Među američkim ekspertima za tajne službe to je bila neka vrsta javne tajne, ali otkako su se dogodili napadi u Briselu o tome se diskutuje i javno u američkim medijima, prenio je Dojče vele.
Riječ je o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu za sopstvenu bezbednost, ocjenjuju oni.
Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbjednost i da dodatno pojačaju strah od grešaka tajnih službi, piše "Njujork tajms".
U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list, kao i mnogi drugi mediji zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva.
To se vidi tako što policiji i tajnim službama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije pošlo za rukom da osujete napade u Briselu.
Belgijske preopterećene tajne službe "ne mogu više da pruže otpor duboko ukorijenjenoj terorističkoj mreži", navodi njujorški list.
Belgija se u tekstu u "Njujork tajmsu" označava kao najbogatija pala država na svijetu".
Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbjednost Dejvid Ignjatius u "Vašington postu" je proširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja.
Brisel je na šokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbjednost", zaključio je on.
Najnoviji napadi su pokazali da još postoje rupe u saradnji evropskih tajnih službi - konstatuje Karl Hvenmark Nilson u razgovoru za DW.
Među njima ne postoji sveobuhvatna razmena informacija", zaključuje on i kritkuje rivalstvo među tajnim službama", čak i unutar pojedinih država.
Poverenje Amerikanaca u evropske tajne službe nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju.
"Nemačke tajne službe jesu takođe kompetentne", piše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podrške politike i javnosti ne mogu da iskažu svoju snagu.
Drugim evropskim zemljama SAD vjeruju vrlo malo ili im uopšte ne vjeruju, dodaje on.
Mnogi američki eksperti vide samo jedno rješenje: tajne službe moraju da se oproste od uobraženosti i sujete.
Potreban nam je rigorozan način rada kada je riječ o razmjeni tajnih podataka - kaže Nilson.
Trenutno slabašnu saradnju evropskih službi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI prije napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
Doduše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima. Najdublji razlog je, po Nilsonu, propast koalicije kojom je trebalo džihadiste držati pod kontrolom, a koju je predvodila SAD.
Blic.rs
