Projekat kabla dio procesa stvaranja regionalnog tržišta struje

Projekat izgradnje Transbalkanskog elektroenergetskog koridora je vitalni dio procesa stvaranja regionalnog tržišta električne energije, kao i otjelotvorenje strateške investicije od regionalnog i pan-evropskog značaja, kazao je Evropski komesar za politiku susjedstva i pregovore o proširenju Johanes Han.
Objavljeno: 09. 06. 2017 - 12:06 Promjenite veličinu teksta: A A A

Komesar Han je danas, zajedno sa ministarkom ekonomije Dragicom Sekulić, ministrom evropskih poslova Aleksandrom Andrijom Pejovićem, predsjednikom Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Draganom Laketićem i direktorom za jugoistočnu Evropu i Tursku u KfW banci Kristofom Tiskensom obišao lokaciju trafostanice Lastva u Lastvi Grbaljskoj,

„Ovo je jedan od ključnih projekata na Agendi povezivanja koji će pomoći da se elektro-energetski povežu Rumunija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Italija. Ovaj projekat i sve sto je urađeno ukazuje na odlučnost evropskih i crnogorskih institucija i pokazuje da se preuzete obaveze mogu izvršiti“, kazao je komesar Han.

Prema njegovim riječima, ovaj projekat je značajan ne samo za regionalno povezivanje i koridor, već i za energetsku sigurnost i razvoj turizma putem obezbjeđivanja neprekidnog snabdijevanja energijom. Komesar Han je podsjetio da je Evropska unija podržala ovaj projekat donacijom od 25 miliona eura i zahvalio KfW-u i EBRD-u na kreditima od 25 miliona i 60 miliona, kao i Crnoj Gori na opredjeljivanju 17 miliona eura.

Ministarka ekonomije Dragica Sekulić kazala je da je projekat izgradnje Transbalkanskog koridora, zajedno sa projektom željezničke interkonekcije Crne Gore i Srbije za koji je EU takođe izdvojila značajna sredstva, među prvim projektima čiji evropski značaj je prepoznat na jednom od prethodnih samita lidera Zapadnog Balkana.

„Na taj način smo, vjerujem, dali konkretan podstrek našim susjedima da kreiraju projekte koji će ujediniti i ojačati naš region, a za koje će Evropska unija nesebično pružiti svoju podršku. Mi kao region imamo značajan energetski potencijal koji treba iskoristiti, potencijal koji od Zapadnog Balkana može učiniti ozbiljnog proizvođača električne energije i važnu tačku tranzita u Evropi – baš kao što će, naša su očekivanja, Crna Gora, zahvaljujući i ovom projektu, postati energetsko čvorište regiona“, kazala je ministarka Sekulić.

Ministar evropskih poslova Aleksandar Andrija Pejović ukazao je na značaj podrške EU kroz fondove za infrastrukturu i politički okvir koji nudi Berlinski proces i izrazio očekivanje da će EU, posebno kroz Zapadnobalkanski investicijski okvir, nastaviti da podržava sprovođenje infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori.

„EU je kroz Berlinski proces posebnu pažnju usmjerila na regionalno povezivanje kroz infrastrukturne projekte u oblasti energetike i saobraćaja, koje će dovesti do jačanja veza unutar regiona i bolje povezanosti Zapadnog Balkana sa zemljama EU“, kazao je ministar Pejović.

On je istakao da raduje činjenica da je Crna Gora prva među državama regiona po iskorištenosti sredstava i ispunjenosti obaveza iz Berlinskog procesa.

„Na toj liniji, očekujemo da EU uskoro opredijeli dodatna sredstva za pripremu i sprovođenje projekata u oblasti saobraćaja i životne sredine. Sa svoje strane, mi ćemo uskoro na Vladi usvojiti inoviranu Jedinstvenu listu ključnih projekata kojom ćemo definisati dalje pravce razvoja Crne Gore u infrastrukturi", rekao je ministar Pejović.

Predsjednik Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Dragan Laketić kazao je da će korisnicima crnogorskog prenosnog sistema ovaj projekat pružiti značajno veći kapacitet, sigurnost i pouzdanost prenosne mreže, dok dodjeljivanje granta za realizaciju interkonekcije sa Srbijom od strane Evropske unije predstavlja snažnu podršku onome što je uradila i Crna Gora, i CGES u svom domenu na sprovođenju agende povezivanja i integraciji u evropsko energetsko tržiše.

„Pri tome, obezbjeđujući bržu realizaciju projekata sa regionalnom dimenzijom, i to bez dodatnog opterećenja tarife za potrošače u Crnoj Gori“, kazao je Laketić i dodao da u CGES-u, koji je uvijek davao punu podršku regionalnim inicijativama, stoji posvećen partner za dalji rad.

Direktor za jugoistočnu Evropu i Tursku u KfW banci Kristof Tiskens kazao je da se rezultat sedamnaestogodišnje saradnje Njemačke i Crne Gore ogleda u 440 miliona eura bespovratne pomoći i kredita koje je KfW opredijelila za razvoj finansijskog, komunalnog, energetskog i saobraćajnog sektora  u Crnoj Gori.

„KfW je prošle godine izabrana kao 'vodeća finansijska institucija' za realizaciju granta od 25 miliona evra od Evropske unije u podršci projektu Transbalkanskog elektroenergetskog koridora u Crnog Gori. KfW je, takođe, vodeća finansijska institucija za sprovođenje dodatnih infrastrukturnih EU grantova u iznosu od 6,6 miliona eura koji se odnosi na Transbalkanski elektroenergetski koridor u Srbiji i 14 miliona eura za 400 kV liniju u Albaniji do makedonske granice, a sve to kao dio Agende povezivanja uspostvaljene u okviru Berlinskog procesa“, kazao je Tiskens.

On je dodao da imaju u planu i druge, konkretne projekte u oblasti hidroenergije i energetske efikasnosti.

„Podrazumijeva se da smo kao vodeća finansijska institucija na vašoj strani i za ostale EU infrastrukturne projekte koje želite da ko-finansira WBIF, poput projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici“, kazao je Tiskens.

 

Komentari: 0

Novi komentar