Nekadašnji ministar vanjskih poslova i prvi ambasador Crne Gore u Vašingtonu Miodrag Vlahović objašnjava za Pobjedu da je „sada sve u rukama vođe senatske većine, senatora Miča Mekonela“.
- On može uvrstiti raspravu o ratifikaciji Protokola već naredne sedmice – kaže Vlahović. Sa njim je saglasan i izvor Pobjede iz Vašingtona koji kaže da Mekonel jedini ima pravo da stavi Pristupni protokol na dnevni red Senata bez prethodne formalne saglasnosti senatora. Dakle, vođa većine u Senatu to može uraditi direktno i za donošenje odluke je potrebna dvotrećinska podrška.
Podsjećamo da je u srijedu republikanski senator Džon Mekejn zatražio od kolega u Senatu da razmotre i jednoglasno glasaju o protokolu, ali je senator Rend Pol uložio primjedbu i napustio sjednicu bez obrazloženja. Taj iznenađujući potez je izazvao oštre kritike senatora Mekejna i njegovih kolega iz Demokratske stranke Bena Kardina i Džin Šahin. Mekejn je čak rekao da senator Pol „sada radi za Vladimira Putina“.
Apsolutna podrška SAD
Vlahović smatra da je „kroz izjave senatora Mekejna i Kardina, kao i senatorke Šahin, potvrđeno da postoji gotovo apsolutna podrška za naše pristupanje, kao i da postoji duboko i detaljno razumijevanje crnogorske pozicije, i važnosti koji proširenje razvoj i jačanje NATO ima za Sjedinjene Države u kontekstu odnosa u Evropi i, posebno, prema Rusiji“. On ističe da postoji apsolutna podrška nove administracije članstvu Crne Gore u Alijansi.
Razlozi blokade
Oštre kritike Mekejna prema Rendu Polu izazvale su juče pažnju i svjetskih medija koje je interesovala njegova reakcije i razlog blokade. Pol je za televiziju MSNBC izjavio da je Mekejn „poremećen“, pri čemu je kao obrazloženje svog poteza naveo da nije mudro povećavati finansijske i vojne obaveze SAD s obzirom na postojećih 20.000 milijardi dolara američkog duga.
On je rekao da treba „razmisliti da li je u interesu SAD da se obavezuju da će ući u rat zbog Crne Gore ako se posvađa s nekim“.
- Kada pitate narod Crne Gore, samo oko četrdeset odsto ili nešto manje od toga je za ulazak u NATO - rekao je Pol i ocijenio da je Crna Gora „bliska Rusiji“.
Procedure u Senatu
Zahtjev Mekejna koji se desio u srijedu u Senatu predstavlja jednu od proceduralnih mogućnosti da se u Senatu vodi rasprava i donese odluka o pojedinim pitanjima za koja postoji velika podrška, ali se iz raznih razloga, kao što su preobimni dnevni red i formiranje nove administracije, ne stavljaju na dnevni red, odnosno nijesu prioritet.
Prethodna procedura, krajem prošle godine i u januaru, da naša rezolucija bude usvojena jednoglasno nije prošla jer su dvojica senatora imali rezerve, oko kojih se ne moraju izjašnjavati. Zadržavanje usvajanja naše rezolucije putem aklamacije uzrokovalo je inicijativu Mekejna da pokrene samoinicijativno da se u plenumu ipak o njoj odlučuje – objašnjava za Pobjedu izvor iz Vašingtona.
Dakle, Mekejn je želio da, uz podršku Šahin i Kardina, a u ime 98 senatora, našu rezoluciju stavi na dnevni red i da se o njoj glasa. Da bi se to desilo morao je obezbijediti saglasnost svih senatora da se tome pristupi. Kada je Pol uložio prigovor, onda nije ni moglo da se nastavi, glasa i donese odluka. Svaki senator može pokušati da stavi neku rezoluciju na glasanje, ali za to je potrebna saglasnost svih. U ovom slučaju, zbog protivljenja senatora Pola, glasanje se nije moglo organizovati. Sada je na potezu lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel, koji će odlučiti kada će Protokol o Pristupanju Crne Gore NATO-u staviti na dnevni red. (Pobjeda)
