Svako novo lice donosi novo razočarenje i razočaranu djevojku uporno vraća na njeno mjesto na klupi. Komad Lepeza tako, podsjeća nas da na bezvremensku ljubav koja znači i čekanje.
“Volim japansku kulturu, ovo je jedna od Mišiminih kratkih drama.Ušli smo u potragu za nekim elementarnim odnosima između ljudi i onim što tražimo u životima, a to su ljubav, sreća i ljepota. Ne samo da to tražimo već u teatru pokušavamo da te vrijednosti i postavimo na sceni. Podložni smo i trendovima, dokumentarnom teatru, to ste primijetili u predstavi, u jednom dijelu glumci pričaju šta oni čekaju u životu, šta misle o tom čekanju. Zahvalan sam pozorištu na Cetinju na pozivu na ova festival”, kazao je reditelj Blagoj Micevski.
“Drago mi je što smo večeras ovdje na Cetinju, zadovoljna sam izvedbom. Ova predstava je priča o tome kako u životu ne treba čekati, moj lik ne čeka sreću već je uzima sama. Ona je zaljubljena u jednu djevojku koja je njena inspiracija i koja ispunjava njen prazan i neispunjen život. Uhvatila se za tu djevojku i ne pušta je nikome, tako da Jucuko Honda ne čeka, ona uhvati sreću u svakom momentu kad naiđe na nju. Publici je rekla, nemojte čekati, neće se desiti samo, ali moramo biti zaovoljni I onim što imamo”, kazala je glumica Valentina Gramosli.
Uloge u ovom komadu igraju: Nikola Projcevski – Kanako, Valentina Gramosli – Jicuko, Marjuan Gorgievski – Josio i Sonja Mihajlovska – Madam. Scenografiju potpisuje Valentin Svetozarev, kostimografiju Blagoj Micevski, muziku Aleksandar Dimovski, koreografiju Jagoda Dimovska, svijetlo Ilija Dimovski.
MIT festival se nastavlja u ponedjeljak predstavom “Antigona”, koju je po Sofokleovom tekstu, u dramatizaciji Debore Gambete, režirao Sandro Mebelini. Predstava je urađena u koprodukciji pozorišta iz Milana, Rima i Brisela a početak je zakazan za 20 časova.
