Abiznis

Još samo pare fale: Sve konkretnije priče o vojsci EU

Terorizam, nasilno ponašanje, haos na Bliskom istoku, kao i svakodnevne prijetnje zemljama Evrope neki su od razloga zbog kojih Evropska unija želi da stavi odbranu i sigurnost na vrh svoje agende.
Još samo pare fale: Sve konkretnije priče o vojsci EU
Portal AnalitikaIzvor

Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je nedavno u svom govoru "Evropa mora da očvrsne. Nigde to nije očiglednije nego u našoj odbrambenoj politici. Morali bismo da imamo evropski vojni stožer i da radimo na upostavljanju zajedničke vojne sile", kazao je Junker govoreći pred evropskim parlamentarcima.

"To bi trebalo da bude dopuna NATO-u", rekao je.

O ideji neke vrste zajedničke vojske, u Evropi počelo je sve ozbiljnije da se raspravlja na sastancima na vrhu.

Većina tih ideja o poboljšanju vojne saradnje zemalja članica nisu nove, ali neko vrijeme su bile stavljene po strani.

Novi predlozi uključuju uspostavljanje stalnih vojnih snaga koje bi planirale i izvodile vojne i civilne misije EU, poput operacije Sofija, koja je pokrenuta prošle godine protiv švercera migranata u Sredozemlju ili operacije Atalanta – borbe protiv piratstva u Somaliji koja je počela 2008 godine. Do sada, takve su misije vođene iz stožera određenih država članica.

Velika Britanija dugo je na tu ideju stavljala veto, zabrinuta da bi to bilo skupo i da bi se duplirale stvari za koje je NATO puno bolje opremljen te da bi se samo poremetio savez. Bregzit čini ovu ideju vjerovatnijom.

NATO s time, izgleda, ne bi imao velike probleme, sve dok bi vojska ostala relativna mala: recimo, nekoliko stotina ljudi u poređenju s 8.500 koliko NATO koristi za ovu vrstu posla. Ali, pronalaženje novca, čak i za tako skroman poduhvat, neće biti lako.

Drugi cilj francusko-njemačkog plana je nešto što se zove "stalna strukturisana saradnja" ili PESCO. To bi omogućilo grupi ključnih zemalja Unije da dobrovoljno preduzmu korake prema većoj integraciji njihovih vojnih kapaciteta. Britanija to ne bi mogla da zaustavi.

Zajednički odgovor na pretnje

Odnosi između NATO i EU često su bili napeti, ali su se nedavno popravili. Na samitu NATO u Varšavi ovog ljeta te dvije organizacije su dale zajedničku izjavu o tome kako će zajedno raditi protiv novih prijetnji kao što su sajber napadi, nekontrolisano strujanje migranata i "hibridnog ratovanja".

Trebao bi da se osnuje i fond EU za finansiranje istraživanja i razvoja vezanog uz obranu. Počeće kao vrlo mali, ali cilj je da naraste na 3.5 milijardi eura u nekoliko godina. Ali, problem je ponovo novac.

(Ekonomist)

 

 

Portal Analitika