Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, oslabio je na sedmičnom nivou 4,2 odsto na 836,89 poena, a MONEX 1,6 odsto na 10.813,64 boda.
Promet je iznosio 480,27 hiljada i bio je 3,3 puta manji od prošlosedmičnog. Najveći udio u prometu, realizovanom kroz 192 transakcije, imale su akcije fonda Trend.
Gubile su akcije Crnogorskog Telekoma 3,1 odsto na 2,15 EUR, dok su dionice Plantaža ojačale 3,6 odsto na 13,8 centi.
Trgovano je akcijama Jugopetrola, Rudnika uglja, Elektroprivrede i Solane „Bajo Sekulić“, koje su sedmicu zavšile na 11,01 EUR, odnosno četiri EUR, 3,09 i 1,51 EUR. Dionice Instituta „Simo Milošević“ u petak su koštale 23,2 EUR, a Ulcinjske rivijere 6,95 EUR.
Na berzi je ove sedmice trgovano i akcijama Poslovno logističkog centra Morača, Primorja i Bjelasice Rade, koje koštaju 2,28 EUR, odnosno 1,8 i 1,19 EUR. Dionice Otrantkomerca, Štamparije Obod i Centra za odmor, rekreaciju i liječenje Igalo sedmicu su završile na 2,5 EUR, odnosno 1,1 i 1,08 EUR.
Trgovano je i akcijama Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), Port of Adrie i Društva za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG, koje su u petak koštale 65,12 centa, 12,57 centi i 5,18 centi.
Akcije Luke Bar, koja je u prvom ovogodišnjem kvartalu zabilježila neto dobit od 383,58 hiljada EUR, sedmicu su završile na 28,2 centa.
Neto dobit barske kompanije je u odnosu na uporedni period prošle godinebila 2,5 puta veća. Poslovni prihodi kompanije su iznosili 2,86 miliona EUR, a rashodi 2,45 miliona EUR.
Promet akcijama fondova ove sedmice je iznosio 237,66 hiljada EUR. Dionice Trenda sedmicu su završile na 8,7 centi, a Eurofonda 1,24 centa.
Sedmicu su obilježile projekcije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je smanjila ovogodišnju prognozu rasta crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na tri odsto, dok bi u narednoj godini on trebalo da iznosi 3,3 odsto.
“Ekonomski rast za prošlu godinu, procijenjen na 2,5 odsto, bio je niži od očekivanog, kada se poredi sa 3,4 odsto iz 2015. godine. Investicije u najveći infrastrukturni projekat, gradnju autoputa, koji je većinom finansiran iz kredita Kine, glavni su pokretači rasta”, navodi se u izvještaju EBRD.
Ove sedmice su obilježene dvije godine od početka radova na prioritetnoj dionici autoputa Bar – Boljare, od Smokovca do Mateševa.
Ministar saobraćaja i pomorstva, Osman Nurković, kazao je da su u punom zamahu radovi na prioritetnoj dionici, na kojoj je do sada angažovano 1,82 hiljade radnika, kao i da se očekuje da će se oni u potpunosti realizovati planiranom dinamikom.
„Očekujemo potpunu realizaciju planirane dinamike radova i finansijskih sredstava planiranih budžetom. Očekujemo da će se ove godine na trasi autoputa utrošiti 194 miliona EUR do mogućih 200 miliona EUR“, kazao je Nurković.
On je dodao da će prva dionica autoputa biti puštena u promet za dvije godine biti
Iz Ministarstva su saopštili da je za realizaciju najvećeg infrastrukturnog projekta u istoriji Crne Gore do sada utrošeno više od 200 miliona EUR.
„Od januara su dostavljene dvije situacije i izvođaču radova, kineskoj China Road and Bridge Corporation (CRBC), plaćeno 10,76 miliona EUR. Do ponedjeljka se očekuje treća situacija na 20 miliona. Imamo čvrsta obećanja od izvođača da će se naredne mjesečne situacije kretati u iznosu od 25 miliona do 30 miliona EUR“, rekao je Nurković.
On je dodao da je zadovoljan urađenim, s obzirom na to da je do sada izdato 12 građevinskih dozvola, sa već 32 kilometra otvorene trase, radovima na deset tunela i četiri mosta.
Sedmicu su obilježili i podaci Poreske uprave (PU) o reprogramu duga. PU je, kako su saopštili njeni predstavnici, do sada obradila 6,2 hiljade zahtjeva i donijela rješenja o reprogramu poreskog duga u ukupnom iznosu od 161,22 miliona EUR.
Na osnovni poreski dug se odnosi 140,77 miliona EUR, a na kamate 20,44 miliona EUR.
“Ukupno evidentiranog zahtjeva za reprogram poreskog potraživanja je 6,49 hiljada u ukupnom novčanom iznosu od 195,53 miliona EUR”, navodi se u saopštenju PU.
Iz PU su u petak pozvali poreske obveznike koji nijesu preuzeli rješenja o reprogramu poreskog duga, da to učine što prije, s obzirom na obavezu izmirenja jednokratne rate.
“Poreski obveznici, koji do sada nijesu preuzeli rješenja iz nadležnih područnih jedinica, to treba blagovremeno da učine, s obzirom na obavezu izmirenja jednokratne rate od deset odsto osnovnog duga u roku od 90 dana od donošenja rješenja”, objašnjeno je iz PU.
