Iako su završili fakultete i govore više jezika, mnogi mladi prihvataju slabo plaćene poslove da ne bi bili nezaposleni.
Istraživački projekat grupe Strateški prelaz mladih na tržište rada (STYLE) pokazao je da je 33 odsto mladih u Irskoj prekvalifikovano. To je najviši procenat u Evropskoj uniji. Slijede Kipar (31 odsto) i Španija (30 odsto). Najmanje ih je u Sloveniji i Slovačkoj, oko 10 odsto.
Neka istraživanja pokazuju da manje prekvalifikovanih za posao koji rade ima u oblastima inženjeringa, matematike, medicine, dok je njihov procenat veći među onima koji završavaju umjetničke fakultete i društvene nauke.
Istoričarka Ilarija Marki, koja govori nekoliko jezika, poslužuje ribu i krompiriće u jednom restoranu u Edinburgu.
Mada je na Univerzitetu u Aberdinu završila istoriju i međunarodne odnose, Ilarija (24), koja je u Britaniju došla iz Italije, nije mogla da nađe posao koji odgovara njenom obrazovanju. „Nadala sam se da ću naći posao povezan sa onim što sam studirala i odlučila sam da se preselim u Edinburg jer nisam vidjela nikakvu perspektivu ako se vratim u Italiju. Ubrzo sam shvatila da su mogućnosti za zapošljavanje istoričara veoma male i da svi traže iskustvo, ili veze koje ja, kao neko ko je nedavno diplomirao, nemam“, objašnjava Ilarija Marki. Nakon što se preselila u veći grad, Ilarija je počela da se prijavljuje za poslove za koje je prekvalifikovana. Morala je da prihvati posao kelnerice i zaradu od 6,5 funti (8,9 eura) na sat. Marki je odlučila, iako će je to koštati, da se vrati školovanju i dobije diplomu mastera iz istorije rodne ravnopravnosti, sve u nadi da ce tako uvećati šanse da nade pravi posao. Ali slučaj Ilarije Marki nije izuzetak.
Adel Bergin, istraživač u Institutu za ekonomska i socijalne istraživanja (ESRI) u Dablinu i jedan od autora istraživanja, kaže da broj previše kvalifikovanih mladih raste kao rezultat tendencije razvijenih zemalja da konstantno povećavaju udio ljudi sa fakultetskim obrazovanjem.
„Tu je i činjenica da se ljudi obrazuju u oblastima za koje je tražnja mala, tako da su posebno izloženi mogućnosti da imaju više kvalifikacija nego što im potrebno za neki posao“, smatra Bergin.
Reagujući na rezultate istraživanja Evropska komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, vještine i mobilnost radne snage Marijan Tisen, rekla je da mlade ljude ne treba obeshrabrivati da se bolje obrazuju. „Dobro obrazovanje i prave vještine najbolje su osiguranje od nezaposlenosti. Dobro obučena radna snaga najvažnija je komparativna prednost Evrope u globalizovanom svijetu“, istakla je evropska komesarka.
Evropska komisija radi na poboljšanju prognoza potrebnih vještina, prilagođavanju nastavnih planova i programa i boljoj informisanosti mladih o mogućnostima obrazovanja i karijere. To će zahtijevati bolju saradnju poslodavaca i obrazovnog sistema.
Upućeni smatraju da rješenje problema leži u boljoj usklađenosti obrazovnih politika i potreba tržišta rada.
Izvor: euractiv.com, danas.rs
