Na pitanje u kojoj su fazi razgovori, zvršni direktor M:tela Vladimir Lučić oprezno odgovara:
-Prodaja dela akcija M: tela je iskljuičivo u nadleznosti naših vlasnika te mi ovo pitanje ne možemo komentarisati. Činjenica je da je M:tel firma koja je u usponu i sa velikim potencijalom pa je samim tim intresantna za veliki broj investitora“.
Potez EPCG za poznavaoce trendova u svijetu nije iznenađenje.Elektroprivreda hoće da se pozicionira u oblasti telekomunikacija, radi podizanja kvaliteta sopstvenih usluga. U projekat „pametnih brojila“ crnogorska kompanija uložila je cca 80 miliona eura, „pokrivši“ više od 70% potrošača. Po tome je ne samo lider u regionu, nego za EPCG kaskaju i elektroenergetske kompanije država EU! Posriijedi je izrazito efikasan sistem distribucije elekrične energije, koji eliminiše gubitke na mreži i poboljšava pouzdanost snabdjevanja.
A M:tel je ne samo uspješna kompanija, već i izrazito kompatiblne djelatnosti sa Elektroprivredom. Zato je, radi zaokruživanja sistema usluga „smart home“ („pametnih kuća“) EPCG je počela preliminarne razgovore sa M:telom. No, čelnici Elektroprivrede razmišlja i o razvoju sopstvene telekomunikacione mreže i mobilnog operatera, za slučaj da se kupovina najmlađeg operatera u Crnoj Gori ne desi!
Valja znati da su dvije kompanije već u strateškom partnerstvu. EPCG je omogućila M:telu da, na dijelu njene mreže, postavi optičke kablove. M:tel se, pak, ugovorom obavezao na cjelokupnu investiciju, a EPCG će dobiti u vlasništvo polovinu kapaciteta.
Vladimir Lučić objašnjava rezon saradnje sa EPCG, ali i još nekoliko crnogorskih firmi:
-M:tel je prošle godine krenuo u razvoj fiksne kablovske mreze. Ovaj projekat je veoma zahtjevan, jer je teško izgraditi paralelnu optičku infrastrukturu. Koristeći najbolja iskustva razvijenih zemalja u EU, Kanadi i USA, kao alternativni operator potpisali smo niz sporazuma o korišćenju infrastrukture sa EPCG, CGES, komunalnim gradskim preduzećima, Željezničkom infrastrukturom. Ovi sporazumi imaju visetruku korist za sve strane. Nama su omogućili da koristeći infrastrukturu tih preduzeca dodjemo do korisnika u prigradskim naseljima koji su imali najlošiji internet i da im omogućimo isti kvalitet kao u centru grada. Sa druge strane državna preduzeća će, kroz optičku infrastrukturu, koju im prebacujemo u vlasništvo i plaćanje raznih naknada, dobiti više miliona EUR. Takav način saradnje je i preporučen EU direktivama o izgradnji novih optičkih infrastrktura. Naime jedan od glavnih projekata za EU je izgradnja brzog interneta do svakog domaćinstva, do 2020. Sa našim projektom Crna Gora će postići taj cilj ranije od zadatog EU roka. Koliko je taj projekat zahtjevan govori podatak da smo za godinu i po investirali 45 miliona eura! Ogromno intresovanje korisnika za naše servise samo nas dodatno ohrabruje da istrajemo u projektu”. (Antena M)
