“Meni je klinačka želja bila da jednom u životu učestvujem u snimanju jednog albuma i da odsviram veliki koncert u Hali sportova. To je bila najveća želja koju sam mogao da zamislim. Imao sam sreću da mi se to ispunilo sa 18 godina. Tako da sam sve želje brzo ispunio i poslije toga je sve bilo bonus. Nisam imao velike ambicije na početku, ali eto imao sam i dosta sreće. Osjećao sam se fenomenalno kada sam došao u Čorbu, a bilo je to poslije singla 'Lutka sa naslovne strane'. Kao da živim tinejdžerski san”, rekao je u intervjuu za novi broj Nedeljnika Momčilo Bajagić Bajaga.
On je za Nedeljnik govorio o muzici, politici, emigraciji i mitovima koji ga oduvijek prate.
"Nisam htio da u pjesmama isključim baš ništa iz života koji se dešava. Pa i droga se pominjala, ali ja je nikada nisam propagirao. Kad pogledaš bilo koji ozbiljan veliki strani bend, videjćeš da je svaki od njih imao temu droge. Mi smo među prvima i na kulturan način ubacili neke asocijacije, ali nije bilo želje da podstrekavamo ljude na narkotike", kazao je između ostalog Bajaga u intervjuu.
A o političkom angažmanu je rekao:
“Svirali smo na studentskim protestima na kojima sam upoznao Zorana Đinđića. Sećam se njega kao tipa koji je nosio kožnu pilotsku jaknu, a moj ćale je bio vojni pilot pa sam i ja imao istu takvu. Bio sam sa Đinđićem na 'ti'. Pitao sam ga tokom protesta 1996/97:
'Zoki, je l' ima neke svrhe, sviramo već dva mjeseca, hoće li se mijenjati nešto?' A on kaže: 'Biće, biće'", ispričao je Momčilo Bajagić Bajaga.
