Predsjednik CANU-a

Vukčević: Crna Gora je na raskrsnici

Predsjednik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti profesor dr Dragan Vukčević smatra da je za današnju Crnu Goru i njene građane od izuzetnog značaja da insistira na identitetu koji proističe iz države, građanskom identitetu, što ne isključuje brojne druge identitete koje građani nose u sebi.
Objavljeno: 08. 04. 2018 - 06:30 Promjenite veličinu teksta: A A A

– Vjerujem da je za Crnu Goru danas veoma važno da insistira na identitetu svoje države, to jest građanskom identitetu. Naravno, to ne isključuje brojne druge identitete koje građani nose u sebi, kao što su etnički, nacionalni, vjerski identitet ili neki drugi. Ali, smatram da je veoma važno da za dominantan identitet uzimamo onaj koji proističe iz države Crne Gore. Time se država zasniva kao zajednička kuća njenih građana i time se učvršćuje njihov politički konsenzus – kaže dr Vukčević u razgovoru za Pobjedu.

POBJEDA: U periodu prije nego što ste izabrani za predsjednika CANU, bilo je mnogo prigovora zbog dugotrajnog ćutanja Akademije povodom bitnih pitanja i prelomnih događaja za budućnost Crne Gore, od početka devedesetih i ratova na Balkanu, NATO intervencije, do izjašnjavanja na crnogorskom referendumu… Kako Vi gledate na to vrijeme i ulogu CANU?

VUKČEVIĆ: Najlakše je o prethodnicima i prethodnom periodu govoriti kritički. Ali, to ne bi bilo ni tačno, ni pošteno. Akademiji se ranije mnogo prigovaralo, ponekad s razlogom, a još češće bez razloga. Treba imati na umu da CANU nije politička institucija i da nije njena uloga da zauzima stavove povodom mnogih dnevnopolitičkih događaja. Njeni skupovi koji su bili organizovani, a mnogi sa značajnim međunarodnim referencama, u tom periodu su bili medijski prećutkivani. Tako da se mogla steći slika da se u Akademiji ništa i ne dešava. U odnosu na to što je bilo, želim samo da istaknem da je današnji dan mnogo bolje upotrijebiti za planiranje sjutrašnjeg, nego za popravljanje jučerašnjeg. Mnogo više me brine ono što treba da uradimo, nego kako da ispravljamo prošlo.

POBJEDA: Mnogo je bilo prigovora i na neke projekte CANU, naročito povodom izdanja prve knjige Rječnika crnogorskog narodnog i književnog jezika, koji je sadržao niz odrednica uvredljivih, nipodaštavajućih za narode koji žive u Crnoj Gori. Rječnik ste povukli iz prodaje, da li se nešto dalje radi na tom projektu?

VUKČEVIĆ: Ni o jednoj knjizi CANU se nije toliko pisalo kao o ovom Rječniku. Mnogo više sa stanovišta osporavanja nego u njegovu odbranu. Došlo je i do toga da Skupština Crne Gore u prethodnom sazivu donese posebnu Rezoluciju o Rječniku. Stav novog Predsjedništva Akademije je javnosti poznat. Ne želeći da ponovo otvaram raspravu, želim da istaknem dvije činjenice: prvo, Rječnik je potreban crnogorskoj kulturi i crnogorskoj državi; drugo, u toku dosadašnje njegove izrade prikupljena je velika lingvistička građa koja je od koristi kada se donese odluka o tome kako dalje nastaviti ovaj projekat. Novoosnovani Leksikografski centar u Akademiji je preuzeo poslove daljeg rada na svimleksikografskim izdanjima. Njegov Savjet će donijeti odluku i o budućem radu na Rječniku. Za sada su drugi projekti dobili prioritet.

POBJEDA: U posljednje vrijeme Akademija je pokrenula zanimljive inicijative, rasprave i tribine. Da li je to najava angažovanije uloge CANU?

VUKČEVIĆ: Kada sam preuzeo mandat predsjednika, obećao sam da ću se truditi da Akademija sve više bude crnogorska i da bude ono što akademiju čini Akademijom. Naravno, to je lakše reći nego učiniti. Kao dio ostvarenja rečenog je i nekoliko inicijativa koje smo već započeli. Prvo, to je nastojanje da paradigma kulture bude u središtu naših aktivnosti. To znači veću posvećenost događajima iz kulturne istorije Crne Gore. Tačnije, to je pomijeranje fokusa sa politike na kulturu, sa rata na knjigu, sa događaja na proces. Prošlu 2017. posvetili smo 170. godišnjici od objavljivanja „Gorskog vijenca“, a ova godina je u znaku 130 godina od donošenja Opšteg imovinskog zakonika za Knjaževinu Crnu Goru. Drugo, Akademija je otvorila svoje tribine za veliki broj stvaralaca iz Crne Gore i van nje, koji su afirmisane ličnosti u djelatnostima kojima se bave. Na tim tribinama su pokrenuti brojni problemi od važnosti za Crnu Goru. Samo u toku prošle godine smo organizovali 60 takvih tribina. I treće, projekti koje organizujemo, okrugli stolovi koje održavamo i knjige koje štampamo su u funkciji objašnjenja i razumijevanja značajnih aspekata savremene Crne Gore. Mislim da jedan od pokazatelja takve orijentacije Akademije je i velika zainteresovanost kandidata iz nauke i umjetnosti za prijem u članstvo CANU.

POBJEDA: Najavili ste veliki projekat izrade nekoliko leksikona…

VUKČEVIĆ: U toku prošle godine konstituisali smo Leksikografski centar i izabrali njegov Savjet. U toku ove godine počela je realizacija tri važna leksikona. To su: Leksikon diplomatije Crne Gore, Botanički leksikon i Leksikon likovnih umjetnika Crne Gore. Do sada ove kapitalne publikacije crnogorska kultura nije imala. Na njihovoj izradi će biti okupljeno više desetina saradnika iz Crne Gore i van nje. Već se pripremaju elaborati za nove leksikone, kao što su  Leksikon književnika Crne Gore, Leksikon prava i pravnika Crne Gore, Etnološki leksikon Crne Gore itd. Značaj ovih projekata nije samo u tome što ćemo dobiti knjige koje do sada nismo imali, već je i njihova izrada svojevrsna leksikografska škola.

POBJEDA: Ova godina je jubilarna u odnosu na više značajnih datuma iz naše prošlosti. Čemu ste dali prioritet?

VUKČEVIĆ: U 2018. godini se obilježava više značajnih jubileja iz naše istorije. Među njima su stogodišnjica 1918. godine i 140 godina od Berlinskog kongresa. U ovoj godini je i jubilej koji sam pomenuo -130 godina od donošenja Opšteg imovinskog zakonika. Akademija se, u skladu sa svojom orijentacijom ka afirmaciji crnogorske kulture, opredijelila da ova godina bude posvećena najznačajnijem događaju iz pravne kulture u Crnoj Gori i jednom od najznačajnijih pravnika i nekadašnjem ministru pravde u Knjaževini Crnoj Gori - Valtazaru Bogišiću i njegovom velikom Zakoniku. Smatrali smo da je ovaj događaj ono što je najznačajnije za kulturu Crne Gore u ovoj godini. To ne znači da 1878. i 1918. neće biti obilježene. Te godine, u kojima je Crna Gora dobila ime i međunarodno priznanje i izgubila ime i međunarodno pravni status, su veoma važne za našu političku istoriju i naše kolektivno pamćenje. Balkanska društva, nažalost, vole da popravljaju svoju prošlost. Ali svako društvo koje tome teži, po pravilu, gubi vrijeme za planiranje budućnosti. Vjerujem da je dužnost Akademije da o ovim pitanjima razgovara razborito, argumentovano i sa uvažavanjem drugog i drugačijeg stava.

POBJEDA: Jedanaest godina nakon obnove nezavisnosti, država Crna Gora i njeni građani i dalje su u konfuznoj potrazi za vlastitim identitetom. Mislite li i Vi tako?  VUKČEVIĆ: Identitet je jedna od ključnih riječi našega vremena. Pitanje identiteta, kao lično i kao kolektivno, uvijek nastaje u sjenci ugroženosti. Svako od nas nosi u sebi više identiteta i pitanje je kojem od njih će dati dominantnu ulogu. Vjerujem da je za Crnu Goru danas veoma važno da insistira na identitetu svoje države, to jest građanskom identitetu. Naravno, to ne isključuje brojne druge identitete koje građani nose u sebi, kao što su etnički, nacionalni, vjerski identitet ili neki drugi. Ali, smatram da je veoma važno da za dominantan identitet uzimamo onaj koji proističe iz države Crne Gore. Time se država zasniva kao zajednička kuća njenih građana i time se učvršćuje njihov politički konsenzus. Pred velikim naglašavanjem problema identiteta ostao je u sjenci problem kontinuiteta. Ako identitetom ističemo svoju osobenost, koja nas razlikuje od drugih, kontinuitet nam ukazuje na naše trajanje kroz vrijeme. On nam pokazuje da je to trajanje imalo mnogo lica, što će reći različite identitete. Zato nije dovoljno insistirati samo na sopstvenoj osobenosti, već i na postojanosti koja nas je sačuvala kroz vrijeme.

POBJEDA: Sa ovim je povezano i pitanje izbora strateškog puta Crne Gore. Kojim putem ići sa raskrsnice na kojoj smo?

VUKČEVIĆ: Poziv intelektualca je da razumije vrijeme u kojem živi i da pomogne drugima u tom razumijevanju. Ako pogledamo našu istoriju posljednjih nekoliko vjekova, ona je bila u znaku nečeg što metaforično možemo da nazovemo „traganje za sjevero-istočnim prolazom“.  To je bio, uslovno rečeno, kopneni put traganja za opstankom i identitetom, nošen etnosom i vođen vjerom. Kao posljedica te paradigme velika i značajna oblast današnje Crne Gore, a to je Mediteran, je bila istorijski i kulturološki gotovo potisnuta iz kolektivnog pamćenja. A ta oblast je od izuzetnog značaja, prije svega, za kulturnu istoriju Crne Gore. Zato mislim da današnja orijentacija Crne Gore treba  da bude „traganje za jugo-zapadnim prolazom“. To je orijentacija ka Evropi i njenim političkim i kulturnim vrijednostima. Rečeno ne treba shvatiti kao popravljanje prošlosti, već kao osmišljavanje budućnosti, koja je već počela. U tom smislu, u onom što su nam zavještali i ostavili  Crnojevići, može se naći mnogo od onog što je aktuelno i danas. 

Komentari: 45

Zavva

08. 04. 2018 - 06:54

Kako da se poistovijetimo sa državom kad se njoj ne može prići od ovih sjecikesa iz DPS kojima je ,,u srcu" a koji je opljackase i napunise džepove svojim rođacima i prijateljima.
Deki

08. 04. 2018 - 11:56

CANU je uvijek bila SANU ili u prevodu prosrpska, pročetnička organizacija sa kvazi intelektualcima ( čast izuzetcima).
Bata Cuce

08. 04. 2018 - 07:43

Tako je. E sad, neko je na tom ins isticao 91.e neki danas, koga briga.
Lješnjanin

08. 04. 2018 - 07:53

Odličan intervju. Čestitke profesoru Vukčeviću.
Toto

08. 04. 2018 - 09:11

Извините, а шта је научно дело овог човека? Осим озбиљног израза, и уредне фризуре, тона којим говори, где је то чиме је он обогатио научна сазнања човечанства? И то не обично, него нарочито вредно научно дело.
Тото

08. 04. 2018 - 09:43

Пустите минусе. Објасните ви мени зашто ја њему дајем плату . Где је то чиме је он задужио људе који овде живе, да бисмо ми њему давали паре преко онога шта заради на свом радном месту?
ethwer

08. 04. 2018 - 12:19

e ovo je prvi put sa se složim sa tiotom,koji je valjda srbin ili posrbica, ali što mu je pitanje na svom mjestu: ko je dakle ovaj Vukčević, kakav je njegov doprinos bilo čemu?
Janica Matova Beograd

08. 04. 2018 - 09:57

[email protected] Vi gospodine Toto ne poznajete kriterijume koji su potrebni da bi postao akademik.Vukčević ispunjava sve te kriterijume i upravo je zato akademik ,nema nijedno naučno djelo ,a neće ga ni imati.Vi ste jedan užasno zloban čovjek koji ne poznaje stvari ,pa da ima naučno djelo on bi morao biti klošar ,a ne akademik,vi pojma nemate gdje živite.
zelenas

08. 04. 2018 - 10:20

Dragan Vukcevic je medju 5 najpametnijih ljudi u CG.,To sto je uradio njegov CID i preveo oko70 najznacajnijih knjiga sa stranih jezika o istoriji Crne Gore , prevedeno je preko 20 000 stranica i sam ata cinjenica bi ga svugdje u svijetudovela na celu znacajnih ljudi.Ali mi smo zaista cudni ljudi tako da ne znamo cijeniti prave vrijednosti........
Тото

08. 04. 2018 - 10:46

To je izdavastvo. Nije nauka. To je privredna delatnost.
Jakov Pajov Beograd

08. 04. 2018 - 13:02

[email protected] Da li je pametniji od Branka Radulovića?On spada među deset najpametnijih ljudi na svijetu.
beba

08. 04. 2018 - 15:33

Znači predsjednik akademije izdavač knjiga, svih liše svojih. Vrlo je bitno da crnogorska javnost sazna koja su to djela kojima je zadužio (ne mora čovječanstvo) Crnu Goru. Nema djela, čovjek je štampar! Pa čudno bi bilo da iko što išta je dprinio za boljitak Crne Gore bude u CANU, filijaki SANU
danilo s.

08. 04. 2018 - 10:25

Toto, "Sutor, ne ultra crepidam" ("obucaru, ne vise od cipele"). S kojim vi autoriotetom sudite, dragi Toto. Toto je bio cuveni italijanski komicar. Vi potsjecate na njega ne samo iomenom - vase pisanje na PA sve vise pocinje da bude komicno?
Тото

08. 04. 2018 - 10:48

Super. A da li histe mi rekli nesto o naucnom delu ovog coveka. Da saznam. Ja nisam rekao da ga nema, nego samo pitam. Dajem mu platu, pa bih vole da znam za sta.
danilo s.

08. 04. 2018 - 13:23

Ja sam samo vas pitao koji je to vas autoritet? A da imate pravo da pitate - imate. Ali pitajte korektnno a ne sa potcjenjivacki. I bez insinuacija.
Toto

08. 04. 2018 - 14:21

Ја сам врхунски ауторитет- Грађанин који плаћа. Осим тога, по мало пратим јавност. Не видим да господиново научно дело избија у први план, испред његове персоне и његових друштвених, привредних и политичких активности. Не би изоставио, претпостављам, да нам се попхвали да је начинио неки продор у науци, или његове колеге не би изоставиле да промовишу његов допринос правној науци и наведу где је тај његов допринос верификован. Јесте ли задовољни одговором на питање које ми нисте ни поставили, него сте ме потсетили на њега?
danilo s.

09. 04. 2018 - 18:38

Toto, . Korektno ste iznijeli svoje misljenje. Hvala na priatojnom odgovoru, Rijetkom ovih dana na drustvenim mrezama. .
Janica Matova Beograd

08. 04. 2018 - 12:12

danilo [email protected] Toto govori autoritetom mnogo većim i značajnim od Vukčevića ,koji je najobičniji partiski poslušnik.U svom komentaru najbolje ste opisali sebe.
danilo s.

08. 04. 2018 - 13:27

@Janica Matova. Za razliku od vas, ja ne znam ko se krije iza pseudonima "Toto". Nite me licno interesuje da znam. Komentarisen samo ono sto je napisano. Meni je Totov komentar bio sarkastican? Ako sam nesto pogresno shvatio zao mi je.
Toto

08. 04. 2018 - 12:27

Ја сам Тото по Салватореу Тотоу Скилачију, од кога нико не очекује а који га убоде из полушансе и нада је и узор потлаченој сиротињи. Антонио де Куртис Тото је италијански комичар са којим имам сличан екстремитет лица и, једнако као и он, несавладиву вољу да се за......м са ауторитетима и са људском глупошћу. хвала на поређењу.
Ćalasan

08. 04. 2018 - 16:40

@ Toto< Nijedan uman Čovjek na takav način ne iskazuje autoritet umnosti. No, ponajprije, primitivnost i zlobu...a ti razmisli ako ti nije teško...?
Тото

08. 04. 2018 - 17:24

Kakva zloba? Koja su njegova dela? Sta tu ima zlobno? Ako sam ja glup, poklopite me navodeci naucna dela ovog coveka, i gde je i ko verifikovao njihovu naucnu vrednost. On nije obican naucnik nego akademik. I to prvi akademik. Oduvajte me ovako glupog i zlobnog. Hajde.
Mrbeen

08. 04. 2018 - 16:22

Danilo c. Lijepo je vidjeti da ipak ima slobodoumnih i ljudi koji nisu optereceni autoritetima kao vi. Slazem se sa komentarima gospodina koji komentarise pod pseudonimomTOTO.
danilo s.

09. 04. 2018 - 18:47

Mrbeen, Zamalo ppet pomenu kome(n)diju? Nesto me zaista zanima. Ne znam cime sma uvrijedio Totoa (Salvatora Skilacija) i koji su razloci za ovakvu reakciju vas nekolicine? I, ako sam vas dobro razumio, zasto mislite da sam "opterecen autoritetima"? Ako je iko kritovao CANU na ovom portalu to sam bio ja. Medjutim, ako neko nesto pametno kaze zar bih morao da ga napadam zato sto ne volim njega lizno i njegovu ustavovu. Uz Amfilohije, mozda najveca opsanost za CG dolazi od CANU. Ne zato sto nesto pogresno rade, vec zbog onog sto ne rade. Oni bi trebali da budu lideri u stvaranju crnogorskog identiteta. A nijesu. Uostalom procitajte moj dva komentara (ispod).
danilo s.

08. 04. 2018 - 10:18

#1 - Dr. Vukcevic je u pravu. Mi moramo insistirati na Ustavu i definiciji CG kao gradjanske drzave. Nema druge opcije. Zato se mora raditi na jacanju tog identiteta. Fala Bogu imamo vise nego slavnu istoriju na kojoj se moze graditi taj identitet. I kontinuitet. Naravno, da u okviru crnogorske drzave i identiteta – svako ima pravo na licne identitete. Ti identiteti ne moraju biti suprostavljeni – vec komplementarni. Ako uspijemo u tome bicemo prva drzava na Balkanu koja je uspjela da stvori gradjansko, multi-etnicko i multi-kulturalno drustvo.
danilo s.

08. 04. 2018 - 10:19

#2 - Mislim da CANU mora mnogo vise raditi na rasciscavanju istorijskih zabluda i spornih tumacenja istorije CG. Mozda je vrijeme da se to ucini u saradnji sa SANU? Isuvise mnogo laznih istorija – i gomile pseudo-istoricara (profesionalnih i amterskih) - se bavi ovim najvaznijim pitanjem za obije drzave. I za oba naroda. Ako su mogli Njemci i Francuzi (1951) da se usaglase oko mnogih spornih pitanja iz istorije i dogovore o zajednickim udzbenicima – zasto ne bi to mogle ucnjeti Srbija i CG? Odnosno, Srbi i Crnogorci?
Dule

08. 04. 2018 - 10:44

Prvo ko je govorio o identitetu koji proistice iz drzave bio je prof. dr Zivko Andrijadevic. I cini mi se tada vrlo pogresno shvacen. A profesor je sve lijepo objasnio. I upravo ba vasem portalu.
Тото

08. 04. 2018 - 10:59

Trudice se da CANU bude vise crnogorska! Zar ne bi trebalo da vise bude akademija nauka, a ne crnogorska akademija?
danilo s.

08. 04. 2018 - 13:19

Covjek govor o crnogorskom gradjanskom/drzavnom identitetu. Vi veljesrpski klero-fasisti ne znate da razmislajte o nacijama sem na osnovu etnicke ideologije - "krvi i tla".
Тото

08. 04. 2018 - 14:29

Ви не знате садржај термина које исписујете. Нити они имају икакав садржај. Осим пропагандни.
Naraljja

09. 04. 2018 - 00:47

Tito, cudo da se Vi sa takvom "naucnom" ljubopitljivoscu i "akademskim" autoritetom ne nalazite na mjestu nekog ko daje intervjue, vec kao neko zlobno dosadno piskarali pisete stvari van konteksta intervjua i sokolite se iza nicka. Interesantni se u svakom slucaju, kao primjer uzaludnog trosenja intelekta, kojeg nesumnjivo imate.
Тото

09. 04. 2018 - 07:37

Ја нисам научник, нико ме као научника не плаћа, поготово не грађани. Нити се као научник представљам. Имам академску титулу коју је верификовала надлежна образовна институција и стручне референце које су верификоване од надлежног цеховског удружења. Оно шта ја у својој струци урадим, подлеже стандардима и обавезној провери од стране лица стручних за област којом се бавим. Мој рад је проверен, оверен, архивиран и може да се наново провери у сваком тренутку. Друго, ја сам давао интервјуе недељном листу ''Исток'' и порталу www.in4s.net . Неколико мојих текстова је објављено у зборнику ''Права Срба у Црној Гори'', који је приредио Желидраг Никчевић, политичар и књижевник, који слови за једног од најважнијих српских интелектуалаца у овој вашој држави. Из тога шта сам говорио, питајте Андрију Мандића, настао је програм коалиције ''Српска листа'' на првим изборима после Референдума и заживела идеја да Срби у ЦГ треба да имају статус националне мањине.
Тото

09. 04. 2018 - 08:06

Да наставим- Какав је утицај на друштвену збиљу у ЦГ имало укупно научно и јавно деловање др Вукчевића? Његови ставови су, сада, јасни. Но, тежње и циљеви црногорског политичког врха су се драматично променили у периоду када је др Вукчевић у пуној интелектуалној снази и зрелости. У пуном капацитету научника. Легитимно је да политичар Мило Ђукановић пређе пут од заговарања плурализма унутар ССРН до НАТО и од даљег развоја самоуправних социјалистичких односа до радикалне приватизације. Где је јавно деловање др Вукчевића и где је научно деловање др Вукчевића у том периоду? Ко се позива на његово научно дело? Где је то дело? Како је оно настајало кад је човек био министар, па декан, па уредник, па директор, па предузетник? Каква је то наука којом се бавиш уз још десет других ангажамана? И никада тај научни став и јавно деловање не дође у сукоб са владајућом политиком која пролази кроз невероватне трансформације. Па то је смешно. СМЕШНО.
Srećno na naumu i orijentaciji

08. 04. 2018 - 11:24

Sve je lijepo i tačno rekao, samo u Akademiji je malo rukah a melena i snaga. Sve dok na konkurs budu primali važne i značajne ljude za kulturu i istoriju Crne Gore, mrka kapa. ali srećno važno je čuti takvu poruku od prvoga čojka na čelu te institucije. Makar nije zastiđe ka predhodni.
@

08. 04. 2018 - 20:46

Ali, prethodni je značajno ime u nauci i to u evropskim okvirima. Ne zalijećite se tako. On je svojim naučnim referencama zasluživao da bude na čelu Akademije, ali je pravio nedopustive političke izlete.
Hmm

09. 04. 2018 - 05:19

Hahahahaha, u evropskim okvirima!! Aj ne sprdaj se. Ako se razumijes u elektrotehniku, objasni u cemu je to Momo autoritet? Ne u evropi nego u momisicima.
HmmHmmHmm

09. 04. 2018 - 14:27

Crvenokožac, ovo je XXI vijek. Ne moraš se razumjeti u elektrotehniku, da bi saznao dali je neko značajno ime u toj oblasti. Samo klikneš njegovo ime i prezime i eto ti podataka, koliko oćeš.
JOVETA.

08. 04. 2018 - 12:29

Traganje za sjevero-istočnim prolazom. Sada je to autoput Bar-Boljare. Velika greška u pravcu.
Hmm

09. 04. 2018 - 05:21

Dobro zapazanje, mada ni jedan putni pravac nije tu na odmet. Mislim da se jadransko -jonski pravac stavlja u drugi plan jer se nadaju da ce ga evropska unija finansirat. BB nece niko.
VUKČEVIĆU

08. 04. 2018 - 13:41

KAO ČOVJEK VELIKE INTELEKTUALNOSTI PRVO ŠTO SE OD VAS OČEKUJE DA SE IZBORITE ZA SLOBODU OVOG NARODA.SUMNJAM DA NE VIDITE SA KAKVIM BIJEDNIM STANDARDOM ŽIVI VEĆINA OVOG NARODA.DOK MAFIJA I KRIMINALCI SE RAZMEĆU NOVCEM .O TOME NI RIJEČI VRLO RUŽNO.
[email protected]

08. 04. 2018 - 14:57

Tuzilastvo ce kad tad morati da ispita njegov aranzman s knjigama koje je prodao Agenciji za telekimunikacije, koje nikad nisu stigle u Agenciju, a gospodin inkasirao milion eura.
Mihailo,Bgd

08. 04. 2018 - 17:03

Nije državni identitet i građanski isto, građanski je civilizazijska tekovina a država ideološka forma vladanja jednim prostoro. Zar CANU-i nije par ekselan briga za CG i zar njoj ne treba da posveti maksimum svog umnog i naučnog potencijala. Ona naučno treba da otvara perspektive vizije razvoja crnogorskog društva. I da predlaže sadržaj te vizije. I da je štiti. Zar CANU nije jasno koji je identitet bio noseći oslonac vjekovnom istorjskom trajanju i opstanku. Još je CANU stidljiva. Još u poteksti se čuje "da prostite mi smo CANU" samostalna i autonomna logistički i naučno!
Hmm

09. 04. 2018 - 05:14

Svi na igraca a niko na loptu. Niko ne komentarise izjavu da se identitet treba ponajvise oslanjati na drzavu a ne na crnogorsku naciju. Vrlo znacajna, strateska, izjava. Sto se tice igraca, Vukcevic sigurno djeluje kudikamo umnije, ozbiljnije a bogomi i sposobnije negoli njegov prethodnik Momir Prepisivac Djurovic, koji se u elektricne motore razumije ka Soraja u francusku knjizevnost. Drugo je pitanje, i u tome se slazem sa totom, cemu uopste sluzi CANU i da li opravdava ulozeni novac svih nas. Po svome radu, malo cemu, osim da po formi mozda pokaze kao eto i mi imamo institucije kao velike prave drzave poput vec pomenute Francuske.
Hmm

09. 04. 2018 - 05:30

Jos jedna stavka zasluzuje komentar a to je definicija pojma “crnogorska” (akademij! nacija, identitet). Vukcevic ocigledno vidi “C” u CANU kao “drzave Crne Gore” a ne kao nacionalnu crnogorsku akademiju iako bi po imenu to trebala biti.
Zaboraviste Tota...

09. 04. 2018 - 22:05

..mislim da je zreo za CANU, jer vidim saradjuje sa IN4S portalom i po zanimanju je Srbin .Tako ce bit zastupljeni svi identiteti samo ako se Toto slaze da bude Crnogorac nacionalno ? Zaboravili ste i veliki doprinos CANU oko naucnog skupa na Cetinju oko Njegosa. Tema skupa je bila : "zasto Njegos nije nikad dohodio u Srbiju ". Nervozni Cetinjani ih prizajmise ..
Novi komentar