Panel diskusiju organizovali su Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Friedrich Ebert Stiftung.
Izvršna direktorka CGO, Daliborka Uljarević, saopštila je da u kontekstu izgradnje državnih institucija, koje u svom radu moraju biti oslobođene političkog uticaja, značajan doprinos daju organizacije civilnog društva.
„Kroz afirmaciju niza javnih politika, otvaranje „zabranjenih“ tema, pokretanje afera vezanih za zloupotrebu funkcija, konflikt interesa, otuđivanje državne imovine, grubo kršenje ljudskih prava i sloboda, organizacije civilnog društva doprinose osvajanju novih demokratskih standarda i ohrabrivanju građana da budu slobodni u pokretanju svojih zahtjeva, traženju prava koja im pripadaju, traženju odgovornosti donosioca odluka za loše rezultate ili pričinjenu štetu“, saopšteno je iz CGO.
Uljarević je istakla neophodnost učešća NVO u procesu evropskih integracija, zaključujući da gGrađani moraju znati koje se odluke donose u njihovo ime.
„A samim tim i dobiti mogućnost da se odrede prema tim odlukama, a posebno u onima koji ključno utiču na procese demokratizacije i evropeizacije“, navela je ona.
Zlatko Vujović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta Crne Gore je, govoreći o ulozi civilnog sektora u kreiranju javnih politika, ocijenio da je uticaj nevladinih organizacija u kreiranju javnih politika u Crnoj Gori varirao od izuzetno velikog do slabog, a što je dominatno zavisilo od političke situacije, odnosno da li vladajuće strukture trebaju veći stepen legitimiteta.
„On je, takođe, naveo da je dijalog o javnim politikama u Skupštini Crne Gore na izuzetno niskom nivou. Pregovaranje između vladajućih i opozicionih struktura funkcionise jedino kada je potrebna zahtjevnija većina za izbor članova određenih tijela“, saopšteno je iz CGO.
Vujović je zaključio da su u tome najveći gubitnici građani, jer, kako je rekao, u tim trgovinama nestaju pokušaji da dobijemo nezavisne institucije, a da je Evropska unija dala značajan doprinos jer je snažno podržala uključivanje predstavnika civilnog drustva u intersektorska tijela, kao i pregovaračke timove.
„Međutim, sada je amplituda nepovoljna po NVO“, rekao je Vujović.
Ivana Račić iz fondacije Friedrich Ebert je rekla da je fondacija Friedrich Ebert kao doprinos Berlinskom procesu pokrenuo inicijativu izrade prijedloga praktičnih politika u cilju poboljšanja ekonomsko-političke situacije u zemljama Zapadnog Balkana.
„Ova inicijativa je pokrenuta sa predstavnicima civilnog društva, predstavnicima akademske zajednice i donosiocima odluka iz regiona, Brisela i Berlina. Današnja debata je rezultat ovih napora da se osnaži uloga civilnog društva u procesu evropskih integracija“, navela je Račić.
Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu je pojasnio da je osnovna ideja ponovno pokretanje priče o demokratizaciji i njeno vezivanje za proces evropskih integracija, jer, kako je rekao, „osjećamo da je došlo do zastoja po ovim pitanjima kako u zemljama Zapadnog Balkana, tako i u Evropskoj uniji“.
„Pokušali smo da pronađemo one teme koje su u stvari srž problema, a to su politički klijentelizam, mala odgovornost političkih elita i odsustvo transparentnosti“, dodao je Spasojević.
Panelu je prisustvovalo oko 40 predstavnika NVO, aktivista političkih partija i medija, studenata i ostalih zainteresovanih građana.
Na panelu je predstavljen papir koji je pripremila fondacija Friedrich Ebert „Socijalna kohezija u centru – nova inicijativa za stabilnost i prosperitet na zapadnom Balkanu“, čiji su autori stručnjaci iz regiona – Svetlana Cenić (BiH), Ardian Hackaj (Albanija), Amer Kapetanović (BiH), Gazmend Qorraj (Kosovo), Dušan Spasojević (Srbija), Dragan Tevdovski (Makedonija), Daliborka Uljarević (Crna Gora), kao i bivša parlamentarka Evropskog parlamenta Maria Eleni Koppa (Grčka).
