Iz PKCG su kazali da su i pored toga prisutni određeni izazovi sa kojima se suočavaju crnogorske građevisnke kompanije.
“Izazovi su nedovoljni kapaciteti za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata, neadekvatna tehnička opremljenost i nedostatak kvalifikovane radne snage”, saopštili su predstavnici PKCG za časopis Pogled, Inženjerske komore Crne Gore.
Iz PKCG su naveli da je od 1. januara ove godine u primjeni je Zakon o građevinskim proizvodima, koji podrazumijeva usklađivanje poslovanja sa novim standardima, što takođe može biti izazov.
“U sektoru građevinarstva je problem radna snaga, posebno kada se radi o zanatima. Nekoliko godina unazad nema interesovanja za upis školskih programa za zanatska zanimanja - zidar, tesar i keramičar, koja su deficitarana”, smatraju u PKCG.
Težak fizički rad, male zarade, radno angažovanje van mjesta prebivališta, rad na određeno vrijeme i nedovoljna zaštita na radu su, kako su ocijenili, osnovni razlozi nepopularnosti ovih zanimanja.
“Jačanje konkurentnosti građevinske operative i formiranje adekvatne strukture radne snage u oblasti građevinarstva treba da budu jasni pravci razvoja tog sektora za naredni period. Sa aspekta približavanja Evropskoj unij (EU) i ovo predstavlja veliki izazov kojem se mora pristupiti organizovano kako bi bili konkurentni na domaćem i inostranom tržištu”, rekli su iz PKCG.
Sektor građevinarstva učestvuje sa 3,8 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) i zapošljava preko deset hiljada radnika, ili 5,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih osposobljenih za projektovanje, izvođenje radova i zanatsko-završne radove.
Na pitanje da li ima dovoljno kadra na domaćem tržištu iz PKCG su saopštili da je u prethodnim godinama postignut napredak u dijelu visokoškolskog kadra, ali i da se javlja pritisak velikog broja nezaposlenih iz susjednih država.
“Zbog velikog priliva radne snage iz okruženja evidentan je rad na crno. U cilju suzbijanja te pojave potrebno je pojačati inspekcijske kontrole i smanjiti neformalno zapošljavanje što će doprinijeti povećanju poreskih prihoda i otklanjanju nelojalne konkurencije”, ocijenili su iz PKCG.
Iz PKCG su kazali da veće učešće domaćih građevinskih kompanija u realizaciji početih i planiranih projekata, uz prenos iskustva i znanja stranih kompanija, može pozitivno uticati na usvajanje EU standarda i poboljšanje nivoa gradnje i stručnog nadzora, u cilju veće bezbjednosti ljudi i stabilnosti i kvaliteta objekata.
“Neophodno je jačati konkurentnost proizvoda i usluga u ovom sektoru što je moguće kroz investiranje u nove tehnologije i opremu, dobijanje međunarodnih sertifikata i usvajanje znanja i novih programa”, rekli su iz PKCG.
Za napredak tog sektora, kako su objasnili, potrebno je raditi na povezivanju preduzeća u klastere, kako bi imali dovoljno kapaciteta i bili konkurentni za učešće na međunarodnim tenderima.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, u PKCG smatraju da je u narednom periodu potrebno ograničiti rokove za donošenje odluke u žalbenom postupku, s obzirom da se često prekorači zakonski rok za odlučivanje i pravosnažnost postupka izbora ponuđača.
“U izmjenama Zakona o akcizama treba pokrenuti inicijativu za vraćanje dijela plaćene akcize kompanijama koja su koncesionari, a koja redovno izmiruju obaveze prema državi po osnovu korišćenja koncesija, poreza i ostalih zakonskih obaveza”, saopštili su iz PKCG.
To bi se odnosilo na mehanizaciju koja se koristi u dijelu eksploatacije koncesija.
“Time bi se omogućila veća konkurentnost proizvoda koncesionara na tržištu. Ta aktivnost povraćaja dijela akcize na gorivo već se primjenjuje za koncesionare u šumi”, zaključili su iz PKCG.