Kako je Portalu Analitika saopšteno iz Svjetske banke, privlačenjem investicija i ekspertize privatnog sektora, koncesije aerodroma mogu donijeti značajne ekonomske koristi na lokalnom, regionalnom i državnom nivou uvođenjem stranih direktnih investicija, jačanjem profitabilnosti aerodroma, aktivnim razvojem novih linija za rast putničkog saobraćaja i doprinosom stimulisanju rasta turizma.
Takođe se pokazalo da koncesije aerodroma doprinose otvaranju novih radnih mjesta, kako direktno tako i indirektno povećanjem mogućnosti zapošljavanja u pratećim privrednim sektorima, kao što su građevinarstvo, smještaj, poljoprivreda, ribarstvo, i usluge, s obzirom na to da koncesionar obično angažuje domaća preduzeća za nabavku roba, radova i usluga. Konačno, koncesije mogu generisati prihode za državnu upravu koji se mogu koristiti za finansiranje važnih društvenih projekata i izgradnju ekonomske infrastrukture.
Vlada Crne Gore nastoji da ostvari navedene koristi kroz partnerstvo sa iskusnim i uglednim operatorom aerodroma na osnovu dugoročnog koncesionog aranžmana. To će omogućiti Vladi da brzo mobiliše kapital koji je potreban za proširenje i modernizaciju infrastrukture aerodroma u zemlji bez opterećenja državnog budžeta, uz uvođenje veće efikasnosti u operacijama aerodroma i maksimalno uvećanje vrijednosti imovine aerodroma za građane Crne Gore.
Prema koncesiji, Vlada odobrava pravo upravljanja aerodromom privatnom partneru u određenom vremenskom periodu, u ovom slučaju od 25 do 30 godina. Sva aerodromska infrastruktura i imovina ostaju u javnom vlasništvu, uključujući i sve što izgradi koncesionar. Ministarstvo saobraćaja i pomorstva takođe zadržava nadzor nad radom operatora prema strogim standardima učinka, a za nedovoljnu efikasnost predviđene su novčane kazne. Prema koncesiji, privatni operator treba da:
-odmah investira u infrastrukturu aerodroma kako bi se ublažili propusti u pogledu neusaglašenosti sa crnogorskim propisima i povećali kapaciteti na aerodromu Tivat i aerodromu u Podgorici, na površinama sa spoljne i unutrašnje strane državne granice, kao i da izradi prethodnu procjenu izvodljivosti i dokumentaciju za aerodrome u Beranama i Ulcinju;
-investira tokom trajanja koncesije u redovno održavanje i izgradnju kapaciteta prema zahtjevima saobraćaja;
-garantuje visok nivo usluga za putnike u skladu sa standardom Međunarodnog udruženja avioprevoznika (IATA) za optimalan nivo, uključujući skraćivanje vremena prijave za let, bržu bezbjednosnu i pasošku kontrolu, odgovarajući prostor za sjedenje, brzo preuzimanje prtljaga i smanjenje vremena čekanja;
-ponudi ugovore o radu postojećim radnicima Aerodroma Crne Gore pod barem istim uslovima kao u njihovim postojećim ugovorima;
-uplati dio prihoda ostvarenih poslovanjem Aerodroma Vladi Crne Gore - jednokratnu, nepovratnu naknadu za koncesiju i godišnju koncesionu naknadu izračunatu kao procenat bruto prihoda Aerodroma.
Sva izgrađena infrastruktura mora da ispuni najviše međunarodne tehničke standarde IATA-e i Evropske agencije za bezbjednost vazdušnog saobraćaja (EASA).
Investitor koji ispunjava kvalifikacione kriterijume u smislu iskustva, finansijske moći i ugleda, a Crnoj Gori istovremeno nudi najvišu godišnju naknadu za koncesiju i najbolju ukupnu viziju održivog razvoja Aerodroma Crne Gore, dobiće pravo da upravlja aerodromima za vrijeme trajanja koncesije.
Sve ponude će se otvoriti javno, a sva projektna dokumentacija biće objavljena na sajtu Ministarstva saobraćaja i pomorstva i dostupna javnosti kako bi se osigurala transparentnost i zakonitost tenderskog postupka.
IFC je započeo pružanje savjetodavnih usluga za projekat 13. februara 2018. godine, na zahtjev Vlade Crne Gore. Pored Aerodroma Crne Gore, IFC trenutno pruža usluge savjetovanja o koncesijama za četiri aerodroma u Aziji, Istočnoj Evropi, na Bliskom istoku i na Karibima. IFC je već́ uspješno pružao usluge savjetovanja za koncesiju pet aerodroma koji imaju 20,8 miliona putnika godišnje i donose 5,7 milijardi dolara od privatnih investicija zemljama domaćinima.
