Naučnici su prilikom procesa koristili nanotehnologiju, a prvobitno su namjeravali da pretvore ugljendioksid u metanol, a ne etanol.
Kako korišćeni materijali prilično jeftini, stručnjaci smatraju da bi taj postupak mogao da se koristi u industriji, na primjer za čuvanje viška energije proizvedene u elektranama.
“Uzimamo ugljendioksid, otpadni produkt sagorijevanja, i zatim taj proces ‘okrećemo unazad kako bismo dobili korisno gorivo”, kratko je objasnio proces doktor Adam Rondinon, glavni autor studije o ovom procesu koja je objavljena u časopisu ChemistrySelect.
Rondinon je takođe izložio sve pozitivne efekte u vezi sa ovim procesom:
“Etanol već danas možete da koristite kao gorivo za vozila, bez modifikacija. S druge strane, ugljiendioksid je problem. Ako ga koristimo, onda sprječavamo da odlazi u atmosferu”, smatra Rondinon.
Sam postupak tim je sproveo pomoću katalizatora napravljenog od ugljenika, bakra i azota, a kao okidač za reakciju korišćena je struja.
“Očekivali smo da proces bude komplikovaniji, a do otkrića smo donekle došli igrom slučaja. Pokušavali smo da proučimo prvu fazu očekivane reakcije kad smo shvatili da katalizator uzrokuje sasvim drugu reakciju. Etanol je za nas bio iznenađenje”, kaže Rondinon.
Rastvor ugljendioksida i vode pretvoren je u etanol u povratku (između 63 i 70 odsto prvobitne količine), što znači da se većina CO2 i električne energije potrebne za njegovu proizvodnju ne gubi, već pretvara u etanol, objasnili su naučnici kojima je sljedeći cilj da dodatno unaprijede efikasnost procesa čija je praktična primjena od potencijalno epohalnog značaja.
