Tribina „Mjesto susreta: šta je to Balkan, šta pričaju o njemu i šta bi Balkan mogao da bude“ je održana u okviru projekta „Tačka susreta“, koji realizuje nedjeljnik „Vreme“ uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i Foruma ZFD.
Predstavnik Centra za primenjene evropske studije iz Beograda, Milan Aleksić, ocijenio je da je jedan od velikih problema svih društava u regionu što su ona prepolitizovana.
„Bojim se da je prepolitizacija osnov da se skreće sa drugih životnih problema – sa razvoja, standarda naših građana i da smo svi zarobljeni u tom kvazibavljenu politikom, koje nigdje ne vodi. Ono što nas spaja danas jeste što su Srbija, Crna Gora i Makedonija započele proces evropskih integracija i u njemu su različito odmakle“, rekao je Aleksić u PR Centru.
Kustos za saveremene vizuelne umjetnosti iz Skoplja, Ivana Vaseva, kazala je da je u poslednjih deset godina Makedonija zaokupljena sobom.
„Potpuno smo okrenuti sebi. Makedonsko pitanje ko smo mi - otišli smo toliko daleko da sad postoje tvrdnje da imamo korjene od Aleksandra Makedonskog, koje su potpuno nebulozne. Sa druge strane, postoje veze između Makedonije i ostalih zemalja u regionu kada je u pitaju kulturni i građanski sektor“, navela je Vaseva.
Izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje, Daliborka Uljarević, smatra da nema toliko regiona u kojima se više živi u istoriji i za istoriju, a manje u sadašnjosti i za budućnost, nego što je to naš region, „a da se toliko malo zna o toj istoj istoriji, odnosno da se njome vrlo sistematski manipuliše“.
„Istorija je jako važna, ali ako je saznajemo na pravi način. Ona u ovom trenutku region ozbiljno dijeli, ali ne smijemo istoriju pomastrati kao isključivu“, istakla je Uljarević.
Ona je ocijenila da je jako važno povezati istoriju sa političkim kontekstom i činjenicom da, kako je navela, živimo u društvu nerazvijene političke kulture.
„U tom društvu imamo političke elite koje već sada vidljivo nemaju kapacitet da sprovedu potrebne društvene reforme, da odgovore na ono što su vrlo složeni zahtjevi procesa evropskih integracija“, navela je Uljarević
Prema njenim riječima, region nije uspio da uspostavi iskrenu komunikaciju i partnerstvo.
„Ta komunikacija se i dalje zasniva na tome koliko se naše vođe dobro slažu ili ne, a ne na tome da postoje čitavi slojevi društva, a nebitno je ko će da bude vođa“, istakla je Uljarević.
Aleksić je, govoreći o pitanju identiteta kazao, da je ta sfera podložna za manipulisanje, „kojoj se vrlo često pribjegava kad su različite potrebe u pitanju“.
„Vidimo kako se manipuliše različitim identiteskim elementima – vjeroispovješću, jezikom. Tu vidimo koliko je dominantna politizacija naših društava“, naveo je on.
Prema njegovim riječima, dok se god bude insisitiralo na pitanjima identiteta, ekonomija ni u jednoj od država regiona neće biti dobra.
Uljarević smatra da politika ostaje ta koja dijeli dijeli države regiona, „zato što to odgovara našim političkim liderima, zato što oni na tim razlikama uspjevaju sebe da drže na određenoj poziciji“.
„Moramo mnogo više da pritiskamo političke elite da oni mijenjaju svoj pristup, kroz ono što je njihova moć donošenja odluka – od istorijskih čitanki do onoga što je promjena klime u društvu i što je sankcionisanje bilo kakvog govora mržnje, do uključenja manjina u našim državama u sve pore društva“, navela je ona.
Na pitanje da li je makedonsko društvo etnički podijeljeno, Vasova je rekla da postoji podjela na dnevno-političkom nivou.
„Na kulturnom polju to nikad nije bio problem. Mislim da kroz rad ta podjela treba da se prevaziđe“,istakla je Vasova.
Komentarišući odnos između Crne Gore i Albanije, Uljarević je kazala da nikad nije bilo otvorenog sukoba između etničkog dijela društva te dvije države.
„To stvara dobru osnovu za unaprijeđenje odnosa. Na drugoj strani, pošto je pitanje Kosova ono koje opterećuje odnose u regionu, činjenica da je Crna Gora priznala Kosovo, dodatno je osnažila osjećaj da se Crna Gora ni na koji način ne miješa u nešto što može u širem kapacitetu da proizvede problem u regionu“, navela je Uljarević.
Govoreći o odnosu između Crne Gore i Makedonije, Uljarević smatra da ne postoji loš odnos između te dvije države, ali da ne postoji ni inicijativa za saradnju.
Na pitanje kakva je saradnja predstavnika civilnog društva u regionu sa državnim institucijama, Vasova je kazala je da je u Makedoniji civilni sektor u prošlosti bio zanemaren, a da su sada neki predstavnici tog sektora ušli kao kandidati za sledeće parlamentarne izbore.
Aleksić smatra da je problem uspstavljanja mlade demokratije taj što se civilno društvo, sa državnih struktura, gleda sa animozitetom i da se doživljava kao vrsta nužnog zla sa kojim mora da se sarađuje.
„Još uvijek smo daleko od te tačke u kojoj će civilno društvo da se doživljava od strane državnih struktura kao partner“, istakao je Aleksić.
Uljarević je ocijenila da se civiljno društvo još uvijek doživljava kao „strano tijelo posebno kada je kritički orjentisano“.
„Mislim da je saradnja koja postoji više izraz pritiska koji dolazi od evropskih integracija, nego iskrene želje naših donosilaca odluka da zaista sarađuju sa civilnim društvom“, ukazala je ona.
Na pitanje da li je EU tačka susreta država regiona, Aleksić je rekao da države regiona su u različitim fazama evropskih integracija, ali da je Evropska komisija pogriješila kad je ove zemlje razdvojila da se primaju za članstvo pojedinačno.
„Dosadašnje iskustvo evropskog proširenja govori da se EU širila u krugovima, da je primala nekoliko zemalja odjednom, i da je postojao predpristupni period u kojem su zemlje pomagale jedna drugoj, da zajednički stignu na cilj“, naveo je Aleksić.
Vasova smatra da je u ovom trenutku EU jedina tačka spajanja država regiona.
Uljarević je ocijenila da će put evropskih integracija trajati dugo i neravnomjerno.
„Treba maksimalno koristiti različite vrste inicijativa za regionalnom saradnjom, jer nezavisno od toga kako se EU bude razvijala, mi sami treba da prepoznamu tu potrebu“, istakla je ona.
Urednik spoljne rubrike nedeljnika Vreme, Andrej Ivanji, kazao je da je cilj tribina koje organizuju u okviru projekta „Tačka spajanja“ da ukažu na ono što spaja narode i države u ovom regionu.
„Serija panel diskusija do sad je održana u Beogradu, Skoplju, Prištini i Tirani, danas u Podgorici, a predviđena je još u Preševu“, naveo je on. (PR Centar)
