Novinarima je ostavio Filipa Barovića, koji je neočekivano zaigrao, nakon oporavka od povrede.
“Mislim da je javnost shvatila kakva je Cedevita ekipa. Mi smo dobili prvu utakmicu, drugu odigrali slabije, a onda sastancima i treningom ispravili greške i došli do finala”, rekao je Barović, koji svoje pojavljivanje na terenu nije nazvao “junaštvom”, već samo željom da pomogne ekipi.
“Ko god nam dođe u finalu, spremićemo se najbolje što možemo”, naglasio je Barović.
Džikić je rekao da samo oni znaju kako je teško igrati sa Cedevitom.
“To je zrela, potentna, iskusna ekipa... Nadali smo se da će dvorana da se napuni kada bude najvažnije. To se dogodilo, a mislim da će u finalu navijači prevazići sebe. Imali smo padove u večerašnjem meču, ali smo se vratili. Morali smo da igramo sa nižom petorkom, a ponosan sam što smo Nikolsa ograničili na četiri šuta. Nisu u pitanju poeni, već to što smo ih spriječili da pokušaju da ih postignu”, rekao je Džikić.
“Sad smo mirni. Čekamo protivnika, a nama možda i nije toliko loše to što se finale igra u kratkom periodu”.
Džikić je rekao da je ponosan na sve saradnike.
“Nikada nijesam radio u ekipi koja ima igrače sa takvom radnom etikom. Imamo mana, ali i kvaliteta, tako smo i došli do finala. Momci su vjerovali u ono što radimo, mnogi od njih su imali veliko samopouzdanje. U prvom poluvremenu smo imali 11 izgubljenih lopti, u drugom smo dali 44 poena, uz tri izgubljene lopte. To govori nešto”, rekao je Džikić.
Na pitanje da li je je ovo njegova najdraža pobjeda, odgovorio je:
“Nije, ali je jedna od najdražih. Nijesam ja veći Crnogorac od Njegoša. Drago mi je zbog momaka, ovih ljudi... Pričalo se da nije Budućnost nikada bila u finalu, evo sada smo tu... Draga mi je pobjeda, zbog svih koji me vole, ali više zbog onih koji me ne vole. I posebna poruka i pozdrav za Tošin bunar. Znaju ljudi o čemu se radi”..
