Abiznis

Različito o kontroli realizacije autoputa

Veća kontrola realizacije projekta autoputa Bar-Boljare neophodna je u cilju izbjegavanja donošenja odluka na štetu građana, smatraju opocizioni članovi Odbora za ekonomiju, dok u parlamentarnoj većini tvrde da već postoji dovoljno mehanizama koji se mogu koristiti u tu svrhu.
Različito o kontroli realizacije autoputa
Portal AnalitikaIzvor

Skupštinski Odbor za ekonomiju, fiansnije i budžet danas je raspravljao o amandmanima poslanika Socijalističke narodne partije SNP, Srđana Milića, na Predlog odluke o obrazovanju Odbora za praćenje i kontrolu realizacije projekta izgradnje autoputa Bar–Boljare.

Milić je kazao da je intencija svih pet amandmana da se nadležnost tog tijela proširi, osim na autoput, i na ostale kapitalne infrastrukturne projekte u Crnoj Gori, dok bi njegov mandat trajao do završetka svih faza kapitalnih projekata.

“Namjera mi je bila da imamo potpunu informaciju o nečemu što izaziva mnoge kontroverze, bez želje da ikoga optužujemo”, rekao je Milić.

Odbor nije podržao amandmane, ali će se o njima raspravljati na Skupštini u kontekstu tačke oko Predloga odluke o obrazovanju Odbora za praćenje i kontrolu realizacije projekta izgradnje autoputa Bar – Boljare, s obzirom na to da ga je predlagač prihvatio.

Predlog odluke o obrazovanju Odbora podnijelo je, krajem jula, 13 poslanika iz pet poslaničkih klubova, koji nije dobio podršku Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.

Nezavisni poslanik Jelisava Kalezić, koja je jedan od podnosilaca Predloga, kazala je da su ti amandmani suština, pri čemu oni unaprijeđuju prvobitnu inicijativu.

Ona smatra da je saslušanje ministra turizma i održivog razvoja, Branimira Gvozdenovića, u vezi sa validnošću garancije izdate za radove na hotelu As je prava slika vrlo haotične situacije koja se dešava na štetu svih građana.

“To je kao da nekome dobronamjerno kažete nemoj tuda ići, tu je živi pjesak, a on te ne sluša, a onda mu kažeš makar veži kanap, osiguraj se, a on kaže nemam vremena. Problem je taj što on nosi našu glavu i budžet. Ovaj autoput je srljanje u živo blato”, ocijenila je Kalezić.

Prema njenim riječima, do sada je bilo malih ali vrlo učestalih odluka koje su se završavale na štetu.

Nezavisni poslanik, Damir Šehović, kazao je da se ne slaže sa Kalezić da autoput predstavlja prijetnju Crnoj Gori.

“Autoput predstavlja potrebu Crne Gore i preduslov njenog razvoja. On je osnovna pretpostavka za korišćenje brojnih mogućnosti i generator razvoja sjevera”, ocijenio je Šehović.

On je, govoreći o nadzoru nad praćenjem realizacije autoputa, kazao da je crnogorska javnost vidjela da su imali najtransparentniju raspravu u parlamentu na tu temu.

“Nadzornih organa imamo šest, pri čemu je formiran Tim za praćenje realizacije autoputa na čijem je čelu premijer Milo Đukanović, međunarodni nadzor obavlja francusko-italijanski konzorcijum, upravljač projektom autoputa je Monteput, u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva osnovana jedinica koja se bavi samo njime, a formirana je i državna komisja za reviziju i tehnički pregled”, precizirao je Šehović.

Takođe, u Odboru za ekonomiju mogu dobiti bilo koju informaciju i koristiti institute kontrolnih i konsultativnih saslušanja, zbog čega smatra da imaju dovoljno mehanizama, a od njih zavisi hoće li ih koristiti.

“Smatram da ti mehanizmi predstavljaju dobru osnovu i da ne treba taj odbor”, rekao je Šehović.

Milić je kazao da je praksa u Crnoj Gori baviti se investicijama 14 godina poslije.

“Svi u parlamentu bi trebalo da odgovore da li se neko plaši kontrolne i nadzorne funkcije Skupštine. Dajte da sa ovom inicijativom počnemo investiciju gdje neće biti nepoznat nijedan zarez”, poručio je Milić.

Poslanik Demokratske partije socijalista Zoran Jelić, kazao je da ne zna zašto se bježi od nadležnosti Odbora za ekonomiju.

“Da li neko sumnja u kompetentnost njegovih članova? U okviru našeg odbora može se formirati pododbor koji će se baviti samo autoputem”, rekao je Jelić.

Kalezić je navela da se taj projekat dugo pripremao ne bi se kilogram cementa koristio za gradnju osim onog iz Crne Gore.

“Početak projekta je bio 2008. godine i izmješten je sa građevinskog fakulteta u politiku, od kada se stvari nijesu pripremale ozbiljno”, smatra Kalezić.

Prema njenim riječima, nije stvar u praćenju kada se potpiše ugovor, već sve ono što prethodni tom potpisivanju.

“Takođe, jedino Skupština može donijeti moratorijum na odluku o autoputu. Ja ne prizivam tu muku, ali hajde da se ne pravimo neobaviješteni”, dodala je Kalezić.

Šehović je rekao da je dugo pripreman projekat i baš zato što ranije nije počela njegova realizacija uštedjelo se 85 miliona EUR.

“Brza cesta bi koštala pola milijarde, a dobili bi malo bolje od onoga što već imamo, zbog čega nije bilo efekta toliko uložiti. Projekat gradnje autoputa ide planiranom dinamikom i gradnja počinje narednih dana”, naveo je Šehović.

Prema njegovim riječima, očekivanja su da će do kraja godine na njemu raditi preko tri hiljade ljudi.

Odbor je podržao Predlog zaključaka povodom ranijeg razmatranja Izvještaja o radu Komisije za koncesije za prošlu godinu, koji su podnijeli poslanici, Aleksandar Damjanović i Miloš Konatar i dogovorio organizovanje tematske sjednice na temu igara na sreću.

Konatar je, obrazlažući predložene zaključke, kazao da je unaprijeđen kvalitet izvještaja o radu komsija za koncesije i njihova prezentacija.

“Zaključcima se poziva Vlada da imenuje što prije stalne direktore uprava, jer su tri diretora vršioci dužnosti. Konstatovali smo da postoji problematika kada je kontrola i naplata koncesija u pitanju i s tim u vezi predložili da se sasluša i direktor Uprave za inskepcijske poslove”, rekao je Konatar.

U zaključcima se dodaje da je za narednu godinu neophodno planirati veća sredstva za rad tih uprava, a potrebno je i da se donese novi zakon o igrama na sreću.

“Pokazala se potreba za razgovorom i saslušanjem direktora Poreske uprave (PU), kako bi dao tačne podatke iznosa naplate koncesija i duga po tom osnovu”, rekao je Konatar.

On je kazao da je potrebno saslušati i ministra finansija koji je svojim tumačenjem zakona omogućio neplaćanje jednom koncesionaru u godišnjem iznosu od pet miliona EUR.

“Zato smo smatrali da Odbor pozove i ministra finansija koji bi dodatno obrazložio što se tu desilo”, dodao je Konatar.

Jelić je predložio da se umjesto kontrolnog salsušanja, napravi tematska sjednica na koju bi pozvali ministra finansija, vršioca dužnosti direktora Uprave za igre na sreću, direktore PU i Uprave za inspekcijske poslove i priređivače igara na sreću.

“Tu očito imamo veliki problem, a kontrolnim saslušanjima ne mogu ušečestvovati oni koji nijesu na državnim funkcijama. Dajte da se fokusiramo na goruće teme”, rekao je Jelić.

Izvor: Mina business

Portal Analitika