Nakon dramatičnih upozorenja iz zemalja Zapada

Zašto se SAD i EU plaše kineskih investicija?

Stručnjaci upozoravaju da je ključni problem što se u ovim zemljama krediti predstavljaju kao kineske investicije a ustvari je riječ o investicijama koje dolaze od tih kredita. To znači da će građani tih država otplaćivati kredite, dok su na izgradnji angažovane kineske firme i kineski radnici, tako da se 80% do 90% tog novca vraća Kini.
Objavljeno: 17. 08. 2018 - 00:19 Promjenite veličinu teksta: A A A

Upozorenja iz EU i SAD: Ovih dana stigla su dramatična upozorenja. Evropski komesar za proširenje Johanes Han ustvrdio je "da Kina svojim investicijama pokušava da ostvari svoj politički uticaj u zemljama Zapadnog Balkana, te buduće članice Evropske unije pretvori u svoje "trojanske konje".

Onda se oglasilo i 16 senatora SAD-a. Kažu da su zabrinuti zbog kineskih investicija čiji je cilj, kako su rekli, da primamljive kredite pretvore u politički kapital u zemljama koje budu imale problema sa vraćanjem zajma.

1707johaneshanEvropa odavno upozorava na kineske kredite: Odavno se iz Evrope upozorava na opasnost da se ekonomska zavisnost od kineskih kredita pretvori u političku, ali sada prvi put izjave dolaze od ovako visokopozicioniranih zvaničnika.

Posljednjih godina Kina kreditima finansira izgradnju brojnih infrastrukturnih projekata u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, a procjenjuje se da je “najbolje” prošla Crna Gora imajući u vidu vrijednost kredita za izgradnju auto puta sa jedne i veličinu zemlje sa druge strane.

U Srbiji je najveći čelični pogon u Smederevu preuzeo kineski čelični gigant HBIS. Najveći projekat predstavljen krajem prošle godine je izgradnja nove željeznice između Beograda i Budimpešte u Mađarskoj vrijedna 3,7 milijardi eura. U zemlji članici EU, u Bugarskoj, Kina je zainteresovana za ponovno pokretanje nuklearne elektrane Belene na Dunavu, kao i izgradnju autoputeva i željeznica. U Grčkoj, kineska brodarska kompanija COSCO je zakupila gotovo 70 posto luke u Pireju na 40 godina. Kina je prisutna i u Hrvatskoj, gdje kineska kompanija gradi strateški važan Pelješki mosta na jugu zemlje.

82kinaNovi put svile: U kineskim političkim i poslovnim krugovima smatra se da je Jugoistočna Evropa strateški važna s obzirom na to da je smještena na raskršću Evrope, Azije i Afrike te blizu susjednog Crnog mora, Egejskog mora i Jadranskog mora. Saradnja Kine sa 16 bivših socijalističkih zemalja Evrope, koja je počela 2012. na prvom forumu u Varšavi, dio je velikog kineskog projekta za saobraćajno i privredno povezivanje zemalja evroazijskog kontinenta, kopnenim i morskim putem.

Riječ je ustvari o projektu Novi put svile u okviru kojeg Kina planira da a u saradnji sa gotovo 70 zemalja uložii 1.000 milijardi dolara u gradnju puteva, željeznica, luka i ostale infrastrukture.

1212garcevicGarčević tvrdi da je zabrinutost opravdana: Na pitanje koliko je realna opasnost da će moguće otežano vraćanje duga Kinezima usloviti stvaranje političke zavisnostii u zemljama regiona pa i Crnoj Gori, bivši crnogorski diplomata, sada profesor na Univerzitetu u Bostonu Vesko Garčević za Radio Slobodnu Evropu kaže da je zabrinutost vrlo realna i vrlo konkretna i da je proizvod shvatanja da je Kina ostvarila veliki uticaj ili da je u procesu ostvarivanja još većeg uticaja, ne samo na Zapadnom Balkanu nego na prostoru Centralno-Istočne Evrope.

On ističe da Kina uz pomoć svojih mekih kredita, koji su na prvi pogled povoljni, zadužuje države.

“Sada vlada jedna vrsta medenog mjeseca u saradnji između Kine i ovih zemalja, ali kad računi dođu na naplatu, dobiće se jedan gorak ukus”, kazao je on.

Valutni rizik: Slično ramišlja i ekonomski analitičar Siniša Lekić, koji kaže da su opradvani strahovi  da će kineski kapital imati uticaja na privrede država, pa i naše.

“Mi smo ušli u aranžman sa Kinezima, jer su nam u tom trenutku dali povoljan kredit. Pitanje je, medjutim, da li će na kraju biti povoljan, imajući u vidu valutni rizik i to što je vezan za dolar. Do sada se po tom pitanju ništa nije uradilo, iako je bilo najava. Osim toga koliko god bila opravdana, ta investicija u bližem periodu neće uticati na rast ekonomije, jer rast BDP-a sada nije proizvod rasta investicija i ulaganja u turizam, već ulaganja u infrastrukturu. Koliko god je opravdan, veliki je teret za zemlju”, kazao je on.

2607lekic02Upitan, što smo mogli uraditi u situaciji kada niko drugi po povoljnjim uslovima nije želio da finansira auto put, on za Portal Analitika kaže da je tačno da nijesmo imali izbor, ali da su se Kinezi dobro osigurali, te da je pitanje što će biti ako ne budemo mogli da servisramo dug i hoćemo li morati da im nešto ponudimo u zamjenu.

On kaže da je opasan višak kineskog kapitala ne samo u Evropi, već u svijetu, te da je očigledno da imaju dosta novca koji plasiraju po povoljnjim uslovima. “Ne postiji artikal koji se ne proizvodi na kineskom tržištu”, kaže on.

Problem što se krediti predstavljaju kao investicije: Stručnjaci upozoravaju da je ključni problem što se u ovim zemljama krediti predstavljaju kao kineske investicije a ustvari je riječ o investicijama koje dolaze od tih kredita. To znači da će gradjani tih držva otplaćivati te kredite, dok su na izgradnji angažovane kineske firme i kineski radnici, tako da se 80% do 90% tog novca vraća Kini.

Siniša Malus, kojeg regionalni mediji predstavljaju kao dobro upućenog u kineske investicije i planove, kaže da sigurno da iz Brisela i Berlina ima pritisaka da se kineske investicije zaustave.

„Pokazalo se, naime, da neke države, poput Poljske ili Mađarske, u posljednje vrijeme i Grčke, mogu ostvariti značajne pomake u odnosima s Kinom i privlačenju kineskih investicija. Dakle, ne vrijedi ona luzerska krilatica ‘ne možemo jer se protivi EU’. Upravo spomenute države dokazuju da rješenja postoje, pod uslovom da vodite nešto hrabriju politiku“, kazao je Malus koji je na čelu Kineskog jugoistočnoeuropskog poslovnog udruženja (CSEBA). 

I profesor dr Božo Mihailović kaže da nije važno odakle kapital potiče, već je važno da nije sumnjivi kapital. U slučaju aranžmana sa Crnom Gorom i Eksim bankom, kako ističe, nije riječ o sumnjivom kapitalu.

mihailovic“To je bila isključivo ekonomska računica i ne znam zašto bi neko imao nešto protiv toga. Poređenja radi, naša država ima euro obveznice u vrijednosti milijardu eura po visokim kamatnim stopama, koje su otprilike dva i po puta veće nego što je u ovoj godini bila u poziciji da uzme nove kredite da bi restrukturirala postojeće. Tada nije bilo brige u Briselu”, naglašava on za Pobjedu.

Mihailović kaže da svi koji se boje kineskog kapitala, po njemu bez razloga, imaju priliku da konkurišu kada se bude ušlo u nastavak izgradnje i spajanja sa Srbijom.

“Neka izvole svi iz Evrope da konkurišu i u novom modelu javno-privatnog partnerstva. Neka se pokažu i neka dokažu da su njihove ponude takve, imaju prioritet u odnosu na kineski kapital”, rekao je on.

Iz EU fondova samo 4% investicija: No, koliko EU u tom smislu interesuje Crna Gora ili možda bolje pitanje – ispunjava li Crna Gora uslove da konkuriše za EU fondove? Zvanični podaci su daleko od ohrabrujućih. U toku 2017. godine u cilju implementacije politike regionalnog razvoja, u Crnoj Gori realizovano je oko 539 projekta, ukupne vrijednosti oko 613 miliona eura od čega je svega 4% opredijeljeno iz EU fondova.

Komentari: 13

Grobar NK

17. 08. 2018 - 07:32

Ne postoji valutni rizik. Ako ne vjerujete meni, vjerujte tadašnjem poslaniku, a sadašnjem ministru Šehoviću.
Miqo

17. 08. 2018 - 09:03

Svako se ceshe dje ga svrbi. Zapad brine za politički utjecaj Kine,u svojoj interesnoj zoni.Zapad brine poslovni interes svoj.Njihovi krediti su duplo skuplji no Kineski. Dok mi treba da brinemo za svoj interes, Dje jeftinije,i dje su nam dostupni krediti.Putarinom se vraćaju uložene pare,toga treba da smo svjesni mi gradjani tj putnici tj korisnici.Iritantno je kako nas smatraju, glupim,i neznavenim.
Rukfaš

17. 08. 2018 - 09:23

Samo mi je malo nejasno. Kada nam EU daje kredite ili pomoć onda šalje svoje kompanije da posao odrade i vrate pare u EU fondove, a kada to isto rade Kinezi, e onda je problem. Zašto?
Odlično si dao i pitanje

17. 08. 2018 - 11:15

i odgovor .Tako je i formirana EU da zaštiti ekonomske interese najačih sila i ništa više...mi smo samo beznačajni pioni uključeni u igru bez izvesne budućnosti
Osmogrk

17. 08. 2018 - 16:38

Od 2022 CG bi placala anuitet oko 40 mil € godisnje. Cisti prihod od autoputa kad se odbije odrzavanje iznosio bi min 10 mil € godisnje. Znaci, u prebijenom iznosu kostao bi nas 30 mil € na kod. Isto tako, BDP od 4.2 mlrd trebao bi, zbog povecane stope rasta, da 2022 iznosi najmanje 5,5 mlrd. Ako ne budemo u stanju da placamo tu ratu vala neka nas ne bude. Ne treba da postojimo kao drzava.
Станислав

17. 08. 2018 - 10:04

Конкуренције се сви плаше! Али баш треба увијек свако од нас треба да је подржава јер униополаран свијет значи тешку тиранију и ропство за све. Никоме дати превише пажње,нова,повјерења ни послушности јер пропадосмо ако је тако. Америка се баш зато и осилила јер је више од других уложила да обмане масе,које су јој наивно повјеровале и сада плаћају високу цијену своје глупости. Тако је то у животу.
Djidja

17. 08. 2018 - 10:35

Što nam Amerika i EU ne ponude kredite po istim uslovima kao i Kina, pa nemaju čega da se plaše. Ovako se stisli, a drže predavanja i nečega se kao boje.
građanin CG

17. 08. 2018 - 11:57

Crna Gora je u ovakvim situacijama uvijek ostajala kratkih rukava. Slično je bilo i nakon zemljotresa iz 1979.g. Čitava Jugoslavija je dala pomoć za obnovu postradalog područja. Najveći dio novca su vratili nazad kroz angažovanje sopstvene građevinske opeartive i građevinski materijal i opremu. CG građevinari su ostali bez posla sa kreditima za opremu koju je trebalo da angažuju na obnovi.
hi

17. 08. 2018 - 13:35

Autoput se mora završiti do kraja maja 2019 godine...i to kako znamo i umijemo.To kažem prije svega zbog ekonomskog interesa.Na primjer ako bi se autoput otvorio do 15 juna...Crna Gora bi odmah počela sa ubiranjem putarine. Kada uzmemo u obzir da tunel Sozina u toku ljetnje sezone zaradi oko 7-8 miliona eura... prostom računicom dolazimo do podatka da bi autoput za tu jednu ljetnju sezonu zaradio minimum 15 miliona...Veliki je to gubitak i za mnogo veće zemlje od naše.
Spasoje

17. 08. 2018 - 15:03

Sad je potpuno Jasno da EU nije dobar okvir za CG. Ekonomski nije isplativo. NATO je sasvim dovoljan da nam garantuje bezbjednost I stabilnost. I kod samih gradjana ubrzano opada podrska za clanstvo u EU.
Nera

17. 08. 2018 - 18:42

Spasoje, Potpisujem ovaj tvoj komentar!
sto posto

17. 08. 2018 - 19:32

SPASOJE SANDEJ TAJMS U SVOJOJ ANALIZI VELI KAKO NAS NEMA U EU NI 2030a oni su po ,običaju,izuzetno dobro obavješteni!!!!
Freeman

30. 08. 2018 - 13:23

Neka EU odriješi kesu i da povoljnije uslove od Kine i svaki strah će prestati. U suprotnom neka im se tresu gaće !.
Novi komentar