Izvršni direktor ETA-e, Boško Nektarijević, smatra da je uzrok tome prije svega nedovoljna informisanost o mogućnostima i benefitima Horizon 2020 programa.
»Zatim nepoznavanje procedure vezane za konkurisanje, koja je prema mišljenju mnogih previše komplikovana i shodno tome veoma malo je kvalitetnih pisaca H2020 projekata«, naveo je Nektarijević u intervjuu agenciji MINA.
Prema njegovom mišljenju, problem su i nepoznanice vezane za mogućnost ulaska u projekte kroz partnerstvo.
Na pitanje da li su nadležni upućeni i informisani kako doći do novca iz EU fondova, odgovio je da naldežni za H2020 u Crnoj Gori imaju pristup svim informacijima i podršku EK.
»S obzirom na to da je trenutno interesovanje za pozive veoma malo u Crnoj Gori u većini slučajeva mogućim korisnicima su na raspolaganju formalna obaveštenja, info dani ili standardni treninzi, u kojima očigledno aplikanti ne pronalaze motivaciju«, smatra Nektarijević.
On je najavio da će ETA kroz treninge u narednom periodu pružiti praktičnu pomoć aplikantima u pisanju projekata i traženju partnera.
Prema njegovim riječima, građani su veoma malo upućeni da i oni mogu aplicirati za projekte zbog čega treba mnogo više raditi na promociji.
»ETA kroz svoje obuke pruža sve informacije polaznicima kako najefikasnije doći do sredstava EU. Bilo da žele da pišu predlog projekta ili da se priključe kao partneri u nekoj akciji. Polaznicima se pruža jedinstvena prilika da analiziraju vise od 20 modela uspješnih projekata koje je naš tim implementirao«, naveo je Nektarijević.
Nektarijevic pojašnjava, da kako bi obezbijedio razvoj i pozicionirao Evropu, Horizon 2020 ima za cilj da kroz istrazivačko inovativne procese obezbijedi rast, kako na ekonomskom tako i naučnom i drugim poljima, što će kreirati nove poslove.
»Fond koji je vrijedan preko 80 milijardi EUR dostupan je svima koji posjeduju inovativnu ideju, kao i viziju njihove održivosti da kroz pozive koje upućuje EK konkurišu za sredstva. Horizon 2020 je otvoren za pojedince, kompanije, naučno istrazivačke institucije, institucije sistema, univerzitete nevladin sektor«, precizirao je Nektarijević.
On je pojasnio da je dobar projekat onaj koji vašu viziju ili projektnu inicijativu uspije da uskladi sa zahtjevima i pitanjima koje postavlja donator.
» Razvoj projekta i proces pisanja predloga projekata nije lak. Počinje istraživanjem konteksta i čitanjem referentnih dokumenta kako bi mogli da ispunimo zahtjeve Evropske komisije. Zatim se detaljno analiziraju otvoreni i najavljeni konkursi, kako bismo mogli da napravimo adekvatan plan aktivnosti i identifikujemo najbolje partnere«, kazao je Nektarijević.
Kako je naveo, proces analiza, priprema i pregovora sa partnerima je vrlo zahtjevan i obično počinje skoro godinu prije zadatog roka za predaju predloga projekta.
»Najčešće se griješi na samom početku u defnisanju ciljeva projekta, kada se ne pročitaju obavezna dokumenta ili ne poštuju instrukcije koje je propisala Komisija. Svaka reč ili rečenica u tekstu objavljenog konkursa i refrentnim dokumentima nije slučajno napisana već služi kao smernica kako da se ostvare ciljevi«, ukazao je Nektarijević.
To je, smatra on, vrlo interesantan i kreativan proces jer postavlja lidere projektnih inicijativa pred najuzbudljivije izazove današnjice.
»Slijedi traženje najboljih partnera i pregovori oko podjele posla. Neophodno je ostvariti sinergiju svih stručnjaka koji su uključeni u projkat. Doduše, kada već možete da birate sa kime ćete raditi, birajte najbolje. To je osnovno pravilo«, poručio je Nektarijević.
Prema njegovim riječima, tokom pisanja projekata u početku je najvažnije detaljno definisati odakle se počinje, kakvo je trenutno, početno stanje, da bi kasnije mogao da se mjeri napredak.
»Zatim se identifikuju problemi, izazovi pred kojima stojimo da bismo ostvarili ciljeve, teme za istraživanja, metodologiju kako će se raditi i najbolja strategija kako da se ostvare ciljevi. Tajne uspjeha su u razumijevanju kriterijuma za evaluaciju i očekivanog “impakta” rezultata i uticaja projekta«, precizirao je Nektarijević.
Jer to je, dodao je on, najvažnije zašto Evropska komisija finansira projekte.
»Potrebno je opisati sve aktivnosti sa dovoljno detalja da se pruže dokazi evaluatorima da će razultati biti ostvareni. Idealno napraviti “korak više” i uraditi posao umesto evaluatora, dakle detaljno odgovoriti na pitanja evaluatora, koristeći adekvatnu terminologiju iz refrentnih doumenta i naučno dokazane činjenice«, kazao je Nektarijević.
Pojasnio je da su evalutori su dužni da traže dokaze za svaku tvrdnju koja se napiše u projektu pa je nužno pružiti dokaze.
Nerijetko, dodao je, projekti dobiju niske ocjene jer evalutori ne mogu da sa sigurnošču utvrde kako će se ostvariti navedeni rezultati.
»I naravno nužno je obrazložiti jasno kako će aktivnosti projekta doprinijeti da se u potpunosti ostvare očekivanja Komisije, predviđeni rezultati i uticaj odnosno napisati kakva će biti situacija nakon što se projekat završi«, rekao je Nektarijević.
Kako je kazao, u Horizontu 2020 se očekuje visok kvalitet rezultata, uticaj i održivost projekta.
»To je »liga šampiona« pa je stoga potrebno puno vremena, treninga i prakse da se dosegne svjetski vrh. Ali nije nemoguće. Idealna mapa puta za pisce projekata je da počnu sa manjim projktima ili kao partneri u velikim konzorcijumima da bi tokom rada sa iskusnijim kolegama mogli da savladaju “korak po korak” vještine kako da napišu uspješan predolg projekta za Horizont 2020«, pojasnio je Nektarijević.
ETA će od 12. do 14. oktobra u Podgorici organizovati obuku za pripremu i pisanje projekata koje se finansiraju iz fondova Evropske unije, sa posebnim fokusom na Horizont 2020- SME Instrument.
