Piše: Petar LUKOVIĆ
SLUČAJ 1: POSLEDNJA OSVETA ANDREJA Z.ČIVTELIĆA
Mogli smo da pomislimo da će nam se ovo dogoditi: photo-mafijaški advokat Andreja Z. Čivtelić, onaj isti koji je me tužio policiji da sam mu pretio smrću, setio se vešto; 22. februara ove godine podneo je tužbu protiv e-novina u ime svog photo-klijenta Darka Veselinovića iz Smedereva, jer su e-novine 22. februara 2011, tobož neovlašćeno saopštile autorsko delo tužioca – fotografiju „Panorama – Tara“ i nisu naznačile ime ili pseudonimom autora, te autorsko delo saopštile u „nepotpunoj formi“ tako što je fotografiju tuženi isekao („kropovao“) bez saglasnosti autora.
Primetićete ekskluzivni detalj; budući da autorsko pravo na fotografije traje pet (5) godina, desilo se da Andreja Z. Čivtalić baš poslednjeg dana u okviru Zakona, dakle 22.02.2016, podnosi tužbu za fotografiju objavljenu 22.02.2011.
Slučajnost se u ovom slučaju zove Osveta; A.Z.Čivtalić (Kursulina 13; tel + 381 63 633 118) dostupan je i vrlo happy da e-čitaocima objasni otkud da za pet fucking godina nije podneo tužbu, već vrlo poslednjeg dana po Zakonu o glupim autorskim pravima. Očigledno nezadovoljan činjenicom da nismo kao ovce ćutali i da smo ga imenom Andreja Z.Č. pominjali kao kolovođu ovog photo-mafijaškog pokreta, rešio se da započne prvu epizodu serije „The Revenge“; našao je foto-okidača po imenu Darko Veselinović i ubedio ga da tuži e-novine; ukupno, oko 200.000 dinara, za Čivtalića – sigurica: tisuću evra, garantovano!
Budući da je u toku neobično spora isplata za njegovog klijenta Živana Jovanovića, kojem smo po tužbi isplatili tek 439,00 dinara – nema se, jebiga – Čivtelić je krenuo u novi sudski proces, ispravno ubeđen da ne može da izgubi. To što smo sliku Veselinović Darka objavili točno pre pet godina, to što nam se autor nije javio točno pet godina da traži pare ili pošalje fakturu - nije bitno; bitno je da Čivtelić hoće da nas uništi, ugasi, spali i zatvori. I, gle, izgleda da je uspeo!
Proces će se održati tek idućeg meseca, ali sumnjam da će ikog u sudu biti iz e-novina. Zašto? Zato što e-novina neće biti. Radovaće se Čivtelić (063 633 118), pa mu lično čestitajte na sreći i parama i klijentima i kancelariji; glupo je da se sam raduje, uvek je sreća u masovnom veselju, naročito telefonskom!
I neka mala Facebook istorija upamti: Čivtelić je čovek koji je photo-clickom ubio Lukovića! Nešto kao The Man Who Shot Liberty Valance gde je A.Z.Č. bio John Wayne.
SLUČAJ 2: I FILARET PUMPAO KURAC NA LUKOVIĆA
Zbog teksta koji sam još 2007. napisao za Feral Tribune (ili je to pisala Svetlana Lukić, who knows), on Monday, 29th February, u Višem je sudu održano ročište na kojem je konačno izjavu dao Jelenko Mićović, među SPC-publikom poznat kao „mitraljezac“. Budući da nisam morao da prisustvujem hororru da gledam i slušam Jelenka Mićovića kako posle devet godina od teksta pere govna sa svoje biografije, odbio sam da odem na ovu političku porno predstavu u kojoj je Filaret imao bogati laksativni proliv. Ali, zato je tu Zapisnik koji ostaje kao Motiv – ako i ovakvi moroni dobijaju tužbe, onda je logično da zatvorimo e-novine zauvek!
Filaret tj. Jelenko tj. Mićović – odustao je od tužbe za milion i po dinara; sad traži samo 200.000 dinara od Lukovića za teške duševne boli, vide mu se boli na licu u grču pohlepe; isti nježnik – 200.000 ili 2.000.000 ili 20.000 dinara, nemamo ništa od toga. Nismo ni Kurir, Blic, RTS, Informer ili Politika koji operišu milionima – nas lako može da sjebe Jelenko ili Andreja Z.Č. ako traži 10.000 dinara. Ali, nije Filaret naivan; zna on da uz njegov zahtev idu sudski troškovi, jebaće on Lukovića sa bar 300.000 dinara – sud je sud, a vlak je voz, rekli bi u negovoj SPC eparhiji.
Ipak, da čujemo što je Jelenko rekao u svoju odbranu: „Medicinsku dokumentaciju kao opravdanje za ranije nedolaske tužioca ne poseduje, ali će se usmeno izjasniti o razlozima koji su ga sprečili da pristupi“. A, onda se izvodi „dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu stranke“.
NISAM S LUKOVIĆEM, DALEKO BILO, U POLNOM SRODSTVU SEKSA: Tužilac Jelenko Mićević, rođen 1947.godine u selu Dolovi kod Konjica, BiH, od oca Luke, po zanimanju sveštenik-vladika, sa prebivalištem u Beogradu, Ustanička broj 138, nije u srodstvu ni u svađi sa tuženima, nakon što je opomenut da pred sudom mora govoriti istinu i upozoren da je davanje lažnog iskaza krivično delo, izjavi.
PRIPREMAO SAM JAJA ZA MUSLIMANE: Ja sam po blagoslovu srpskog Patrijarha Pavla u ratovima 90-tih godina organizovao humanitarne akcije u okviru Sabora Srpske pravoslavne crkve a radi pomoći svim ljudima koji su bili pogođeni ratom, kako Srbima tako i Muslimanima i Hrvatima. Pripremali smo hranu, brašno, jaja i slično svim zaraćenim stranama na primer u Sarajevu i sarađivali sa muslimanskim Merhametom – humanitarna organizacija tokom 1993. Godine, a sa rimokatolicima preko Haritas.
SJEBALA ME EVROPSKA UNIJA, NIŠTA MI NISU VEROVALI: Ni na koji drugi način nisam učestvovao u ratnim sukobima niti sa se borio na ratištu niti sam pripadnike naše vere pozivao na rat sa ostalim vernicima druge veroispovesti. Zbog sumnje Evropske unije da pomažem haške optuženike bio mi je zabranjen ulaz u zemlje Evropske unije i u Crnu Goru.
ODNEKUD SE STVORI MITRALJEZ KOJI NISAM MOGAO DA ODBIJEM: Istina je da je 1992. godine u Hrvatskoj u vreme kada smo nosili humanitarnu pomoć na Baniju, Liku i Kordun – u Manastir u Komogovini,sreli smo se sa jednim odredom srpskih dobrovoljaca, koji su bili u drugoj prostoriji u manastiru, sa mnom je bio i akademik Rastislav Petrović, bilo je i novinara. Tada su naši dobrovoljci zarobili hrvatski tenk i pozvali su akademika i mene da se slikamo sa njima ispred tenka. Mi smo to prihvatili. Ja uvek sa sobom nosim štap pa sam ga i tom prilikom držao u levoj ruci a baš pre nego što će doći do fotografisanja jedan od vojnika rekao oče pridržite ovo i pružio mi mitraljez.
POMORAC SAM MAJKO U MODROME GROBU: Ja sam uzeo mitraljez i tako su nas slikali i to znam da je fotografiju napravio novinar „Pogledi“ časopis iz Kragujevca. Zbog te fotografije je čitava crkva a i ja najviše imala problema. Zbog te su me svi nazivali fašistom.
TAJ KRETEN LUKOVIĆ ZVAO ME JE RATNIM HUŠKAČEM: Tako je i u spornom članku tuženi mene nazvao fašistom i vređao me bez ikakvih razloga i osnova. Najviše me je pogodilo to što me je nazivao fašistom išto je moj humanitarni rad pokazao kao ratnohuškač.
A, VOLEO SAM BOŠNJAKE, MAJKE MI: Za sve humanitarne akcije postoje i pismeni dokazi, kao i puno zahvalnica ljudi svih vera. Prema svima smo se ponašali hrišćanski i pomagali ljudski i hrišćanskikoliko smo mogli a ne ratnohušački.
STRAŠNO JE ONO ŠTO SE O MENI PISALO: Mislim da se pre utuženja nisam obraćao ovom časopisu jer je strašno šta se radi i koliko se pisalo. Pisalo se i o meni a i o drugima koji su učestvovali u humanitarnom radu. U vreme objavljivanja bio sam vladika Mileševski sa sedištem u Prijepolju.
NOSIO SAM KAPU, NISAM IMAO MAPU: Nikada mi nije dozvoljeno da uđem u Crnu Goru, crnogorska policija mi nije dozvoljavala da uđem, ja nisam Crnu Goru zbog toga nazivao kvazidržavom ali sam iz protesta štrajkovao glađu 12 dana zato što nisam mogao da obiđem svoje manastire i svoje kaluđere i svoj narod u Crnoj Gori koji su bili u okviru Eparhije čiji sam ja bio vladika. Ratnu uniformu nikada u životu nisam nosio, a u svim humanitarnim akcijama nosio sam svoju mantiju i kapu takozvanu skufiju. Od 1969. godine nisam u civilu
LUKOVIĆ MI STVORIO PROBLEM S VERNICIMA KOJI SU BILI MUSLIMANI: Bio mi je zabranjen ulazak u EU i RCG, mislim od 2005/06 godine. Nakon što je tuženi napisao ovaj tekst imao sam problema od svojih vernika, tako i od muslimana, jer sam živeo u multietničkoj sredini. Bio sam suočen sa mišljenjem da sam ratni huškač kao što je rečeno u tekstu iako sam svima nosio hleba.
VOLE ME MUSLIMANI, LUDI SU ZA MNOM U KONJICU: Muslimani nikada nisu zaboravili dobro koje sam učinio i uvek su mi izalzili u susret da obiđem Konjic i svoju sestru koja je živela u Konjicu. Sve to govori danikada nisam bio ratni huškač.
JEBEM TI MITRALJEZ KOJI ME JE SJEBAO: To što je nastala fotografija na kojoj držim mitraljez u ruci dovelo je do ovakvih pogrešnih tumačenja. Bio je to moj pogrešan gest čim je slikano i otišlo u javnost bilo je gotovo. To jeste moja krivica, slikao sam se sada snosim sankcije.
NIJE MI SE ČAK LUKOVIĆ NI JAVIO: Meni se lično Petar Luković nikada nije obraćao, a koliko mi je poznato nije se obraćao ni SPC, jer da jeste sigurno bi me obavestili. Povremeno sam davao intervjue novinarima.
SUGAR, SUGAR, HONEY, HONEY: Na pitanje svog punomoćnika ja sam lično vrlo potresno doživeo ovaj članak, dobio sam šećer. Šećer sam dobio odmah nakon štrajka glađu, a članak je izašao nekoliko dana posle štrajka.
LUKOVIĆ JE NAJSKANDALOZNIJI, ŠEĆER MI EREKTIVNO SKAČE KAD GA SE SETIM: Pisale u i druge novine ali na drugi način takođe neistinito, ali ovo je najskandaloznije. Nazvao me je psihičkim bolesnikom i još kakvih naziva. Nakon štrajka glađu čak sam bio u domu zdravlja u kome su lekari bili muslimani, došlo je oko 14 hiljada ljudi da me podrži. Posle toga mogao sam da uđem u Crnu Goru uz pratnju policije.
PAVLE, NO, NO: Na pitanje punomoćenika tuženih - patrijarh Pavle me je ukorio zbog moje fotografije sa mitraljezom.
MALA LOBANJICA, RATNI SLATKIŠ: Jesam 1991. godine u TV dnevnik RTS-a doneo lobanju srpskog deteta kao dokaz o tome šta se dešava sa Srbima u Hrvatskoj, da se to ne bi zataškavalo. Bila je tolobanja deteta Ilije od četiri godine stradalog od ustaša.
ZNAM I JA FORU, VIŠE NE IZJEDNAČAVAM USTAŠE SA HRVATSKIM NARODOM: Kada kažem ustaše mislim na vojsku koja se tada borila za hrvatsku nezavisnost. Ne izjednačavam ustaše sa hrvatskim narodom.
PODRŽAVAM MRTVOG MILOŠEVIĆA UPRKOS NENAMENSKOM TROŠENJU PARA: Nikada nisam bio ukoren od patrijarha Pavla za nenamensko trošenje humanitarne pomoći, jer nenamenskog trošenja nije ni bilo. Naprotiv sam nagrađen i unapređen u arhimandrita. Da li se SPC ogradila od mojih političkih uverenja i podrške Slobodanu Miloševiću, to je moja lična stvar,ali ću vam reći da ga i dan danas podržavam u nekim a ne u svim stvarima. To je moje pravo i moja sloboda.
ŠEŠELJU, MAJSTORE, RATKO, MAJSTORE; RAŠO, MAJSTORE: I danas podržavam Vojislava Šešelja jer se znamo iz vremena kada bio u zatvoru u Zenici. Ja jesam javno podržavao Ratka Mladića i Radovana Karadžića kao i danas. Ja potičem iz Hercegovine a zbog ratova u kojima su najviše učestovali mudžahedini ja nemam ni grobova roditelja mojih, niti kuće ni imanja koje smo imali.
DAN KAD MI LEGIJA URUČIO POKLON: Ja jesam kao vladika – sveštenik tražio od Haškog tribunala da mi odobre da posetim haške zatvorenike. Odobrili su mi, ali kada sam otišao dozvolili su mi samo da vidim Slobodana Miloševića. Bilo je to pre štrajka glađu. Mislim da su 2001-2002 godine Dušan Spasojević i Legijabili u poseti Manastiru Mileševo i doneli poklone. Tada sam ih video i poslednji put.
LUKOVIĆ ME UNIŠTIO TRIBJUNOM IZ SPLITA: Tekst sam čitao u časopisu „AS“. Ne čitam „Feral tribjun“ niti sam ikada čitao. Moji vernici su pročitali tekst u „AS-u“ i doneli mi časopis.
MUSLIMAN NA USLUZI: Čak mi je i musliman dr. Fazlagić doneo ovaj „AS“.
NE MOŽETE MI NIŠTA, VIŠI SUD JE UZ MENE: Svestan sam da moji neistomišljenici mogu biti revoltirani mojim mišljenjem koje otvoreno javno iznosim, na šta imam pravo, ali mogu i ja biti revoltiran i njihovim mišljenjima i izjavama.
*Glavna rasprava je zaključena/ *Odluka će biti dostavljena u pismenom otpravku./ Dovršeno u 14,45 časova
SLUČAJ 3: TUŽBA NATALIJE BUNNY DEVIĆ
Jesmo odgovorili na tužbu bivše kolumnistice „Danasa“, ali ništa to ne znači dok se ne oglasi nečasni Viši sud. Žena traži svega 500.000 dinara. A, mogla je i više, imajući u vidu koliko su je migranti potresli.
SLUČAJ 4: ŽIVAN JOVANOVIĆ, ONAJ KOJI MISLI DA JE ŽIV DOK VIDI SVOJ POTPIS UZ FOTOGRAFIJU
On je akutni pacijent naših finansija; zbog njegove tužbe od cc 170.000 dinara, račun e-novina je u hipnotičkoj blokadi; srećom,platili smo mu već 439,36 dinara, te ima teoretske nade da se Živan i njegov advokat Adreja Z. Čivtalić obogate narednih meseci ili godina ili decenija, kad na račun e-novina legnu, recimo, neke pare.
SLUČAJ 5: TUŽBA NEBOJŠE MANDIĆA (ROČIŠTE: 15. MARTA)
I ovaj traži 200.000 dinara za sliku objavljenu 2012. Na slici su automobili ispred Patrijaršije. Po automobilu – 20.000 dinara. Ko je ovde lud: automobil, Patrijaršija ili e-novine? Fuck u, all.
+++
I ZATO: HELLO, GOODBYE, E-CLOSED:
Šta smo imali, pitao bi konobar?
Imali smo osam godina rada, malo smo pisali i – tako.
A, šta ćete sad.
Ništa. Ko ništa nema, ništa mu ne nedostaje.
Pa, da se oprostimo?
Važi: bilo je lijepo u e-novinama. Nekad. Donedavno. Ali se više ne može.
I, šta sad?
Ništa. Zatvorili radnju. Goodbye! Have A Good Time, e-čitaoci!
