Tim riječima Pobjedina sagovornica objašnjava kako je otkrila da je previše razmazila sina i da je pred njima ne tako lak put da se iščupaju iz tog vrzinog kola.
- Jednom je pred spavanje tražio od oca da mu napravi sok. Sin je zatim počeo histerično da plače i da traži da mu se sipa još vode, a nije ni probao sok. Suprug je ipak dodao još vode, ali sin iznerviran uzima čašu i baca. To je samo dio u nizu izliva njegove histerije. Dobio je batine, grdnje, pokušavali smo da razgovaramo sa njim i ništa nije pomagalo. Bili smo očajni, nijesmo znali šta više da preduzmemo i pošli kod dječijeg psihologa – priča sagovornica. Kako objašnjava, stručno lice ih je savjetovalo da sina puste da se valja i vrišti i da mu staloženo kažu da ga ne razumiju kada se tako ponaša i da mogu razgovarati tek kad se smiri.
- Objašnjeno nam je da roditelji prave najveću grešku kada nakon takvog dječijeg ispada sko če do njega i počnu da mu sve povlađuju i da ga umiruju, što smo mi stalno radili. Rečeno nam je da ostanemo mirni i da ignorišemo takvo ponašanje, jer sve dok je dijete zdravo i dok takvo ponašanje ne pređe u neku vrstu patologije, nemamo razloga za brigu. Ključ je vaspitavati djecu na vrijeme, od malena, a ne kada već različitim metodama učenja nauče i steknu pogrešne osobine i obrasce pona- šanja. Treba razgovarati sa djecom, treba im biti prijatelj, ali i autoritet. To smo shvatili, srećom, na vrijeme i radimo na tome da sina izvedemo na pravi put. Vidimo pomake, ali sigurno da u tu zamku zvanu razmaženost nećemo odvesti drugo dijete – rekla je ona.
Opširnije u Pobjedi...
