Tim povodom govoriće princ Nikola Petrović Njegoš, Irena Lagator Pejović i Marko Špadijer.
Autori eseja objedinjenih u ovoj publikaciji su princ Nikola Petrović Njegoš, Irena Lagator Pejović, Vida Ognjenović, Vinko Penezić i Krešimir Rogina, Sanja Domazet, Uroš Đurić, Dimitrije Popović, Borka Božović, Mladen Lompar, Ljiljana Zeković, Irina Subotić, Marko Špadijer, kao i sam Radović.
Ranko Radović (1935-2005) bio je arhitekta, urbanista, profesor, autor tekstova o arhitekturi i gradu, grafičar i slikar. Diplomirao je studije arhitekture u Beogradu, gdje je i magistrirao, a doktorirao na pariskoj Sorboni. Čitav radni vijek proveo je kao univerzitetski profesor arhitekture i urbanizma u zemlji i inostranstvu. U Novom Sadu formirao je Odsek za arhitekturu na Fakultetu tehničkih nauka. Predavao je na postdiplomskim studijama u Zagrebu, Ljubljani, Skoplju, Prištini i Sarajevu, bio gostujući profesor u Tokiju i Helsinkiju, kao i na postdiplomskim studijama arhitekture u Rimu, Veroni, Stokholmu, Cirihu, Parizu, Lisabonu, Melburnu, Montrealu, Kjotu, Varšavi, Luksemburgu. Objavio je više od trista naučnih i stručnih radova u časopisima i 17 knjiga. Kao grafičar, crtač i slikar imao je 26 samostalnih izložbi. Radović je bio ministar u Vladi Crne Gore za urbani razvoj i zaštitu životne sredine tokom 2002. i 2003. godine. Po vlastitoj želji, sahranjen je u Gornjim Martinićima kod Danilovgrada.
- Kako sam oduvek, odavno mislio - crtež je arhitekturi i arhitekti ne samo laboratorija, nego i inspiracija, lavirintsko putovanje u kojem je sve moguće, sve potpuna izvesnost i tek samo san, i to jednovremeno. Zagonetan i informativan, tačan i približan, skica ili pravi plan, misao ili tek nagovešteno osećanje - crtež nas (za)vodi, kao sirene Odiseja. Za katarke i za jarbole graditeljskog broda vezujemo se osećanjem skromnosti i odgovornosti za naše kuće, kao i verovanjem da će nas crtež, na kraju, verno čuvati, pa i od nas samih. U vremenima mašina za crtanje, koje duboko poštujem, ostaje i ostaće naša crtačka ruka veliki zastupnik naših osećanja, znanja u duha - zapisao je Radović o svom odnosu prema crtežu.
K.J.
