Sastanku su prisustvovali predstavnici komapnija Aerodromi Crne Gore AD Podgorica, Održavanje željezničkih voznih sredstava AD, Barska plovidba AD Bar, Željeznička infrastruktura Crne gore AD Podgorica, Centar za ekotoksikološka istraživanja doo, Montenegro Airlines AD Podgorica, 13. jul - Plantaže AD Podgorica, Vodovod i kanalizacija Cetinje doo i Ulcinjska rivijera AD Ulcinj.
Oni su ovom prilikom istakli kako je navedeni Predlog obiluje odredbama "u koliziji sa Ustavom Crne Gore, Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o radu, Zakonom o zaštiti konkurencije, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, ratifikovanim međunarodnim konvencijama i kolektivnim ugovorima počev od Opšteg kolektivnog ugovora koji je zaključen na nacionalnom nivou, preko važećih Granskih kolektivnih ugovora, do pojedinačnih kolektivnih ugovora zaključenih na nivou kompanija".
- UPCG smatra da se pod javnim sektorom ne mogu podvesti privredni subjekti, nezavisno od toga što su u vlasništvu - stopostotnom ili većinskom - države ili lokalne samouprave. U tom smislu, predstavnici UPCG su na sastanku istakli da sva privredna društava, bez obzira na to da li su u privatnom vlasništvu ili u vlasništvu države, odnosno lokalne samouprava, posluju u realnom sektoru - samostalno, na osnovu obavljanja djelatnosti ostvaruju prihode za finansiranje svih troškova poslovanja - u skladu sa propisima koji važe za sve ostale privredne subjekte. Kao primjer propisa, posebno su apostrofirali Zakon o privrednim društvima i opšte propise o radu - stoji u zaključku sa sastanka.
Učesnici dalje navode da je posebno problematična, neopravdna i nepravična odredba u Predlogu zakona član 10 stav 2 u kojem stoji: "da su privredna društva koja su u prethodnoj godini ostvarila gubitak u poslovanju dužna da smanje zarade na iznos minimalne zarade (193 eura), do postizanja pozitivnih rezultata koji će biti potvrđeni od strane nezavisnog revizora".
- UPCG i privredni subjekti, učesnici sastanka se pitaju: kako je moguće da je predlagač zakona predložio da se u slučaju gubitka u poslovanju sve zarade smanje na iznos minimalne zarade u Crnoj Gori, kada znamo da je institut "minimalna zarada" zaštitna kategorija za zaposlene sa najnižim primanjima i stepenom obrazovanja, a utvrđena je po osnovu linije siromaštva u Crnoj Gori? Šta će biti sa onim privrednim subjektima koji pozitivno posluju, ali im dugovanja iz prethodnog perioda ne dozvoljavaju da imaju pozitivan finansijski izveštaj? Ovo se odnosi i na kompanije koje npr. ostvaruju pozitivne poslovne rezultate ali, zbog propisa o računovodstvu, iznos kredita u poslovnim knjigama moraju voditi u zvaničnoj valuti (euro), te zbog naglog pada vrijednosti eura u odnosu na dolar proističu ogromne nerealizovane negativne kursne razlike. Pritom, u nekim situacijama, ni rukovodstvo kompanije ni zaposleni nijesu mogli uticati na podizanje kredita, jer su odluke donošene na nivou "vlasnika". Da li to znači da će u tim privrednim društvima, počev od rukovodećih lica i najodgovornijih i najstručnijih radnih mjesta, pa do najprostijih poslova koji ne zahtijevaju poseban stepen odgovornosti i znanja, doći do izjednačenja zarada na 193 eura? Dodatno se postavlja i pitanje: zašto ovaj model važi samo za zaposlene u privrednim društvima, regulatornim tijelima i agencijama (koji ostvaruju sopstvene prihode), a ne i za organe (državne i lokalne) uprave (koji su budžetski potrošači), bez obzira na njihovu efektivnost, efikasnost i rezultate rada? Imajući u vidu navedeno, ne čudi i sledeća konstatacija: da li je ovakvim rješenjima predlagač imao u vidu da će poslodavac, ukoliko se Predlog zakona usvoji, biti prinuđen da recimo jednom pilotu, ili licenciranom avio-mehaničaru i tehničaru, kapetanu broda, glavnom šefu kuhinje ili zaposlenom koji ne samo što radi u posebnim uslovima rada, već je njegov rad od neprikosnovenog značaja za poslovanje i/ili snosi odgovornost za zaštitu i zdravlje zaposlenih i korisnika usluga tih privrednih društava, isplati zaradu u iznosu od 193 eura - stoji u saopštenju UPCG.
Na sastanku je ocijenjeno i da Predlog zakona obiluje nizom pravnih nonsesa. Jedan od primjera te vrste prepoznat je i u članu 45, pa postavljaju i pitanje: kako se može propisati obaveza usklađivanja propisa nižih nivoa do 31. decembra 2015. godine, kada zakon još nije usvojen na Skupštini, te samim tim ni objavljen u Službenom listu Crne Gore?
- Nekome je očito "promaklo" da se obaveza usklađivanja mora vezivati za rokove od datuma stupanja na snagu propisa, a zа uobičajeno je šest mjeseci od dana stupanja na snagu zakona - zaključuju iz UPCG.
