Lazar Bodroža: Uvijek je bolje vrijeme što dolazi

Film „Ederlezi Rising“ ima mnogo eks-Ju „uskršnjih jaja“, malih komičnih referenci koje ne nose nikakvu duboku simboliku, ali referišu na pop kulturnu zaostavštinu zemlje koja iz ove perspektive deluje kao naučna fantastika.
Objavljeno: 11. 08. 2018 - 10:27 Promjenite veličinu teksta: A A A

Režiser Lazar Bodroža i scenarista Dimitrije Vojnov mogu da budu ponosni. Njihov „Ederlezi Rising“ obrnuo je igricu. Prvo, pokazao je da se na ovim prostorima, u ovim (ne)uslovima, sa ovom (ne)inteligencijom mogu snimati visoko estetizovani filmovi na granici između naučne fantastike i arta. Drugo, „Ederlezi“ je osvojio i nagrade (za sada deset) i obradovao publiku koja odavno baca interne fore – od „nebeski narod je konačno stigao u svemir“ do „nikad ne deinstaliraj Tifu, jer pojaviće se Alen“. I treće, otkrio nam je glumački talenat i prirodnost Džesike Stojadinović Stoje – američke porno glumice srpskog porijekla. Malo li je!

Da to nije malo, mogli smo da vidimo nedavno na Montenegro film festivalu u Herceg Novom, gdje je održana crnogorska premijera Bodrožinog ostvarenja. Režiser i Stoja svratili su u „Dvoranu Park“, pa smo iskoristili priliku da „napadnemo“ Bodrožu.

lazar2

 

OBJEKTIV: „Ederlezi Rising“ je prikazan u Novom u okviru festivalskog programa „Midnight Screenings“, koji selektor Ivan Marinović opisuje kao stjecište filmskih ekstravaganci što ruše tabue i šokiraju, smjelo tragajući za autentičnim izrazom, ne povlađujući nikome. Što mislite da najviše uzbuđuje i šokira gledaoce kad je riječ o Vašem filmu?

BODROŽA: Ja sam veliki fan midnight selekcija sa velikih festivala i mislim da je to zanimljiva praksa. To su najčešće filmovi koji su eksplicitni i šokantni, ali tu ima i visoko estetizovanih ostvarenja koja su na granici žanra i arta. Baš poput našeg filma. U njemu nema ničeg šokantog i cenim da bi takva odrednica zasigurno bila varljiva.

Što se tiče „pomeranja granica“... Mislim da „Ederlezi Rising“ zasigurno pomera granice u kontekstu poimanja filmske produkcije u regionu, ustaljenih odrednica šta se može, a šta ne može realizovati u domaćim okolnostima i sa našom inteligencijom.

OBJEKTIV: Možda je ipak najveći šok to što je ostvario toliki uspjeh. Između ostalog, osvojio je čak deset nagrada – a pripada SF žanru, ne tako popularnom na prostoru čija se filmska ishrana najviše bazira na socijalnim dramama i crnim komedijama.

BODROŽA: Celoj ekipi filma veoma laska uspeh u regionu, koji inicijalno nismo anticipirali, jer je „Ederlezi“ zamišljen kao izvozni kulturni proizvod. U izvesnoj meri uspeh nas je iznenadio, ali i motivisao, pogotovo nakon FEST-a gde smo imali lokalnu premijeru. FEST je mitsko mesto gde se susreću filmofili i svi koji se tako osećaju, a o Sava centru kao idealnoj lokaciji za premijeru u kontekstu ovog filma ne bih trošio reči.

Takođe, bila je vrlo zanimljiva naša ruska premijera na Tarkovsky festu. Reč je o festivalu koji je osnovao Pavel Lungin u čast čuvenog kolege. Bila nam je velika čast kada smo dobili nagradu mladog žirija za najbolji film. Projekcije su bile krcate, ruska publika veoma zahtevna. Imali su jako veliki broj literarnih referenci, mnogo pitanja, zanimljivih opservacija i to me je veoma impresioniralo. Takođe, vrlo su ekspresivno reagovali na tih nekoliko komičnih momenata, koji su doduše „ugušeni“ opštom atmosferom, a bili su mnogo prisutniji u inicijalnom scenariju.

Evropska publika je na komične momente reagovala sporadično i stidljivo, dok su ih u Rusiji „pozdravljali“ sa mnogo smeha. Verovatno zato što Rusi od SF-a, pogotovo niskobudžetnog, očekuju komediju i ironiju. Setićemo se da postoji mnogo sovjetskih filmova koji su uz pomoć ovog žanra kritikovali tadašnje komunističko ustrojsto. Sve u svemu, mogu reći da sam se tamo osećao kao „svoj na svome“ (smijeh).

lazar3

OBJEKTIV: Netfliks posljednjih godina sve više ulaže u produkciju kamernih SF ostvarenja nalik Vašem. Ohrabruje li Vas to da nastavite da se krećete u ovim žanrovskim okvirima?

BODROŽA: Netfliks ima ogromnu produkciju i stabilno finasiranje, ali i konkurencija je velika. Većina nas koji smo aktivni na žanrovskim festivalima ove godine smo u nekoj vrsti komunikacije sa nekim od službenika ili čak zvaničnika Netfliksa, što veoma laska, ali to je stvarno veliki sistem. Možemo slobodno reći studio. Sem neophodnog kvaliteta, cenim da ćemo morati da imamo mnogo sreće da dođemo do takvog dogovora.

OBJEKTIV: „Ederlezi“ je vizuelno impresivan SF čiji dizajn počiva na filmskoj estetici osamdesetih. U njemu se definitivno čuje „buka“ mnogih naučno-fantastičnih ostvarenja. Sa kojim naslovima Vaš film dijeli DNK materijal?

BODROŽA: Mi se nedvosmisleno oslanjamo na sentiment filmova iz sedamdesetih i sa početka osamdesetih. Ovaj film je negde na granici žanra i arta. Pri tome ne mislim na savremeni art house film, već na te ekstremno likovne art filmove iz dotičnog perioda, poput onih koje je radio Alehandro Hodorovski. Na kraju se ispostavilo da je to bila odlična producentska odluka, jer nam je upravo ta vizuelna ekspresivnost pomogla u pozicioniranju na globalnom tržištu, čemu svedoči činjenica da je severnoamerički distributer filma „Lionsgate“.

lazar4

OBJEKTIV: „Ederlezi“ ima mnogo internih mini-referenci koje mogu da budu jasne i zabavne za otkrivanje domaćim gledaocima. Ako možemo da vjerujemo internetskim šuškanjima, korporacija nosi ime po romskoj pjesmi koju je proslavio Kusturica u „Domu za vešanje“, android po prezimenu čuvene pop pjevačice Zani Nimani, njen softver po nadimku Mladena Vojičića Tife. Koja se simbolika krije iza ovih „uskršnjih jaja“?

BODROŽA: Film ima mnogo eks-Ju „uskršnjih jaja“, tih malih komičnih referenci koje ne nose nikakvu duboku simboliku, ali referišu na pop kulturnu zaostavštinu zemlje koja iz ove perspektive deluje kao SF. Sama reč „Ederlezi“ je ime za praznik proleća, stvaranja života. Taj praznik nosi poreklo još iz paganskog perioda naših naroda, a u ovom filmu, složićemo se, svedočimo podosta bizarnom „stvaranju života“.

OBJEKTIV: Publika je od filma u kom glumi porno zvijezda vjerovatno očekivala direktnije scene seksa. Ipak, odnos Nimani i Milutina nije prikazan eksploatatorski, već skoro meditativno – a mogli ste da posegnete za mnogo opskurnijim oblicima seksualnog apetita, budući da ipak govorimo o čovjeku koji na početku filma ima mogućnost da ostvari najmračnije fantazije bez griže savjesti. Zbog čega nijeste?

BODROŽA: Publika uvek ima neka očekivanja od scena seksa, izgleda da su svi veliki stručnjaci (smijeh). Mi smo sa scenama seksa hteli da dođemo vrlo blizu religijske atmosfere. Hteli smo da imamo taj povišeni, duhovni utisak... da podcrtamo da je posredi odnos dve različite vrste. Scene seksa više deluju kao neko snoviđenje u kojima smo vrlo svesno fetišizovali vizuelnu androgenost koju nosi Stojin lik. Na kraju, datom utisku je presudno pomogla izvanredna muzika Nemanje Mosurovića!

lazar5

OBJEKTIV: Vidjeli smo da se odnos androida i čovjeka tragično završio u Vašem filmu. Ipak, uz vrlo plemenitu poruku. Iako naša budućnost u kandžama kapitalizma i inovacija izgleda mračno, mislite da ljubav, žrtvovanje za drugog i potreba za bliskošću mogu da sačuvaju svijet od propasti?

BODROŽA: Mislim da sve ide svojim tokom i da je uvek bolje vreme koje dolazi!

 

O Stoji i Njegoševom djelu „Luča mikrokozma“

OBJEKTIV: Kad je Tramp ljuljnuo da Crnogorci mogu da izazovu Treći svjetski rat, Stoja mu je preporučila da pročita Njegoševo djelo „Luča mikrokozma“. Mnoge je ovaj komentar iznenadio. Nešto u fazonu – jeste, baš porno glumica može da čita Njegoša. Mislite li da je ovaj film doprinio tome da se ljudi zapitaju o onome što misle da znaju o akterima porno industrije?

BODROŽA: Ovaj film je Stoju izbacio u prvi plan isključivo u kontekstu njenog glumačkog dara, koji je možda i neočekivano izuzetan! Ali njen socijalni angažman ne bi trebalo nikoga da čudi.

Stoja je godinama aktivna kao novinar i kolumnista Njujork tajmsa, Gardijana, Plejboja, Vajsa i drugih  medija. Pre nekoliko sedmica objavljena je njena prva zbirka eseja u Americi. Ona je istinski impresivna javna figura, koja ne samo da prevazilazi matičnu profesiju, već je i komentariše, problematizuje i stavlja u širi socijalni okvir.

S druge strane, meni je bilo impresivno što je prvo Njegoševo delo koje je pročitala baš „Luča mikrokozma“, koju smo i mi, njegovi tvrdokorni fanovi, uvek ostavljali za kraj istraživanja njegovog dela i lika.... kao nešto najkompleksnije što je napisao.

 

Osam ponoćnih filmova za sladokusce

Zamolili smo Bodrožu da za čitaoce Objektiva izdvoji nekoliko dragih „midnight“ filmova. Ispunio nam je želju izdvajajući sedam novijih ostvarenja i klasik Kena Rasela, uz naznaku: „Ovo je za sladokusce“.

Beyond the Black Rainbow (Panos Cosmatos, 2010)

Another Earth (Mike Cahill, 2011)

Luz (Tilman Singer, 2018)

The Endless (Justin Benson, Aaron Moorhead, 2017)

The Invitation (Karyn Kusama, 2015)

Mandy (Panos Cosmatos, 2018)

Mayhem (Joe Lynch, 2017)

Altered States (Ken Russell, 1980)

 

FOTO: Privatna arhiva / fcs.rs / Ernesto Kolarić

Razgovarala:

Marija Ivanović

Komentari: 1

joko

11. 08. 2018 - 11:00

Sveznalica opste prakse, i Bodrza i M. Ivnavic
Novi komentar