Legitimitet
Za istoričara dr Bojana Dimitrijevića ova proslava je sasvim legitimna jer je ,,reč o datumu od kojeg počinje istorija Republike Srpske“. Međutim, ocjenjuje Dimitrijević, ,,proslava će pogoršati odnose u Federaciji BiH, pre svega prema muslimanskom delu BiH prema Sarajevu. On procenjuje da je Hrvatska zajednica van toga s obzirom na to nema svoj entitet u BiH, ali i da će najviše kritika dolaziti iz Zagreba i muslimanskog dela BiH.
- Moguće je da će iz svega ovoga RS izaći sa nekim jačim prerogativima zato što ćete pitanje njenog postojanja postaviti na međunarodnoj sceni - rekao je Dimitrijević. Na pitanje da li jači prerogativi znače da BiH može tako da se razvrgne po šavovima napravljenim po Dejtonskom sporazumu i da li je došlo vreme da se to desi pošto se BiH pokazala kao nefunkcionalna - Dimitrijević potvrđuje da BiH nije funkcionalna, ali smatra da postoji i drugi problem.
- Ono što je dogovoreno u Dejtonu u ovih poslednjih dvadesetak godina, drastično se izmenilo. Stvari će se kretati ka vraćanju dejtonskim okvirima ili će RS koračati korak dalje ka svojoj nekoj samostalnosti i izdvajanju iz BiH. Svi postupci predsednika Dodika na neki način govore to - ocenio je Dimitrijević.
Crvena linija
- Bez obzira na negodovanje Sarajeva i međunarodne zajednice, Milorad Dodik je proslavom 9. janura kao dana državnosti RS prešao crvenu liniju i po prvi put najdirektnije najavio šta priprema - rekla je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, Pobjedi.
Podsećajući na reči koje su zategle odnose u regionu, a upućene su sa govornice 9. januara i podršku koju je Dodik dobio od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, Biserko kaže da njih dvojica ,,provociraju međunarodnu zajednicu kako bi u aktuelnom međunarodnomn kontekstu videli kakva će biti reakcija“. Biserko smatra da su Dodik i Nikolić za takve poteze ,,imali i podršku Moskve koja dosledno i na svim nivoima, posebno u Savetu bezbednosti UN – brani dejtonsku Bosnu u njenom sadašnjem obliku“. Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava ističe da je Dodik zbog toga važan partner za Moskvu, ali i da je neophodno izgraditi državni identitet BiH, što važi i za druge novonastale države na teritoriji bivše Jugoslavije.
Prisustvo i podrška dela rukovodstva Srbije Dodikovoj priredbi zasmetala je i delu opozicije u Srbiji, pre svega Čedomiru Jovanoviću i Vuku Draškoviću, koji su Dodika podsetili da RS nije napravljena 9. januara, već 21. novembra 1995. u Dejtonu. Ipak, s obzirom na to da je samo nekoliko dana nakon ove proslave predsednik Srbije primio Momčila Krajišnika, nekadašnjeg predsednika Skupštine RS i haškog osuđenika, sada se u Beogradu postavlja pitanje: da li je Srbija izvukla neke pouke iz prošlosti jer je 90-ih godina pod izgovorom - da štiti Srbe van Srbije - bodrila Srbe da svoja sporna pitanja ne rešavaju dijalogom već nekim drugim načinom?
- Teško je reći da li je Srbija izvukla bilo kakvo iskustvo s obzirom na to da svaka generacija ima svoje iskustvo, za koje obično plaćaju najskuplju cenu. To je pokazala stogodišnja istorija moderne srpske države. Ta formulacija da je Srbija podstrekivala Srbe u bivšoj Jugoslsaviji možda je tačna do 1992. godine kada je se planovima Kontakt grupe Milošević morao da napravi otklon od rukovodstva na Palama i pristao da forsira mirotvornu politiku - objašnjava Dimitrijević i konstatuje da se ,,Beograd danas kloni bilo kakvog određenja po pitanju Srba van Srbije, jer je svestan da svako od tih određenja može biti predstavljeno kao korak nazad evrointegracijama Srbije“.
Konfuzija u Beogradu
Dimitrijević ukazuje i na konfuzno ponašanje rukovodstva Srbije navodeći da sa jedne strane ono svojim prisustvom na proslavi pokušava da da podršku Miloradu Dodiku, a opet izjavama o jedinstvenoj BiH želi da tu podršku ublaži. - Možda se može govoriti o nesnalaženju, ali ako se gleda iz Sarajeva ili Zagreba, to je neki vid licemerstva i sasvim je jasno da Beograd ne nastupa sa pozicije nekog nacionalnog plana niti je takve pozicije bilo u proteklih dvadesetak godina - procjenjuje Dimitrijević.
No, Sonja Biserko tvrdi da Srbija nije odustala od svojih nekadašnjih aspiracija i kaže da u Beogradu smatraju da je međunarodni kontekst trenutno povoljan i da se zato proverava reakcija međunarodne zajednice. - U međunarodnom vakuumu, nakon, najpre izlaska Velike Britanije iz EU, a potom pobede Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama i odsustva ozbiljnijeg angažmana međunarodne zajednice u regionu, Srbija uz podršku Rusije, obnavlja ambiciju da nametne svoj nedovršeni nacionalni projekat - kaže Biserko, opisujući da se to radi podizanjem tenzija, moralnim arbitriranjem čitavom regionu. - Uz stalno ukazivanje na navodno „loš položaj Srba u regionu“, u toku je svakodnevna kampanja protiv svih suseda - ocenjuje Biserko. - Šef diplomatije Ivica Dačić je također prešao crvenu liniju poput Dodika. Čak je zapretio da ,,jedva čeka“ da se u međunarodnim organizacijama pojavi neko važno pitanje za Makedoniju ili Crnu Goru, ,,pa ćemo videti kako će se Srbija postaviti“. Takav odnos prema susedima dovodi u pitanje orijentaciju Beograda, koji je zvanično još uvek opredeljen za članstvo u EU, što podrazumeva konstruktivnu regionalnu saradnju - zaključila je Biserko.
Pobjeda
