Pošto ima mnogo nedoumica u vezi onlajn peticije pod nazivom “Peticija za poništenje svih nezakonitih upisa SPC nad crnogorskim manastirima i crkvama i vraćanje u vlasništvo Crnoj Gori”, Karadžić je pojasnio na koji način ova nova metoda visoke tehnologije funkcioniše.
-Dosadašnja statistika pokazuje da je, zaključno sa sadašnjim trenutkom, upisano ukupno 2447 potpisa a da je validno 2412 potpisa. Znači, 35 potpisa su bili kompromitujući sto cini 1,4% od ukupnog broja potpisanih. Dakle, 98.6% su validni potpisi, što ovu elektronsku peticiju čini kredibilnom. – naveo je Karadžić u svome obraćanju.
On kaže da je ovakav način peticije je novina i u Sjedinjenim državama i Kanadi. SAD su počele da koriste onlajn peticiju 2011. godine na portal federalne vlade. Bilo ko može da pokrene peticiju t.j. da kreira nalog i da ga potvrdi klikanjem na link koji dobije u svom imejlu. Potpisnici peticije upisuju svoju validnu imejl adresu i poštanski broj. Imejl adresa se potvrđuje tako što se primi imejl u kome ima link za potvrdu.
Čim se potpis potvrdi, portal nudi linkove Twittera i Facebooka i link koji se šalje drugima da se proširi glas.
U Kanadi je sličan postupak kao i u SAD. Neki od kriterijuma, koji se testiraju, su validnost date imejl adrese ( sa potvrđujucom porukom ), korišćena IP adresa, koja osigurava da ista adresa ne bude izvor više od jednog potpisa, i takođe da se ista nalazi u Kanadi.
Koristi se i CAPTCHA test t.j. metod koji osigurava da je peticija potpisana od ljudskog bića a ne od mašine. Nije sasvim poznato da je u Kanadi i SAD bilo koja elektronska peticija u ozbiljnom smislu bila diskreditovana. U ovom stadijumu razvoja elektronskih peticija, može se reći da je provjera identiteta veoma pouzdana.
Izvor: Kanadski elektronski časopis o pravnim propisima http://www.slaw.ca/2015/06/23/authenticating-electronic-petitions
