj krizi. Šojble treba da se zahvaliBildu, jer je svaki njihov tekst protiv Grčke punio nemački budžet. Berzanskim jezikom rečeno, ovo je odlično obavljen insajderski posao.
Slično je i sa izvozom oružja, koji se u prvih šest meseci ove godine približio ukupnoj prošlogodišnjoj vrednosti. Tenkovi za Kuvajt, transporteri za Alžir, podmornice za Izrael – sve može. Ostale mušterije su Egipat, Sirija, Katar, Oman, Saudijska Arabija. Nema rata ili sukobom pogođene oblasti bez nemačkog naoružanja. Ministar privrede Zigmar Gabriel objašnjava: „Ograničavanje izvoza nije poželjno“. I on i sindikat metalaca su zadovoljni i bez griže savesti, a novi moto je: U borbu za mir nemačkim naoružanjem.
Naš predsednik Gauk kaže da je Nemačka „čvrsta i pouzdana demokratija“ i da njena povećana odgovornost podrazumeva „da ne možemo unapred odbaciti upotrebu vojne sile kao poslednjeg sredstva“. Tako izvoz oružja postaje deo aktivne mirovne politike. Angela Merkel nam objašnjava da „države koje su spremne da se angažuju“ za mir i sigurnost treba da budu odgovarajuće „osposobljene“ za to.
Nemačka nastupa kao krizni i ratni porfiter. Da li je to imao na umu ministar spoljnih poslova Štajmajer u svom čuvenom prošlogodišnjem govoru o principima: „U spoljnoj politici izostaju osećaji odgovornosti, pravde, pristojnosti i toga šta politka sebi sme, a šta ne sme da dozvoli“.
Spiegel, 16.08.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net
