Ta organizacija predstavila je danas regionalno istraživanje - „Mapiranje i komparativna analiza položaja omladinskih organizacija na Zapadnom Balkanu“, koje je sprovedeno u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Predstavnica Evropskog pokreta iz Crne Gore, Ivana Bošković, kazala je da je u novom Zakonu o mladima u Crnoj Gori, civilni sektor prepoznat mnogo šire nego što je to prethodno bio slučaj.
''Naše istraživanje je pokazalo da su, dvije trećine omladinskih struktura u Crnoj Gori, nevladine organizacije, jer prethodno, zbog pravnog okvira, nije bilo moguće definisati njihov status. Sada, sa novim pravnim okvirom, postoji mogućnost da se omladinske organizacije formiraju u vidu omladinskih centara, savjeta i klubova“, rekla je Bošković u PR Centru.
Prema njenim riječima, osim nepostojanja krovne omladinske organizacije u Crnoj Gori, ne postoji ni omladinska organiazcija u koju bi strukture mogle da se uključe da plaćaju mjesečni doprinos.
''Jako je bitno da se omladinski centri i klubovi prvo otvore na lokalnom nivou, kako bi njihova vidljivost na nacionalnom nivou bila jača, a samim tim i potencijal da se umreže sa partnerima u regionu“, navela je Bošković.
Kako je istakla, saradnja sa državnim institucijama je jako otežana „i ona u narednom periodu mora dodatno da se osnaži“.
Bošković je kazala da su mladi jako isključeni iz procesa odlučivanja.
''Kada se pojavi javni konkurs za predstavnike civilnog sektora za rad u radnim grupama, uvijek bude izabran onaj koji je stariji i koji ima više iskustva, što direktno isključuje mlade iz procesa u tim tijelima. Zbog toga smatramo da je potrebno više uključiti u mlade profesionalce u radne grupe za različite oblasti“, rekla je Bošković.
Prema njenim riječima, s obzirom da se situacija postepeno poboljšava i studentski aktivizam je dobio zamaha u prethodnim godinama, potrebno je, kako smatra, raditi na modelima umrežavanja kao što rade omladinske organizacije u Evropi.
Bošković je kazala da je istraživanje pokazalo da 40 odsto omladinskih organizacija nema veb sajt i da kao najčešći vid komunikacije koristi Facebook.
''U Crnoj Gori fali sadržaja u medijima koji se fokusiraju na mlade“, upozorila je ona.
Bošković je kazala da je osnivanje Regionalne kancelarije o saradnji mladih i više nego poželjno u Crnoj Gori, zbog činjenice da ne postoji krovna organizacija koja može pomoći funkcionisanju manje vidljivih.
''Najveći problem omladinskih organizacija su prostor i budžet. Studenti su ciljna grupa najvećem broju organizacija, a najveći fokus tih organizacija je na neformalnom obrazovanju i građanskom aktivizmu“, navela je ona.
Damjan Kerezović iz Evropskog pokreta Novi Sad kazao je da je upitnik ispunilo 87 organizacija iz Srbije.
''Istraživanje je pokazalo da za najveći dio omladiskih projekata apliciraju nevladine organizacije - 61 odsto, potom omladinske organizacije - 29 odsto i Kancelarija za mlade - pet odsto“, naveo je Kerezović.
Kako je rekao, 33 odsto ovih organizacija nema svoj sajt na kojem bi se moglo informaisati o njihvom radu.
''Kada su u pitanju kanali komunikacije, jedna trećina organizacija koristi naloge na društvenim mrežama“, rekao je Kerekezović.
Najveći problem sa kojim se suočavaju omladinske organizacije su, kako je kazao, budžetska, sredstva, rentiranje kancelarije i računovodstvene usluge.
''Studenti predstavljaju glavnu ciljnu grupu omladinskih organizacije, a zatim slijede podrška mladim ženama i manjinama. Glavna oblast djelovanja omladinskih struktura je neformalno obrazovanje, kod 90 odsto ispitanika, a slijede aktivno građansko, volontiranje, ljudska prava“, rekao je Kerekezović.
On smatra da ovi podaci ukazuju da saradnja na regionalnom nivou treba da bude intenzivnija da bi se, kako je naveo, stvorila mogućnost za razmjenu znanja, vještina i iskustva i izgradio proces pomirenja na Zapadnom Balkanu.
Predstavnica Instituta za saradnju i razvoj iz Albanije, Krisela Hackaj, kazala je da 79 odsto omladinskih organizacija u toj državi pripadaju nevladinom sektoru.
''Velika koncetracija omladinskih organizacija je u glavnom gradu, Tirani, 67 odsto, što znači da se veliki broj aktivnosti se dešava u centralnom dijelu“, navela je ona.
Govoreći o starosnoj dobi zaposlenih u organizacijama, Hackaj je rekla da dvije trećine organizacija zapošljavaju jednu do pet zaposlenih ispod 30 godina, „a samo 2,3 odsto je izjavilo da nema volontere a 41 odsto da radi sa jednim do deset volontera“.
''Najčešći vidovi komunikacije putem kojih komuniciraju ove organizacije su Facebook i veb sajt“, rekla je ona.
Hackaj je kazala da se 80 odsto organizacija da im je budžet najveća briga.
''Glavna ciljna grupa ovih organizacija su studenti - 75 odsto i mlade žene sa 41 odsto“, rekla je ona.
Istraživanje predstavlja dio projekta „Jačanje regionalne saradnje među mladima“, koji je Evropski pokret u Crnoj Gori, u prethodnih devet mjeseci, implementirao u saradnji sa Institutom za razvoj i saradnju iz Albanije i Evropskim pokretom Novi Sad, finansijski podržan od Evropskog fonda za Balkan.
