Načelnik Direkcije za organizaciju i nadzor državne uprave, Ivan Šikmanović, kazao je da je Ministrtvo javne uprave novim zakonskim rješenjima nastojalo da, na bazi preporuka iz Strategije razvoja NVO 2014-2016 i Analize institucionalnog okvira za vršenje poslova od značaja za razvoj NVO, iskustava iz prakse primjene prethodnog zakonskog rješenja, unaprijede postojeći normativni okvir, ubrzaju postupke i procedure, otklone uska grla i uspostave optimalan sistem za finansiranje i podršku projekata i programa NVO iz budžeta Crne Gore.
„Istovremeno, novim zakonskim rješenjima stvaramo širi okvir za saradnju sa NVO kao ključnim partnerom u sprovođenju javnih i sektorskih politika, te posebno prolitika u oblasti evropskih i evroatlantskiih integracija“, rekao je Šikamnović na konferenciji za novinare nakon sjednice Vlade.
On je pojasnio da je jedna od ključnih novina tog zakonskog rješenja uvođenje kombinovanog modela koji bi podrazumijevao centralizaciju planiranja i decentralizaciju raspodjele sredstava za projekte i programe NVO.
„Zakonom se, zapravo, utvrđuje i uvodi sistem decentralizovanog finansiranja projekata i programa NVO iz državnog budžeta, dok će podzakonskim aktima biti bliže uređena pojedina pitanja od značaja za implementaciju zakonskih rješenja“, obrazložio je Šikmanović.
Kako je dodao, glavna prednost ovakvog modela finansiranja projekata, odnosno programa NVO iz budžeta podrazumijeva da ministarstva u potpunosti preuzmu odgovornost za pripremu i realizaciju konkursa za finansiranje projekata i programa NVO u njihovoj nadležnosti, čime bi konkursi postali instrument sprovođenja javnih politika.
„U tom kontekstu, očekivanje je da će ministarstva odgovorna za pojedine javne politike, a kao najbolji poznavaoci stanja u istoj, moći najbolje da odrede u kojim segmentima su NVO važni i nezaobilazni partneri u implementaciji javnih politika“, naveo je Šikamnović.
Prema njegovim riječima, u ovakvom modelu finansiranja, Vlada bi imala ključnu ulogu u fazi planiranja prioritetnih oblasti za finansiranje, kao i u praćenju rezultata finansiranih projekata, na osnovu izvještaja ministarstava (centralizovani dio modela), a ministarstva će preuzeti fiskalnu odgovornost za realizaciju finansiranih projekata i programa u okviru svog djelokruga (decentralizovani dio modela).
Šikmanović je saopštio da je na predlog Ministarstva finansija, utvrđeno da država obezbjeđuju sredstva za projekte i programe u oblastima od javnog interesa koje realizuju nevladine organizacije, u iznosu od 0,2 odsto tekućeg godičnjeg budžeta.
„Prema argumentima tog Ministarstva, koji su dati u mišljenju na Predlog zakona, ovaj predlog je u skladu sa integritetom fiskalne politike koju vodi Vlada. Iznos je određen kao "najmanji", pri ćemu može biti i veći ukoliko se za to ukaže potreba na osnovu sprovedenih pojedinačnih analiza organa državne uprave“, rekao je Šikamnović.
Istovremeno, kako je naveo, predloženim izmjenama predviđeno je i da se u godišnjem Zakonu o budžetu obezbjeđuju sredstva za kofinansiranje projekata i programa nevladinih organizacija, podržanih iz fondova Evropske unije (EU).
„Radi se o projektima i programima koji su prošIi rigorozne procedure selekcije u institucijama Evropske komisije, a za čiju implementaciju je neophodno u manjem iznosu obezbijediti kofinansiranje. Na ovaj način Vlada će podržati projekte za koje postoji interes države da se implementiraju u određenoj oblasti, a, takođe, se radi i o značajnim novčanim sredstvima koje na ovaj način država i cjelokupno društvo apsorbuje iz fondova EU“, pojasnio je Šikamnović.
On je rekao da, imajući u vidu pozitivnu praksu i uporedna iskustva koja pokazuju da budžetska podška projektima i programima od javnog interesa koje sprovode NVO i poreske povlastice za davanja u opštekorisne svrhe nijesu jedini instrumenti javne politike, kao i da postoje i drugi oblici materijalne, nenovčane podrške NVO koji dobijaju na značaju, data je mogućnost dodjele državne imovine na korišćenje nevladinoj organizaciji.
„Izmjenama Zakona, nužno je bilo i riješiti pojedina pitanja u vezi sa postupkom registracije NVO, kako bi se otklonili nedostaci uočeni u praksi. Kako bi se ovaj zakon dosljedno i efikasno primjenjivao u praksi, nužno je dalje jačanje kapaciteta Kancelarije za saradnju s NVO“, ocijenio je Šikmanović. (Mina)
