Preteča današnjih BMW-ovih električnih i Plug-in hibridnih automobila je model 1602e.
Ovo vozilo je bilo zasnovano na standardnom BMW-u 1602. Međutim, kada bi se podigla hauba električne verzije, umjesto motora sa unutrašnjim sagorijevanjem ukazao bi se prizor 12 Vartinih akumulatora od 12 V, ukupnog kapaciteta 12,6 kWh i mase 350 kg.
Akumulatori su električnom energijom napajali pogonski elektromotor firme Bosch, koji je bio u stanju da isporuči maksimalnih 44 ks (32 kW). Elektromotor je pokretao zadnje točkove, a automobil je mogao da razvije 100 km/h i da ubrza od 0 do 50 km/h za 8 sekundi.
BMW je napravio dva primjerka modela 1602e, koji su promovisani tokom Olimpijskih igara u Minhenu, 1972. godine.
Vozila su u realnim uslovima saobraćaja mogla da pređu 30-ak km prije nego što se akumulatori isprazne, mada je BMW tvrdio da je maksimalna autonomija 61 km, ali pod uslovom da se automobil kreće konstantnom brzinom od 50 km/h.
BMW 1602e imao je i neku verziju ranog sistema regenerativnog kočenja, pa je dio energije kočenja mogao da se pretvori u električnu energiju i uskladišti u akumulatorima.
S obzirom da je koncept imao skroman radijus kretanja, njemački proizvođač je procijenio da serijska verzija nije izvodljiva i odustao od daljeg razvoja električnog automobila. Ovoj vrsti pogona vratiće se tek nekoliko decenija kasnije, da bi danas sa uspjehom proizvodio jedan čisto električni model (i3) i nekoliko Plug-in hibridnih automobila.
