Eksperimenti koji imitiraju visoke temperature i pritiske duboko u unutrašnjosti planete navode na zaključak da je reč o silicijumu, a najnovije otkriće bi moglo da doprinese boljem razumjevanju stvaranja svijeta.
“Vjerujemo da je silicijum značajna komponenta - oko pet odsto težine Zemljinog jezgra mogao bi da bude silicijum razložen u legurama gvožđa i nikla”, izjavio je za Bi-bi-si njuz rukovodilac istraživanja Eidži Ohtani sa Univerziteta Tohoku. Naučnici pretpostavljaju da je centralni dio Zemlje čvrsta lopta prečnika oko 1.200 kilometara. Preduboko je da bi naučnici mogli neposredno da ga istraže i zato analiziraju prolazak seizmičkih talasa kroz tu oblast kako bi saznali od čega je sastavljena.
Zemljino jezgro se pretežno sastoji od gvožđa, koje čini oko 85 odsto njegove težine, i nikla (deset odsto). U pokušaju da otkriju od čega je preostalih pet odsto težine jezgra, Eidži Ohtani i njegov tim napravili su legure gvožđa i nikla i pomiješali ih sa silicijumom.
Zatim su ih izložili snažnim pritiscima i temperaturama kakve postoje u jezgru i ustanovili da ta mješavina odgovara rezultatima na koje ukazuju seizmički podaci u unutrašnjosti Zemlje.
Profesor Ohtani ističe da prisustvo silicijuma tek treba da se potvrdi i da ono ne isključuje mogućnost prisustva drugih elemenata.
“Ovi teški eksperimenti su veoma uzbudljivi zato što mogu da pruže uvid u izgled jezgra Zemlje u trenutku nastanka prije 4,5 milijardi godina, kada je jezgro počelo da se odvaja od stjenovitih dijelova Zemlje”, komentariše profesor Sajmon Redfern sa Univerziteta Kembridž. “Međutim, neki naučnici su nedavno iznijeli tvrdnju da je i kiseonik važan dio jezgra.”
On kaže da bi saznanje o komponentama jezgra pomoglo naučnicima da bolje razumiju uslove koji su vladali u vrijeme nastanka Zemlje, a naročito da odgovore na pitanje da li je u jezgru u ranoj fazi bilo mnogo ili malo kiseonika.
Ukoliko se u Zemljinom jezgru prije više od četiri milijarde godina nalazila veća količina silicijuma, na šta ukazuju rezultati Ohtanijeve studije, to bi značilo da je ostatak planete bio relativno bogat kiseonikom. Ako je, međutim, jezgro usisalo kiseonik, to bi značilo da je stjenoviti omotač oko jezgra bio siromašan tim elementom.
