Snajperisti odnijeli devet života

Se­ri­ja ob­ra­ču­na u Cr­noj Go­ri u ko­ji­ma su ubi­ce ko­ri­sti­le snaj­pe­rske puške za­po­če­la je u av­gu­stu 1996. go­di­ne u Bu­dvi, ka­da je na sve­to­ste­fan­skoj pla­ži ubi­jen Sa­ša La­bo­vić. U tre­nut­ku ka­da je iz­la­zio iz mo­ra, na pre­pu­noj pla­ži, po­go­đen je u sr­ce iz po­lu­a­u­to­mat­ske snajperske pu­ške ka­li­bra 7,9 mm. Ka­ko su ta­da pi­sa­li me­di­ji, ba­li­sti­ča­ri su iz­ra­ču­na­li da je ubi­jen sa da­lji­ne iz­me­đu 60 i 150 me­ta­ra, iz šu­mar­ka zva­nog Pa­lje br­do. Ubi­ca je osta­vio pu­šku i ru­ka­vi­ce na li­cu mje­sta. Is­tra­ži­te­lji za dvi­je de­ce­ni­je ni­je­su uspje­li da utvr­de ko je pu­cao na La­bo­vi­ća.
Još uvi­jek ne­i­den­ti­fi­ko­va­ni snaj­pe­ri­sta je u no­ći iz­me­đu 4. i 5. av­gu­sta 1997. go­di­ne smrt­no po­go­dio Ce­ti­nja­ni­na Đor­đa Mi­nju Be­ći­ra (47) dok je bio u svo­joj „ma­zdi ka­bri­o­let”. Is­tra­ži­te­lji su utvr­di­li da je snaj­pe­ri­sta bio uda­ljen 30 me­ta­ra od žr­tve u mo­men­tu ka­da je is­pa­lio smr­to­no­sni hi­tac. Sum­nja se da je ubi­ca bio iza zi­da ko­ji je ta­da odva­jao po­slov­ni­cu JAT-a i ho­tel Ava­lu.
Tri go­di­ne ka­sni­je, u av­gu­stu, u Ba­ru je li­kvi­di­ran Ni­ko­la Kri­vo­ka­pić Ko­ma­rac. On je bio na te­ra­si svo­je ku­će ka­da ga je po­go­dio hi­tac iz snaj­pe­rske puške. Zbog tog ubi­stva uhap­šen je Zo­ran Dre­šić, ko­ji je ka­sni­je oslo­bo­đen op­tu­žbe za to ubi­stvo zbog ne­do­stat­ka do­ka­za.
Pod­go­ri­ča­nin Mla­den Kli­ko­vac li­kvi­di­ran je 2003. go­di­ne is­pred ka­fa­ne „Kod Pu­ca” u na­se­lju Za­bje­lo. Ubi­ca je i ta­da za so­bom osta­vio oruž­je, ali to ni­je bi­lo do­volj­no is­tra­ži­te­lji­ma da mu uđu u trag. Kli­ko­vac je ubi­jen oko 23.35 hi­cem iz snaj­per­ske pu­ške, a po­go­đen je u tre­nut­ku kad je iz­la­zio iz auto­mo­bi­la na par­kin­gu is­pred po­me­nu­te ka­fa­ne. Smr­to­no­sni hi­tac po­go­dio ga je u sto­mak, a pre­mi­nuo je ne­što ka­sni­je u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re u Pod­go­ri­ci. Po­li­ci­ja je u bo­ro­voj šu­mi uda­lje­noj 250 me­ta­ra od ka­fa­ne pro­na­šla lo­vač­ki ka­ra­bin sa snaj­pe­rom. Pret­po­sta­vlja se da je za taj po­sao unajm­ljen pro­fe­si­o­nal­ni ubi­ca.
Kli­ko­vac je do ta­da pre­ži­vio tri po­ku­ša­ja ubi­stva, a još uvi­jek ne­po­zna­ti na­pa­da­či pr­vi put su po­ku­ša­li da ga ubi­ju 17. fe­bru­a­ra 2000. go­di­ne u se­lu Ma­ha­la, ka­da su iz za­sje­de pu­ca­li na nje­ga iz auto­mat­skog oruž­ja. Ne­pu­na dva mje­se­ca na­kon to­ga, 9. apri­la 2000, u dva sa­ta po­sli­je po­no­ći, u ka­fa­ni „Kod Pu­ca”, Kli­ko­vac je opet iz­bje­gao smrt. Dok je sta­jao za šan­kom, hi­tac is­pa­ljen iz snaj­pe­ra po­go­dio ga je u li­je­vu lo­pa­ti­cu. Ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, dok se li­je­čio u Kli­nič­kom cen­tru u Pod­go­ri­ci, ne­po­zna­ti na­pa­dač je spo­lja uba­cio bom­bu M-52 u nje­go­vu so­bu. Ni­je­dan od ova tri po­ku­ša­ja ubi­stva po­li­ci­ja ni­kad ni­je ra­svi­je­tli­la.
U lje­to 2004. go­di­ne, snaj­pe­ri­sta sa­kri­ven na be­de­mi­ma Sta­ro­ga gra­da s ne­ko­li­ko hi­ta­ca po­go­dio je u gla­vu To­mi­sla­va Vu­ji­si­ća, vla­sni­ka noć­nog klu­ba „Znak pi­ta­nja”. Vu­ji­sić, ko­ji je, pre­ma ri­je­či­ma oče­vi­da­ca, oko dva sa­ta po­sli­je po­no­ći sje­dio s pri­ja­te­ljem i nje­go­vom po­ro­di­com u ba­šti lo­ka­la, na­jed­nom je po­sr­nuo i gla­vom raz­bio sta­kle­ni sto is­pred se­be. Pri­sut­ni su shva­ti­li da je na Vu­ji­si­ća pu­ca­no tek ka­da mu je iz po­tilj­ka po­te­kla krv.
Go­di­nu da­na ka­sni­je, u bli­zi­ni Ko­to­ra, dok je pri­su­stvo­vao ile­gal­noj bor­bi pa­sa, iz snaj­pe­ra je li­kvi­di­ran No­vi­ca Ša­rić iz Ba­ra, bli­ski ro­đak bra­će Dar­ka i Du­ška Ša­ri­ća.
Ba­ra­nin Ar­min Mu­ša Osma­na­gić, ko­ji je u po­li­cij­skim do­ku­men­ti­ma bio za­ve­den kao vo­đa jed­nog kri­mi­nal­nog kla­na, ubi­jen je jed­nim met­kom iz snaj­pe­ra u sep­tem­bru 2014. go­di­ne dok je, oko 13.25, ula­zio u ba­štu svog re­sto­ra­na „Sa­vo­ja” u cen­tru Ba­ra. Pre­ma po­li­cij­skim po­da­ci­ma, ubi­ca je če­kao Osma­na­gi­ća u par­ki­ra­nom vo­zi­lu „re­no” ili u zgra­di, pre­ko pu­ta re­sto­ra­na „Sa­vo­ja” u Uli­ci Jo­va­na To­ma­še­vi­ća, oda­kle je imao do­bar vi­dik da pre­ci­zno pu­ca u vla­sni­ka po­pu­lar­nog lo­ka­la. Na­kon pre­ci­znog hi­ca, ko­ji Osma­na­gi­ću ni­je dao šan­su da pre­ži­vi, ubi­ca je „me­ga­nom” po­bje­gao ka že­lje­znič­koj sta­ni­ci, gdje je u ši­blju kraj sta­rih ši­na za­pa­lio auto­mo­bil i pu­šku iz ko­je je pu­cao na Osma­na­gi­ća.
Kra­jem ok­to­bra pro­šle go­di­ne u Bu­dvi je ubi­jen po­zna­ti ugo­sti­telj Go­ran Đu­rič­ko­vić. On je li­kvi­di­ran u ba­šti lo­ka­la „Old fi­šer­mens pab”, či­ji je bio vla­snik, a ko­ji se na­la­zi u grad­skom par­ku po­red Sta­rog gra­da u Bu­dvi. On je usmr­ćen puc­njem iz snaj­pe­rske puške sa obli­žnjih be­de­ma Sta­rog gra­da.
Po­sled­nje ubi­stvo snaj­pe­rom do­go­di­lo se pri­je de­se­tak da­na, ka­da je u kru­gu spu­škog za­tvo­ra smr­to­no­sni hi­tac po­go­dio Da­li­bo­ra Đu­ri­ća, jed­nog od vo­đa „ška­ljar­skog kla­na”. Snaj­pe­ri­sta je pu­cao iz obli­žnjeg šu­mar­ka sa uda­lje­no­sti od oko 80 me­ta­ra, a me­tak je Đu­ri­ća po­go­dio u gru­di. (Dan)