Uvozimo 26 puta više hrane, nego što je izvozimo

Građani bi kupovali domaće proizvode kada bi bili jeftiniji

Za prvih pet mjeseci ove godine, uvezli smo hrane u vrijednosti od 156 miliona eura, izvezli nešto više od šest miliona. Ili, 26 puta više hrane smo uvezli.
Objavljeno: 25. 07. 2018 - 00:00 Promjenite veličinu teksta: A A A

Tako smo, prema podacima Monstata, uvezli mesa i proizvoda od mesa za oko 36 miliona eura, dva miliona više nego lani u tom periodu. Uvezli smo više i mliječnih proizvoda i jaja, povrća i voća, žitarica, ribe.

uvoz

S druge strane, izvozimo manje mesa u odnosu na prošlu godinu, ribe, žitarica, dok nešto više izvozimo povrća i voća i mliječnih proizvoda.

Novijih podataka nema, ali iskustvo pokazuje da za vrijeme turističke sezone, uvozimo još više hrane.

izvoz

 

Domaći proizvodi skupi: Podgoričani, koje smo zatekli u jednom marketu, kažu da bi kupovali domaće proizvode, kada bi im cijena bila niža.

“Vidim da je u prodavnicama istaknuto koje voće i povrće je iz Crne Gore, ali je skuplje od drugog. Volio bih da poboljšam poljoprivredu, ali moj džep nije dovoljno dubok za to. Mislim da nije loša ni ona hrana koja nam dolazi iz okolnih država”, rekao je Podgoričanin Marko Đurović.

Njegova sugrađanka Maja kaže da “se trudi da živi zdravo, te joj plata većinom ode na ishranu”

“Najviše volim domaće, slasno voće i povrće, ne ono ogromno u koje ubacaju ko zna šta. Ako se nekada odlučim da kupim ono koje nije domaće, to je samo zbog cijene, na primjer kada je kraj mjeseca”, ističe ona.

Sa druge strane, mladi poljoprivrednik Ilija Stanić kaže da je mnogo truda, rada i napora potrebno da bi proizvod bio kvalitetan.

„To što se proizvede je sigurno desetostruko kvalitetnije od robe iz uvoza koja putuje jako puno i stiže neoštećena, pa još uspijeva da zadrži svoj oblik dosta dana dok stoji po skladištenim marketima i njihovim policama. Tu prije svega mislim na lako kvarljivu robu. Odgovorno tvrdim da moje jagode mogu da stoje dva dana i vrlo teško preko toga, upravo zato što su bez pesticida i aditiva koji produžavaju vijek trajanja“, kaže on.

ilija

 

I Stanić ističe da su kupci svjesni kvaliteta domaće hrane, ali nemaju novca da ih priušte.

„Tada, oni kupuju proizvod mnogo lošijeg kvaliteta. Na kraju opet kupac ispašta, jer se jeftino hranimo da bismo se na kraju skupo liječili “, napominje on.

Vlasnik poljoprivredne apoteke i poljoprivredik Mladen Aligrudić tvrdi da su domaći proizvodi jeftini, ali da do kupca dolaze znatno skuplji, zbog velike marže.

„Na primjer, otkupna cijena lubenice je oko 10 centi, u marketima je između 20 i 30, a po štandovima i ulicama 40 do 50 centi. Dakle, poljoprivredni proizvođači najmanje zarađuju od svakoga. Oni su prinuđeni, moraju da prodaju, a prodavci i marketi neće da rade bez marže od 50 do 100 posto, tu je problem “, objašnjava on.

Uvozimo hranu i jer nemamo dovoljno svoje: Uvoz hrane jeste neophodan, samo je pitanje u kojoj mjeri. Sa našom proizvodnjom možemo da zadovoljimo jedva 20 odsto sopstvenih potreba, smatra Aligrudić.

“Kada nam se jave potrebe kao kada krene turistička sezona, kada dođe 100.000 gostiju sasvim je normalno da mi bez obzira što imamo koncentrovano zrenje, moramo uvoziti i nabavljati sa strane”, objašnjava Aligrudić.

Nekada, dok je većina živjela na selu i obrađivala zemljište je bilo drugačije. Sada se mnogo manje ljudi bavi poljoprivrednim radom.

„Nekada u mojoj Zeti obrađivalo 6.000 hektara, danas jedva 1.000. Naša proizvodnja je smanjena, iako se u poslednjih par godina osjeća blagi rast “, govori Aligrudić.

poljoprivreda-glavna

Problem jefitniji proizvodi iz Albanije: Još jedan problem za crnogorske poljoprivrednike su proizvodi iz Albanije, koji im predstavljaju najveću konkurenciju na tržištu. Aligrudić je kazao da Albanija, koja ima dobru geografsku poziciju, ima i najjeftiniju radnu snagu.

„Postali su lideri u regionu, a iz godine u godinu im je kvalitet bolji, tako da se sada više koriste savremenim tehnologijama. Na nama je da pokušamo da budemo konkurentni“, objašnjava Aligrudić.

Poljoprivrednici trebaju da se udruže: Kao jedno od rješenja problema, Aligrudić vidi u udruživanju poljoprivrednika.

„Nijesam vidio želju kod njih da se udruže, naprave klaster, zajednički projekat“, ističe.

Smatra i da bi hladnjaču koja se nalazi u Matagužima trebalo dati poljoprivrednim proizvođačima u sezoni, kada im je i potrebna.

“Da smjeste i skladište hiljadu tona robe koliko je moglo tamo ostati  i izbjegne se gužva, te postigne bolja cijena, plasman, skladištenje”, kaže on.

Iako ministarstvo izlazi u susret poljoprivrednicima kroz kredite, proizvođači su većinom prepušteni sami sebi, napominje Ilija Stanić.

„On mora da bude i poslodavac i fizikalac i marketing stručnjak i kalkulant i prevoznik... Rješenje vidim prvenstveno u mogućnosti uvezivanja sa trgovinskim lancima, hotelima, koji bi u toku sezone trebalo da otkupe prvenstveno proizvode domicilnog porijekla, naravno uz garanciju kvaliteta od strane proizvođača“, zaključuje Stanić priču za Portal Analitika.

domace

Akcija Kupujmo domaće: I iz nadležnog Ministarstva su uvidjeli problem, pa su u dogovoru sa Privrednom komorom i najvećim trgovinskim lancima pokrenuli program “Kupujmo domaće”, čiji je glavni cilj povećanje prodaje domaćih prehrambrenih proizvoda. Iako je rano za veće promjene, ističu da prvi podaci iz trgovinskih lanaca pokazuju rast prodaje domaćih proizvoda.

 

 

Komentari: 20

Rukfaš

25. 07. 2018 - 06:37

Građani bi kupovali domaće proizvode ako bi ih bilo u trgovinama. Građani bi kupovali domaće proizvode ako bi ih trgovci u radnjama izložili tako da ih potrošač vidi. Domaći preduzetnivci bi proizvodili ako bi trgovci kupovali domaće proizvode. Domaći proizvođači bi opstali ako bi im trgovci plaćali ono što prodaju. Domaći proizvođači bi opstali ako bi im domaći trgovci plaćali robu redovno kao i ino dobavljačima. Zaključak: grobari domaćih proizvođača i proizvoda su domaći trgovački lanci. Oni najveći lanci.
Freeman

25. 07. 2018 - 08:46

Apsulutna istina Rukfaš !.
Marko

25. 07. 2018 - 06:57

Moram priznati da su mi svi domaći proizvodi mnogo ukusniji od uvoznih. Domaći paradajz, mlijeko, jaja, vino, jagode... Ljepši je ukus tikve nego albanskog paradajza.
MOMČILO

25. 07. 2018 - 08:11

AKOM SMO PATRIOTE KUPUJMO DOMAĆE, SAMO MORA BITI JEVTINIJE, KAO ŠTO RADE HRVATI.
GRAĐANSKI

25. 07. 2018 - 20:35

I SLOVENCI JOŠ OD 80-tih (A VJEROVATNO I PRIĐE) GODINA PROŠLOG STOLJEĆA! STUDIJE SAM ZAVRŠIO U LJUBLJANI - JOŠ TADIJER SU NA SVIM "UDARNIM" MJESTIMA U TRGOVINAMA PREHRAMBENIH ARTIKALA, ROBNIM KUĆAMA, ... - IMALI IZLOŽENE ISKLJUČIVO SLOVENAČKE PROIZVODE! SVAKOJA IM ČAST!
GRADJANSKI

25. 07. 2018 - 21:33

i SLOVENCI PREKO PO STOLJECA! SVAKA IM CAST! TAKO TREBA!
Bačena je parola.......

25. 07. 2018 - 09:56

....."Kupujmo domaće"! Kakav boljševički entuzijazam, kakav lažni patriotizam, kakav pokušaj obmane!!!!Usput, ovaj poklič je već duže vremena na snazi u Hrvatskoj. Mi ga sada kopiramo i pokušavamo plasirati. Ništa od toga, dragi moji!!! Osnove zakona tržišta su na snazi: Kvalitet i c i j e n a !!! Znači - trt!!!! ("kupujmo domaće")!!!!
Kako se lako...

25. 07. 2018 - 12:17

...poznaju posrbice!
16343

25. 07. 2018 - 13:31

Kako Djukanistanče?
Teško je tebi...

25. 07. 2018 - 14:52

...da to razumiješ sa IQ 18.
Poljoprivreda

25. 07. 2018 - 11:18

Sve je to lijepo ali postoji uvoznicki lobi,t.j. drugari i ortaci sefovi koji se pune para od uvoza. Sad bi vi da nasi poljoprivrednici zarade na racun uglednih boznismena? Toga filma necemo gledati
Мирослав Ђукић

25. 07. 2018 - 13:16

Грађани би куповали домаће производе, кад би их било и када би били конкурентни у цени. А за то требало би неко да има осмишљену стратегију, да унапреди пољопривреду, стимулише производњу. То не могу појединци, требало би то власти да раде. Али, откуд властима времена за то, кад треба стално мутити народ и пливати на изазваним завадама?
Tara

25. 07. 2018 - 14:56

Kvalitetna ishrana mora biti skuplja..ako mislite da zivite bez karcinoma! Otpad jesti sa pesticidima iz dotiznih zemalja je vasa stvar..Ja licno zelim zdravu hranu..bez pesticida i hibricida!!
oooo

25. 07. 2018 - 18:04

valjda herbicida!
Tara

25. 07. 2018 - 22:56

Tacno;Herbicidi-izmakla se greska!
Rudari

26. 07. 2018 - 10:42

Valjda odmakla. Nepismena si
Ivica Maričin

26. 07. 2018 - 13:21

U stvari: "omakla".
ima se moze se

27. 07. 2018 - 09:34

Svega bi bilo a i povoljnog da nije socijalnih i drugih vjestackih davanja.Kada stanu ino krediti i iz njih svakojaka nezaradena davanja narod ce se okrenuti svojim baštama i uz put da nesto i prodaju.Uglavom svelo se na floskulu "NE ISPLATI SE NISTA PROIZVODITI",u svemu ima logika a sad ako drfava nekog kreditno prevari svaka čast.U krugu oko Podgorice najveca su nezaradena davanja te su gradanji CG pozrlili tamo i ostavili svoje njive i livade a što nebi kada se moze.
ima se moze se

27. 07. 2018 - 19:32

Svega bi bilo a i povoljnog da nije socijalnih i drugih vjestackih davanja.Kada stanu ino krediti i iz njih svakojaka nezaradena davanja narod ce se okrenuti svojim baštama i uz put da nesto i prodaju.Uglavom svelo se na floskulu "NE ISPLATI SE NISTA PROIZVODITI",u svemu ima logika a sad ako drfava nekog kreditno prevari svaka čast.U krugu oko Podgorice najveca su nezaradena davanja te su gradanji CG pozrlili tamo i ostavili svoje njive i livade a što nebi kada se moze.
stripovi & trikovi

27. 07. 2018 - 22:14

Oko 35% penzionera inatno nece kupovati domace jer vratove izvukose gledaju ci preko drugih grana.Vlada pravi greske jer glumi bogatsvo umjesto da se spusti u normalu na koju su se nekad spustali ex-yu komunisti.Dakle dio mirovine treba se dobijati u domacim artiklima i time bi se sve pokrenulo i cijene domacih artikala bi vrtoglavo pale(domace artikle otkupljuje vlada i plasira svoim gradanima-pariotska proizvodnja i potrosnja).
Novi komentar