BEČANOVIĆ: Sina su mi pritiskali do smrti

Po­ro­di­ca je u vi­še na­vra­ta op­tu­ži­va­la ru­ko­vod­stvo nik­šić­kog Cen­tra bez­bjed­no­sti (CB), od­no­sno sa­da­šnjeg sa­vjet­ni­ka mi­ni­stra po­li­ci­je Mi­lo­va­na Pa­vi­će­vi­ća i na­čel­ni­ka CB-a Mi­lo­ra­da Ži­ži­ća, tvr­de­ći da su za­ta­ška­va­li ključ­ne či­nje­ni­ce o tom do­ga­đa­ju. Vi­še dr­žav­no tu­ži­la­štvo ne­dav­no je ob­u­sta­vi­lo is­tra­gu o po­stu­pa­nju po­li­ci­je po­vo­dom Be­ča­no­vi­će­ve smr­ti, oci­je­niv­ši da po­li­ci­ja u Nik­ši­ću, a sa­mim tim ni Pa­vi­će­vić ni Ži­žić, ni­je­su po­či­ni­li ni­jed­no kri­vič­no dje­lo ko­je se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti. 
– Pod­ni­je­li smo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv N.N. li­ca, a ne pro­tiv Pa­vi­će­vi­ća i Ži­ži­ća. U pri­ja­vi tu­ži­la­štvu ja­sno smo na­ve­li či­nje­ni­ce i ime­na dva li­ca iz Nik­ši­ća ko­ja su na Ne­ma­nju pri­je nje­go­ve smr­ti vr­ši­la ve­li­ki pri­ti­sak i pre­no­si­li pri­jet­nje od ne­kog drau­gog. Ta dva li­ca su, na­vod­no, is­pi­ta­na u po­li­ci­ji. Jed­no od tih li­ca je tvr­di­lo da je spor­nog da­na bi­lo kod ku­će što ni­je isti­na jer sam ja svje­dok da je bo­ra­vi­lo u na­šem na­se­lju. Tra­ži­la sam da me su­o­če sa njim, ali nam to ni­je omo­gu­će­no – is­pri­ča­la je Be­ča­no­vi­će­va.
Ona tvr­di i da je tra­ži­la su­o­ča­va­nje sa ne­ko­li­ko in­spek­to­ra iz nik­šić­kog CB-a, što joj, ta­ko­đe, ni­je omo­gu­će­no. Be­ča­no­vi­će­va is­ti­če da s raz­lo­gom sum­nja i u ob­duk­ci­o­ni na­laz u ko­jem je kon­sta­to­va­no da je njen sin iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo.
– U od­lu­ci o ob­u­sta­vlja­nju is­tra­ge pro­tiv po­li­ci­je u Nik­ši­ću, tu­ži­la­štvo se po­zi­va i na ob­duk­ci­o­ni na­laz. U kon­sta­ta­ci­je iz na­la­za u pot­pu­no­sti sum­njam jer ni­je­su opi­sa­ne svje­že ogre­bo­ti­ne po de­snoj Ne­ma­nji­noj ru­ci, a mo­ra­la je bi­ti une­se­na sva­ka, pa i naj­ma­nja pro­mje­na na nje­go­vom ti­je­lu. Kad sam pro­či­ta­la na­laz o to­me sam upo­zna­la Le­pu Me­de­ni­cu, ali šta je ona mo­gla kad pa­pi­ri sve tr­pe. Ura­di­la je što je bi­lo u nje­noj mo­ći jer je kod nje sve do­šlo ona­ko ka­ko je ne­ko­me od­go­va­ra­lo – tvr­di Be­ča­no­vi­će­va. 
Po­ro­di­ca ne­će od­u­sta­ti od isti­ne sve do tre­nut­ka dok se ne is­pi­ta­ju oso­be ko­je su u po­li­ci­ji i u tu­ži­la­štvu, a i u pri­ja­vi ozna­či­li kao li­ca ko­ja su vr­ši­la kon­stan­tan pri­ti­sak na nji­ho­vog si­na, nu­de­ći mu pod pri­jet­njom raz­ne, ka­ko is­ti­ču, pr­lja­ve po­slo­ve. 
– Svje­dok sam sve­ga to­ga, i sa­če­ka­ću još ma­lo, a on­da di­rekt­no pro­tiv jed­nog od tih li­ca, ko­je je dok je Ne­ma­nja bio živ i sa m­nom bi­lo u kon­tak­tu, pod­ni­je­ću kri­vič­nu pri­ja­vu. Ako je iz­mi­slio pri­ču ko­ju je is­pri­čao u po­li­ci­ji kriv je za smrt mo­ga si­na, a ako ni­je – ne­ka on­da ka­že či­je mu je pri­jet­nje, zbog ko­jih je mo­je di­je­te mr­tvo, pre­no­sio. Po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu po­ru­ču­jem da nas ne spo­mi­nju. Nek mi ne di­ra­ju ra­ne dok ne pri­ve­du kriv­ce, pa nek se ti­me hva­le, a oni do­bro zna­ju o če­mu se ra­di – na­gla­si­la je Be­ča­no­vi­će­va.