Odluka Vlade da budućem koncesionaru aerodroma nadoknadi aerodromsku taksu, koju eventualno ne bude mogao da plati Montenegro erlajnz, je očekivana s obzirom na to da Vlada hoće da unaprijed naplati 100 miliona eura od koncesija, saopštio je ekonomski analitičar Vasilije Kostić.
- Da li je to dobro ili loše ne možemo reći u ovom momentu jer se očigledno radi o namjeri da se privuče koncesionar, a buduće vrijeme će dati odgovor. Mogao bih reći da je očekivano da, ukoliko zahtijevate avansno plaćanje u tolikom iznosu, ponudite i određeno osiguranje od nečega što je trajna činjenica, a može bitno uticati na rizičnost posla za koncesionara – kazao je Kostić Pobjedi.
Vlada je u prijedlogu koncesionog atka navela da je spremna da smanji izloženost koncesionara kreditnom riziku od eventualnog nastavka neplaćanja aerodromskih usluga MA, na način da mu država nadoknadi novac koji ne naplati od kompanije. - Ministarstvo i Vlada obezbijediće koncesionaru određene mehanizme umanjenja i oslobađanja u slučaju neplaćanja MA - navedeno je u prijedlogu koncesionog akta.
HRONIČNI MINUS
MA je prošlu godinu završio u minusu od 4,2, miliona eura. Kompanija je 2016. godinu završila sa gubitkom od 10,2 miliona, 2015. godinu sa minusom od 5,7 miliona , a 2014. sa gubitkom od 5,3 miliona eura. Ukupni nagomilani gubitak iznosi 76,5 miliona eura i neprekidno raste od 2014. kad je bio 50 miliona eura, 2015. godine 60,4 miliona, a 2016. godine 71,9 miliona eura.
Ukupna aktiva MA konstantno opada posljednjih godina, tako da je 2014. iznosila 62,5 miliona eura, da bi na kraju prošle godine opala na 48,7 miliona eura. Stalna imovina je takođe u padu sa 47 miliona na 36,9 miliona eura. Poslovni prihodi se posljednjih godina standardno kreću između 66 i 67 miliona eura, dok su rashodi na kraju prošle godine iznosili 71,7 miliona eura. Od toga se na troškove zarada odnosi 9,4 miliona eura, dok su ti troškovi 2014. bili 8,4 miliona eura. Dugoročne obaveze ove kompanije su pale sa 24,2 miliona u 2014. godini na 12,9 miliona eura na kraju prošle godine, dok su kratkoročne ,,skočile“ sa 53 miliona na 75 miliona eura na kraju prošle godine. U MA je na kraju prošle godine bilo zapošljeno 394 radnika, a poreski dug kompanije je iznosio 18,6 miliona eura. Prema navodima medija MA duguje Aerodromima više od 20 miliona eura. Vlada je krajem maja dala saglasnost za odlaganje izvršenja prispjelih obaveza između Aerodroma Crne Gore i Montenegro erlajnza do 31. decembra ove godine.
SPAŠAVANJE
Vlada je usvojila Informaciju o sprovođenju sporazuma o načinu isplate potraživanja na osnovu izvršnih-pravosnažnih presuda Privrednog suda, potpisanog između predstavnika Aerodroma i MA. - U diskusiji je ocijenjeno da je od marta prošle do aprila ove godine, MA uz podršku Vlade u značajnoj mjeri konsolidovao finansijsko poslovanje, tako da od 1. januara redovno plaća porez i doprinose, aerodromske takes i druge obaveze iz poslovanja - saopšteno je ranije iz Vlade, uz ocjenu da bi prinudno izvršenje moglo dovesti do značajnih problema u poslovanju avio-prevoznika. Kostić je naveo da je teško u ovom trenutku davati konačnu ocjenu o koncesionom aktu.
-Treba sve pažljivo proučiti, a nema ni dovoljno podataka o svemu. Apriori ne gajim nikakve sumnje generalno, pa smatram da se u osnovi radi o želji za unapređivanjem postojećeg stanja – rekao je Kostić. Odgovarajući na pitanje da li je bolje da država i dalje gazduje aerodromima, s obzirom na to da je riječ o profitabilnom preduzeću, Kostić je naveo da je profitabilnost svakog preduzeća problematična u mjeri u kojoj je problematičan njegov novčani tok.
- Ne znamo kakav je novčani tok kompanije Aerodromi Crne Gore, a moglo bi se o tome spekulisati, jer je poznato da je MA njegov veliki dužnik. Nije, dakle, isto imate li potraživanje ili novac na računu, a račun uspjeha to ne akceptira osim pod posebnim okolnostima. Uostalom, zbog te činjenice Vlada nudi garancije za plaćanje potencijalnom budućem koncesionaru – objasnio je Kostić.
Neto dobit kompanije Aerodromi Crne Gore prošle godine je bila četiri miliona eura, ukupna aktiva 118,6 miliona, vrijednost stalne imovine je 93,4 miliona, od čega je vrijednost nekretnina, postrojenja i opreme 88,5 miliona eura. U koncesionom aktu se navodi da se očekuje da će koncesija biti data za period od 25 do 30 godina. - Dužina koncesije je jedno od suštinskih pitanja. Niko neće ući u posao ako nema dovoljno vremena za povrat investicije i dodatno profit. Stvar je, dakle, procjene odnosno analize u kome je to periodu moguće ostvariti, a ne da li se to nekome čini dugim ili kratkim periodom – istakao je Kostić i naglasio da ne treba potcijeniti nou-hau (know how) budućeg koncesionara kao i svjetski nivo menadžmenta koje bi morao donijeti.
- A o tome se ne priča ništa ili gotovo ništa. Novo znanje koje bi morao donijeti je nova tehnologija i dugoročno je mnogo važnija od iznosa koncesije. Ako u pitanju bude vrhunska kompanija koja je u stanju da mnogostruko unapredi infrastrukturu i funkcionalnost aerodroma-time i reprezentativnost naše destinacije, koliko bi željeli da traje koncesija? Stvari, kao što vidimo, nijesu crne ili bijele – naglasio je Kostić.
